Vas poziva

Na javni skup

„Odgovor građana na nasilje“

Više od nedelju dana posle zabrane „Povorke ponosa“ u Beogradu i napada na državljane Francuske, Grčke, Australije i Libije, država nije odlučno reagovala i pored svih obećanja. Oni koji prete i vrše nasilje su se suočili samo sa prekršajnim prijavama ili kaznama zbog neposedovanja lične karte i održavanja zabranjenog skupa. Niko nije procesuiran zbog pretnji manjinskim grupama, većina napadača na strane državljane nije uhapšena, a govor mržnje je i dalje prisutan. Najave zabrane organizacija „Obraz“ i „SNP 1389“ nisu dovoljne i građani sa pravom očekuju da država jasno reaguje na svaki akt nasilja, ma prema kome on bio usmeren.

Kada su me prošle godine pitali šta mislim

Pronađe Đura odličan biznis. Peri treba dugoročan kredit za kuću, na 30 godina, i plaća dobru kamatu. I plasira tako Đura svoj zdrav kapital Peri, dobije odličnu kamatu, bolju nego da je stavio novac u banku ili kupio državne obveznice. Pera je uredan platiša. Ima dobar posao i dobra primanja. A i ako zapadne u probleme sa plaćanjem kredita, tu je kuća, a na nju smo stavili hipoteku, tako da je verovatnoća gubitka mala. Jako mala. Skoro da je nema, skoro isti rizik kao da je pozajmio državi. Računa Đura, mogu ja da podnesem tako mali rizik.

Naš ekonomski razvoj se već evo 10 godina zasniva na stranim investicijama, svežem kapitalu, rastu potrošnje javne i svake druge, privatizaciji, snovima o velikim stranim investitorima koji će kao čudotvorci preporoditi naštu privredu i dovesti do zapošljavanja, i tako tome. Ispade da veliki broj tih stranih investicija i nisu strane, a da nisu ni investicije već više pranje, da je kapital manje svež nego što je sumnjiv, i da velika potrošnja ima cenu u vidu dramatičnog rasta zaduženosti. I ta zaduženosti i ne bi bila neki problem da smo nešto za te pare izgradili. Recimo puteve i železnicu. Rezultat svega ovoga je dramatičan gubitak radnih mesta, slaba privreda i monopoli na svim stranama. Samo u poslednje dve godine smo izgubili 200.000 radnih mesta.

Uvideli smo ovo tek kad nas je kriza pritisla i koja je na našu sreću presekla spiralu koja nas je vodila u grčki scenario. Neophodna je promena. Vlada je ovo krstila sa: moramo da promenimo model ekonomskog rasta. Moramo da se okrenemo proizvodnji, izvozu i dinaru i napustimo fiksaciju na potrošnju, uvoz i evro. Lako je reći, ali kako izvesti?

"...ako se više novca usmeri na zarade, povećaće se potrošnja, posledično i proizvodnja, a tako će se otvoriti nova radna mesta..."

"Od MMF tražiću odmrzavanje plata i penzija. Mišljenje nisam promenio, plate u javnom sektoru i penzije na jesen trebalo bi odmrznuti."

"Ovo su dileme koje imaju mnoge zemlje, ali i ekonomisti."

Na našu veliku žalost nemaju. Ovakve "dileme" imamo samo mi. Na našu još veću žalost.

U poslednjih nekoliko dana ponovo je naprasno postala aktuelna priča o ujedinjenju opozicije, šta god u toj priči reči opozicija i ujedinjenje značili. Pošto mislim da ni autorima to nije jasno. Centralna ideja tog ujedinjenja istrošenih političara je borba protiv Vučića.

http://www.youtube.com/watch?v=ZYlbvJEZA_4

http://www.youtube.com/watch?v=lIjGynF4qkE

http://www.youtube.com/watch?v=goDsc9IaSQ8

http://www.youtube.com/watch?v=yoyqFNCoDRY

http://www.youtube.com/watch?v=y5gUd6y3zKU

http://www.youtube.com/watch?v=SIsX5I6mVWo

Ili Zunzara iz Zanzibara...

