Danas pada kisa.

   Ako pada i kod vas pa ste malo neraspolozeni, nemojte se jediti, kisa je prirodna pojava u ovo doba godine.

   Nije prirodno da ja zbog kise moram cetvoronoske da izlazim iz kuce. Posto sam odbila taj ponizavajuci nacin kretanja sada sedim u kuci zaptivenih prozora, oblepljenih najlonom i lpeljivom trakom i osecam se kao krastavac u tegli. A sve zbog kise.

   Probala sam malocas da tako izadjem na veliku radost mog psa ali sam odustala jer treba puzeci da predjem nekih tri metra ispod skele sa koje kaplje prljava voda ,  a ja u beloj jakni.

Šta prvo kaže (uradi) Homobalcanicus (Šabanikus) kada sretne lepu i pametnu ženu?!? 

Nagradna igra zaključuje se u sredu u 17h kada će stručni žiri sačinjen od autora ovog bloga saopštiti dobitnika nagrade!

MERA PATRIOTIZMA U SRBIJI DANAS 

Umesto šovinistickog laskanja narodnoj taštini, treba oštrom
kritikom proceniti sposobnost, prava i moć svoje države i svoga naroda.
Jovan Cvijić, 1921.[1]  

Direktan izliv patriotizma na mozak koji poslednjih nedelja, poput kakvog zlokobnog virusa prenetog iz devedesetih, opseda mnoge glave u Srbiji alarm je za uzbunu svega onog i svih onih koji još uvek veruju u to da Srbija ─ uprkos svemu ─ i dalje može da bude: građanska, uljuđena, pristojna i sređena zemlja. 

Šta su i koji su, dakle, nacionalni interesi Srbije danas? 

Na početku, voleo bih da se razumemo: ovo nije tekst o Ivici Dačiću. 

Reformisani Dačić samo je povod ― iako mu se ne može sporiti da je potpunom rehabilitacijom SPS-a uspeo nešto što se koliko juče činilo kao mission impossible ― ovo je tekst o nama: nereformisanima, zaostalima u lošoj prošlosti, o nama (zlo)pamtilima, jednostavnije rečeno: kočničarima sveopšteg progresa… 

 Naš problem, naravno, nije toliko što je Dačiću oprošteno sve ― problem je u tome što nama nije oprošteno ništa.

Neosetljivost na patnje drugih odraz je sebičnih i primitivnih društava. Agresija izazvana strahom od drugih i drugačijih, koja u ovom društvu očito nikog ne uznemirava, predstavlja poslednji stepenik ka otvorenom ispoljavanju fašizma. 

Premijeru je smešno. Njegovom prezimenjaku na mestu ministra policije takođe je smešno. Predsednik se ne oseća nadležnim. Vučić verovatno štroji jaganjce - pošto je ovo prvi zabeleženi slučaj da on nema ambiciju da se u nešto lično umeša.

Sram da vas bude!
Ako ni za stid niste sposobni - stid me je i u vaše ime!

Pod jedan:  zato što svaka zabrana sa sobom povlači i svoje nusprodukte – u ovom slučaju to bi bila besplatna reklama.

Pod dva: zato što zabranom koncerta otvara prostor za nešto što inicijatori peticije verovatno ne žele – a to je davanje prihvatljivog izgovora za zabrane drugih manifestacija. Nama kud-i-kamo prihvatljivijih.

Pod tri: zato što ne verujem u instituciju zabrane kao takvu.

Nema Ferala! Nema mi Robija K.! Nije izašao, ne zna se ni da li će. Šta sad ja da čitam? Pridavili mi jedinu slobodnu novinu na Balkanu.

Hrvatsko ministarstvo finansija sačekalo Robija K. iza ćoška i istreslo mu džepove. A kako u njima nije bilo sedamdesetak 'iljada evara, koje su već iscedili, na sudovima, kojekakvi bezdušni dušmani, u ime uteha svojih duševnih i ostalih boli, ministarstvo blokiralo račun.

Nema

i laku noć.

Već se kupe

Već se kupe, već se kupe,
Da popune prazne klupe, 
Da u sjajnu stupe zgradu,
Uz pucnjavu i paradu -
Da urede naše stvari,
Izbranici, skupštinari.

