Draga Branka,

Duže vreme pratim Vaš blog, a samim tim i Vaš rad, i moram priznati da sam zadivljena Vašom hrabrošću, ali mnogo više upornošću i srčanošću sa kojom se borite. 

Ono što me je navelo da Vam napišem ovaj mail je Vaš tekst "Kako se RZZO potkrada, nadležni žmure, a majke gladuju". Možda će se u prvi mah nekom i učiniti da ova moja priča nema veze sa Vašim tekstom, ali ja sam ubeđena da

Brže, bolje, više Nodara ubiše 

Nekoliko stvari mi bodu oči:

U zadnjim dekadama Srbi su i onako krivi za sve pa da im nakačimo i rasizam. I to selektivni. Jer u Napretku iz Kruševca igraju Fimpong, Muhamed i nova zvezda Regan, sva trojica iz Gane. Crnih fudbalera ima i u Vojvodini, Zvezdi, Partizanu, ali i u manjim sredinama poput Jagodine i Ivanjice. Da napomenem i da su tamnoputi “Srbi” brend košarkaških klubova Partizani Radnički iz Kragujevca.  I kako to da se njima niko nije zainteresovao za rasnu pripadnost i našao nekakve zamerke. Ovo sa engleskim medijima "Rasizam u Srbiji" mi baš zvuči kao ono “drž' te lopova”.

Once again, Mikele9

Na Vratima K.C.-a zalepljena osmrtnica. Ustrčim uz stepenice i zabodem nos u fotografiju. Čika Mija, jebote! Čitam:

„Naš voljeni i nikada prežaljeni, suprug i otac, ime i prezime, pukovnik u penziji, Diplomirani Filosof, iznenada je preminuo u 75 godini. U potpisu: neutešna žena Stanka i sinovi Đorđe i Miša. Sahrana će biti na Novom Groblju dana......u

Korina ima 35 godina. Pravnica je i novinarka, tako da trenutno radi dva posla: pored rada u odeljenju Ministarstva inostranih poslova, novinar je u desku Argauer Cajtunga. Govori nemački, francuski, engleski, grčki i služi se latinskim jezikom. Čita mnogo i brzo; knjige i novine, romane i časopise. Proputovala je Evropu, Aziju, Afriku, Ameriku... Želi da obiđe još mnoge krajeve po svetu, kao i da se vrati na neka omiljena mesta. I, vrlo važno, uvek sa ljudima. 

Za sovu i ševu.

U kojoj fazi ste vi?

Novak Djoković made his childhood dream come truth this weekend - he won the most prestigious tournament in the world of tennis and rightfully sits atop the list of professional tennis players. One may imagine how happy and proud we Serbs are. But, even during the final match on the London grass, listening to special guest Boris Becker, I was analysing the reasons of such a success. Actually, of the success of the two top players at he moment - not to forget excellent Rafa. I think that the learning is not just a matter of tennis, but a key to success in life. Here are some of my conclusions.

kasno popodne.

obuzima, nosi i leči

Ne preterujem, bas je tako rekao - kišne gliste - i baš se brisanja poda setio. i ministar njegov Vuk Jeremić se smesio sa odobravanjem, i klimao glavom, isto s odobravanjem.

Odmah

Pretpostavimo da nije nerealno da u poznu noć šestog na sedmi maj dobijemo rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji veoma slične sledećim. Koalicija oko SNS dobija 28,5% glasova, DS 24%, SPS-PUPS-JS 11,5%, DSS 6,5%, SRS 6,5%, URS 5,5%, LDP 5,5%, Dveri 3%. Manjine, uključujući i NOPO, dobijaju ukupno deset mandata (5 SVM, dva BDZ, po jedan Albanci i SDA). Cena mandata je nešto ispod 0,37% (‘'rasuto'' je oko 8%). Sledeći Dontove količnike SNS osvaja 78 poslanika, DS 65, SPS 31, DSS i SRS po 18, URS i LDP po 15. Na osnovu sledećeg kakvu vladajuću koaliciju možemo očekivati?