Evo, najzad posle godina i godina uzaludnog pokusavanja (ne stvarno), dobio sam zabranu komentarisanja. Na jednom blogu, kod jednog blogera, koji je nekad znao nesto i da napise (bez obzira slagali se sa njim ili ne), a ciji su kriterijumi o kvalitetima sopstvenih tekstova eksponencijalno opadali s vremenom. Dobio sam sut-kartu sa obrazlozenjem da sam "isti kao i jedan drugi", a sa kim navodno ne moze da se razgovara, a samo zato jer sam (po mom misljenju legitimno) zatrazio da me se ne bombarduje linkovima i pod-linkovima, nego da moze autor malo da se potrudi i napise neko originalno misljenje.

Stenogram sa sastanka Koalicije za REKOM održanog na Vidovdan 28. juna 2011. godine u Sheraton hotelu na Maldivima.

Staša Zajović: (pušta muziku i obraća se prisutnima) Okupile i okupili smo se danas kako bi pročitale i pročitali pismo koje nam je poslala Nataša Kandić nakon što je napustila Koordinaciono veće Koalcije za REKOM.

Goran Miletić: Šta će nam muzika?

Staša Zajović: Ne otvaramo Natašino pismo svaki dan, ovako je svečanije. Nikada nisam bila ovako uzbuđena.
Čita pismo...
Drage moje, dragi moji,
Biću kratka kao što sam uvek bila, celu Koaliciju za REKOM, što će reći budžet od tri ipo miliona evra, TV spotovi komada 5 i blokčića komada 350 hiljada, ostavljam mojoj dragoj, najdražoj koleginici i najsposobnijoj ženi u crnom, Staši Zajović. Meni? Sve je ostavila meni?! Borka, zar je to moguće?! Ja znam da je ona mene izuzetno volela, ali...

Borka Pavićević: Čitaj!

Staša Zajović: Smatram da je Staša najsposobnija da nastavi ove poslove koje sam ja započela. Molim te čitaj dalje, ja nemam snage. (pruža pismo Borki).

Borka Pavićević: (cepa pismo) Falsifikat!

Goran Miletić: Razbojnice, falsifikuješ Natašino pismo. Samo te slušam kako prisvajaš porodični biznis. Da bog da te policija uhapsila na sledećem stajanju! (vadi pismo iz nedara)

da li je liberalizam umro? ne pitam za svet. tamo nije. niti ce. a i ako je ranjen, glas razuma se cuje.

 kako je kod nas?

prvo, da se razumemo. za potrebe ovog teksta liberalizam nije

miljenko smoje je pisac splita. dalmacije. toliko je nesporno. dalje ide da je "autentični pisac hrvatske" a u emisiji o njemu se moglo videti da je optuživan i za (sledi budalaština) - jugoslovenstvo!!!! elem, ime milenka smoje, čoveka koji je rekao (napisao) da je čovek "beštija koja piše", u jednom trenutku je moralo da se prlja ili pere tim nekim čudnim duhom - jugoslovenstvom.

danas je peti oktobar i lamentiranje je nezaobilazno. ima ga sve manje istina ali ipak je primetno ko je danas premijer, guverner, suprug supruge predsednika, predsednik parlamenta... ima tumačenja da je sve ovako zbog nedostatka šestog oktobra koji nije sledio peti onako kako je možda bilo potrebno, neki pak kažu da oni koji su srušili miloševića nisu baš bili ni sposobni ni zainteresovani da državu vode (anegdota iz gimnazijskih dana zorana đinđića veli da je izjavio da su guske spasile rim ali to ne znači da su trebale da vladaju rimom). ali, ostavimo to po strani. bolje je o

Untitled, 1994.

Cindy Sherman

15. Jun - 17. Sep 2007

velika retrospektiva iz perioda 1975. do 2005. u Martin-Gropius-Bau, Berlin - Kreuzberg.

Rediteljka - Glavna glumica - Fotografkinja

Promatračica - Pozerica - Tražiteljica -Propitivačica

U vreme kad muzika ne dolazi sa prozora i krova već iz pakle šibica, to je verovatno bio poslednji tranzistor koga sam video u životu. Sa njega je dopirala zimzelena muzika. Zimzelen je bio i vlasnik tranzistora, kose crne kao gavran, koji je sedeo prekoputa na ivici kreveta i kako se činilo, prdnuo pokušavajući da se pribere dovoljno da bi ustao. Muzika je bila zimzelena jer sam se nalazio u Sloveniji, gde tako zovu evergrin, a čovek je bio zimzelen jer je oboleo od ciroze jetre. Ta bolest