Knjiga Lidije Obradović „Biti gej u Srbiji" počinje rečenicom: „Pred vama je najbolja knjiga o sukobljenom odnosu hetero i homo orijentisane Srbije. I jedina." U pitanju je prva knjiga bavi se kompleksnom temom homofobije u Srbiji i kako u našoj zemlji žive gej muškarci. Promocija je održana pod pokroviteljstvom Ministarstva za ljudska i manjinska prava povodom 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije.

Povod za pisanje ove knjige bio je istoimeni autorkin tekst za magazin „Prestup" koji je objavljen i na sajtu B92. Negativni i homofobični komentari na ovaj tekst iznenadili su autorku, te je odlučila da se ozbiljnije pozabavi ovom temom.

Knjiga obuhvata širok dijapazon tekstova i priloga, među kojima su ispovesti homoseksualaca iz Beograda, unutrašnjosti Srbije i Vojvodine, različitog porekla, starostne dobi, obrazovanja i socijalnog statusa. Za ovu knjigu specijalno su priloge napisali prof dr Ratko Božović - sociolog, dr Svetozar Čiplić - ministar za ljudska i manjinska prava, Jovan Ćirilov - dramaturg i Vesna Brzev-Čurčić - psihoanalitičarka.

Muškarcima koji vole muškarce svilen je gajtan stegnut oko vrata taman toliko da ih stalno žulja. Opomene radi, da ne zaborave da su nepoželjni kao sinovi, kao braća, kao kolege, kao komšije, kao prijatelji...

Zašto?

Ugrožavaju predrasude koje ih prate. Lakše je, iz neznanja, verovati u ono što se želi, nego se suočiti sa nepoznatim. Nepoznato i strah od nepoznatog idu ruku pod ruku. Opasna je to kombinacija jer provocira zapitanost: „Jesam li u pravu?" Ugrožavaju licemerje oličeno u rečima: „Gej je Ok, ali ne u mom dvorištu.

Početkom januara Lady Gaga je pićem polila gosta jednog kluba u Otavi jer je vređao homoseksualce.
Nepoznati muškarac je pevačici rekao kako će zbog podrške gej muškarcima goreti u paklu i vređao njene gej prijatelje.

„OK, to je to. Mene možeš zvati kako god hoćeš, ali kada počneš da vređaš moje prijatelje, onda je gotovo i počinje rat!" Zatim ga je polila pićem i demonstrativno napustila klub.

GayEcho Web Portal (www.gayecho.com) i ove godine bira NajHomofoba u Srbiji. Imali smo jako veliki problem da nađemo deset kandidata, jer je homofoba u Srbiji sve manje i manje. Našim posetiocima ostavljamo izbor koga bi Lady Gaga polila pićem?

Kandidati su:

nije razlog za ostavku ministra obradovica to sto su testovi "provaljeni". stampa je data sluzbenom glasniku, koji bi kao trebalo da bude ozbiljna firma. ali i u ozbiljnim firmama je se moze desiti zloupotreba. kao sto se i desila. neko je posusao i uspeo da ukrade. ponavljam, to nije razlog za ostavku. 

Rad je stvorio čoveka, u to nema sumnje. No šta on misli o tome? Ukoliko bi sudili po izrekama, sve najbolje. „Rad je otac ugleda" (Euripid). „Svi veliki ljudi su veliki radnici" (Niče). Starogrčkog pesnika Hesioda najrađe citiraju kada kaže: nije rad sramota, već lenjost.

 branje maslina   posao pesnika

No iako su sve ove izreke odraz merila ljudskih vrednosti, stvari nisu baš tako jednostavne.

Mnogo toga ima da se vidi u Beogradu, naročito ako u njega dolazite iz Maribora. Na primer odlične pekare. Ili lepe beogradske devojke, od kojih mnoge rade u pekarama, mada ih je sve više i u digitalnom marketingu. Kad sam bio mali, baka je imala običaj da me nutka jelom rečima: uzmi, lepo je. Uzalud ju je deda ispravljao, nije hrana lepa nego dobra. Tako su meni lepe i beogradske devojke i beogradski pekarski proizvodi.

Hleb je kabast proizvod, kiflu čovek može da pojede i iz

... „idiot", mi se negde pojavila pred očima, kako joj gustina korišćenja nalaže, pa „korisni idiot", što je i logično za nas starije, da bi „inteligentni idiot" brzo uzeo srebro i tako bronzu ostavio jedinom preostalom kandidatu, sintagmi „korisni, inteligentni idiot".