Ja već vidim njina lica,
Čujem huku sa sednica,
Vidim da se dobro sprema:
Neko ćuti, neko drema,
nekom đavo ne da mira,
Nego vazdan protestira.

Sastali se "naši", "vaši",
oponenti, aminaši,
Zauzeli sjajnu zgradu
Uz pucnjavu i paradu,
Da poredak vrate stari -
Izbranici, skupštinari.

Aminaši, skupštinari
I vi novi i vi stari!
Podla dela, podlih ljudi
Potomstvo će da osudi.
Gnušaće se deca vaša
Od otaca - aminaša.

Vojislav J. Ilić
(1886.)

Prirodu volim i trudim se da je razumem, čak i kada je krakata, dlakava, krastava, ljigava, bode, spotiče, ima višak očiju ili manjak nogu. Shvatam da je priroda lanac oko vrata planete i da svaka alka te ogrlice ima svoju svrhu i potrebnost, da je sve povezano, da jedno bez drugog ne može.

Dakle, percipiram svim svojim snagama skromnim al nikad nisam i teško da ću razumeti čemu komarci služe. Koliko mi moje iskustvo govori, njihova namena je pijenje tudje krvi i to bi bilo sve. Pre i posle nema nikakve koristi od njih za ostatak planetarnog življa, ma kojoj sorti pripadalo. Sve što za njima ostaje je nepodnošljivi svrabež i niži nivo krvostaja.

Kada počnete da prebirate po utiscima iz prethodne godine pomislite da ne postoji mogućnost da nabrojite stotinu. Međutim, kako se bližite zadatoj brojci oni se gomilaju i ima ih više nego što ste mislili. Na žalost ili na sreću... 

Meteorolozi najaviše padavine ovih dana. Nisam siguran da je individualni poljoprivredni proizvođač koji je obilazio svoju njivu mislio da će sa neba da mu padaju oklopna vozila (u narodu poznato kao tenk, tenkić, sportski model).

     Staro je pravilo da su u medicini sva iznenadjenja neprijatna. Milos je znao da dan nece  biti obican kad je ugledao deda-Saleta  kako ceka ispred ambulante, na ulici, onako kako ceka rodbina da saopsti tragicni dogadjaj. To ubrzava proceduru  mrtvozorstva jer lekar samo udje da se javi sestrama, uzme neophodne stvari i pravo u kucu na kojoj je glavna kapija vec sirom otvorena.  "Sta je bilo, deda?" rece Milos bez "dobar dan", koje crno dobar kad te neko ceka na ulici. Deda je imao hronicni bronhitis, visok pritisak , slabo srce i krstenicu iz prethodnog veka i pre bi

Vracam se kući  ujutro( posle poraza Voše od Atletika i celonoćnog utapanja tuge jer smo ispali iz kupa), Pred vratima me čeka poštar, sa onom glupom golubijeplavom kovertom i traži da potpišem. Mislim novci nisu sigurno, a za vojsku sam odavno nesposoban- znači suđenje. Tako i jeste na onom malom papiriću piše da je ročište po tužbi njegovog preosveštenstva Mirka Bulovića zakazano za 9.septembar,a rukom je dopisano ako se okrivljeni (tj ja) ne pojavi da će biti priveden.

U trenutku sam se osetio kao Ilarion i Dejan Mihajlov zajedno,ali posle tog šizoidnog momenta,

састав на тему . . . . .данеповерујеш

познавајући себе несумњам да ми је 25 предак по очевој линији  елегантно превидеопозив цара лазара да се одазовератној обавези на косову  и збрисао коњем ногом

 претстављам Вам госта, Господин . . . Јeremija  

Znam da s pićem ne valja preterivati. Ja ne preterujem, ali moja žena misli drugačije i tvrdi da imamo problem. Da ja imam problem, a ne ona, brzo bi uvideo i poslednji psihijatar i to još na vratima ordinacije. Zato i nisam prihvatio njen predlog, da idemo zajedno na terapiju kod eksperta za bračne probleme. Psihijatara sve više, a brakova sve manje i sve kraće traju.