Na jednom drugom blogu postavih noćas komentar da ne postoji mnogo šansi da se u Srbiji nešto promeni dok  Evropa ne odluči koliko ce brzina da ima.

Upravo se završio sastak Velike Četvorke u Versaju ( sic ) . Francuska,Italija , Nemacka, Spanija.

Brouzujem BBC , France 24 i ostale ne bi li video sta su

Od kad su se revolucije pojavile na istorijskoj sceni, istog su se trenutka začuli i taktovi nekakve drugačije, kontrarevolucionarne muzike. U stvari, neki bi rekli da se revolucije dešavaju u istorijskom trenu, dok kontrarevolucije na određeni način mogu da traju decenijama i vekovima - bilo kao prevencija budućih revolucija, bilo kao odgovor na nekakve pređašnje tektonske poremećaje. Sad, ukoliko bi kontrarevoluciju i razumeli u nekakvom širem smislu, kao mnoštvo procesa usmerenih ka očuvanju društvenog poretka, kroz istoriju je moguće prepoznati bezbroj mera koje su vladari u tom smislu upravo i koristili. Počev od primene puke sile, pa sve do mnogih drugih, suptilnijih, uključujući, neretko, i značajne društvene reforme.

Sad, izgleda da svako vreme ima kontrarevoluciju najbolje skrojenu prema nekim svojim merama, i tema bloga je šta bi sve upravo i mogle da predstavljaju kontrarevolucije našeg vremena.

Proteklih nedelja hiljade ljudi je prošlo kroz lični pakao kada im je prirodna katastrofa potopila kuće i u naletima bujica odnela najvredniju imovinu, a njihove porodice izbacila u prihvatne centre širom Srbije. Žrtve u ovim kolektivnim centrima ostale su bez odeće, obuće, osnovnih higijenskih sredstava, pa i hrane i čiste vode. Povrh svega, ovi ljudi ostali su bez osnovnog osećanja sigurnosti. I to je prva snažna trauma koju su tih dana doživeli.

Rad mnogih volontera i volonterki je žrtvama poplava omogućavao da prežive dok se ne stvore uslovi da se vrate u mulj i vlagu svojih kuća i okućnica. Jedni su kuvali hranu, drugi su prikupljali i donosili suvu presvlaku, dok su treći pružali profesionalnu psihološku podršku kako bi žrtve, dok su najranljivije, skupile snagu da prebrode posledice koje je potop ostavio u njihovim životima.

A onda je ove ljude zadesila druga vrsta katastrofe -- za koju nije odgovorna priroda, već funkcioneri Grada Beograda. Gradska vlast je sasvim iznenadno i prisilno izmestila žrtve poplava iz prihvatnog centra u hotelu "Slavija" u devastirane, neuslovne i zarazne barake u Krnjači. Kada su ih potrpali u autobuse, niko od ugroženih nije znao gde ih voze, šta ih tamo čeka, niti zašto ih premeštaju tako grubo kao da su vreće peska, a ne ljudi. To je druga velika trauma koju su tih dana doživeli.

 (Kolektivni centar za žrtve poplava u Krnjači)

Već godinama tužilaštvo i policija Srbije igraju PING-PONG sa dokazima u vezi sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije. Danas je tačno 11 godina od likvidacije kolege Ćuruvije, 11 godina ruganja njegovoj porodici, novinarima i javnosti Srbije, u režiji svih režima, od Miloševićevog do Tadićevog.

Novinari su zahvaljujući svojim istraživanjima došli do imena ubica Slavka Ćuruvije, ali se vlast stalno i uporno "vadi" papagajskim ponavljanjem da "policija nije prikupila dovoljno dokaza" za podizanje optužnice.

Evo do čega si novinari došli: Za Ćuruvijinu likvidaciju