Ovo se desilo pre nekoliko dana, slučajno kako sam naleteo na Fejsu na Vučkov prilog prepiske između Sama Harisa i Noama Čomskog. Deo Vučkovog naslova „...Sam Harisovo ponosno, javno brukanje" je, verovatno, bio asocijativni ključ:

  - Meni je Sam Haris korisni idiot (inteligentni, ali to neću da ponavljam pošto uglavnom i razmišljam o inteligentnim ljudima).

  - Mogao bih da izostavim i „koristan" pošto pametni ljudi relativno lako zaobiđu zamku da igraju ulogu beskorisnog idiota, i ja „teoretišem" kako je za to izbegavanje dovoljna i minimalna doza strasti da svoj mentalni „atleticizam" projektujemo u javni prostor.

  - Noam Čomski je sve češće meta kritike i podsmeha sve većeg broja tih korisnih idiota, po mom skromnom i sve češće skromnijem mišljenju, koji ne da ne razumeju šta on priča, nego najčešće ne znaju ni šta je tema priče, ne zato što nisu sposobni nego iz jednog prostog razloga ...

Krstovdan iliti Vozviždanije časnog krsta (to mu je valjda zvaničan naziv)  pada 27. septembra. Iako je to praznik usko vezan uz post, u našoj pravoslavnoj papazjaniji i nelogičnostima kojima obiluje praktikovanje vere kod običnog sveta, povezan je sa vašarom, jednim zbitijem ispunjenim pečenim prasićima i drugim bravima, glasnom muzikom i penjanjem po astalima, pripitim teturanjem do vrteški i vrštanjem sa isith.

Kada mi je otac umro javili su mi telefonom. Osetio sam olakšanje. To me je malo iznenadilo. Krajnja ravnodušnost bila bi primerenija. ipak, osetio sam olakšanje.

Nisam ga poznavao. Moglo bi se reći da smo bili poznanici, upoznali smo se par godina pre nego što je umro. Na moju inicijativu. Ona je bila posledica nečeg što se kolokvijalno zove unutrašnji poriv. Došao sam. Predstavio se. Onda smo se rukovali. Imao je belu kosu i bradu. Gledao sam pokušavajući da zapamtim kako ću izgledati kad ostarim. I on je radoznalo gledao mene.

I to je bilo to.

Posle

Mislim da nikada nisam bila prljavija u životu. Na meni su pantalone koje su nekada bile bledo zelene boje. Na njima je sada blato, tačnije glina, velike količine svakojake prljavštine, malo krvi, fleka od sladoleda, nešto farbe i tragovi šapa. Pored mene je, naravno, Skali. Od večeras - Kraljica Splavova na Savi.

Pa ništa pametno. Zakovan za neudobno sedište lowcost kompanije  ja čekam. Ekipa oko mene uglavnom naša. Svi se upicanili da bi tamo blesnuli ubedjeni da svi čekaju samo na njih. 

Sve čestitke našim teniserima za pobedu kojoj se svako normalan obradovao. Razumljivo je i slavlje ispred skupštine koje je “kao i uvek spontano” Ukusi su različiti pa  ne bih ulazio u umetnički dojam priredbe, koreografiju, parola i nadmetanje u pokazivanju koliko smo kao nacija dominantni u svakom pogledu, a ne samo u tenisu.

Ono o čemu bih ja malo prodivanio je kako političari licemerno prisvajaju uspehe naših sportista i koriste ih za lično promovisanje i promovisanje svojih stranaka, razbacujući se novcem poreskih obveznika , a pre svega o tzv.nacionalnim penzijama uopšte.

Ministarka podeli premije i nacionalne penzije,  oni podigoše tri prsta otpevaše nešto ali ne pade im na pamet da barem deo premije daju za Kraljevo, a i to bi bilo patriotski.I pored euforije, u narodu ima dosta i  kritike oko dodele nacionalnih penzija.

Rizikujući da  mi se spočita da sam nepatriota , da omalovažavam naše nacionalne heroje kojima je Srbija iznad svega, «koji su srpsko ime i Srbiju uzdigli do nebesa», ipak ću postaviti jeretičko pitanje.

po meni... muzika je najsnažnija veza  između ljudskog duha i vremena. Pretočena u note trajnija je od kamena.

Danas je  21. jun, svetski dan muzike

ona je svuda oko nas- na trgovima, ulicama....

Ovo je blog o Stradiji, u kojoj se K ispred I pretvara u Ц.