Posle 60 godina useha i trofeja nasa seniorska kosarka vratila se na pocetak. Nikada nismo bili losije plasirani.

U izjavama nekih nasih igraca i funkcionera sve vrca od patriotizma i prolivanja krvi za Srbiju. Ovde cu izdvojiti nekoliko:

Gurovic: Krvarili smo, dali smo maksimum.

Kapicic (predsednik KSS): Imali smo Slavnića koji je hrabro prihvatio problem i pokušao da svojim nekim osobima probudi kod igrača taj neki patrotski segment. 

Slavnic: Krivo mi je zbog ove ekipe. Prošli smo mesec i po dana krvavog rada.

Da podsetim,

Nacrt izmena i dopuna Zakona o porezu na imovinu je konačno objavljen na sajtu ministarstva i parlamenta. Gotovo svi građani će plaćati veći porez, i siromašni i bogati. Pravna lica će plaćati manji porez sledeće godine. Sigurno se pitate koliko ćete vi plaćati.

Subvencije su postale i ostale naša jedina ekonomska mera. I kao da niko ne primećuje da kupujemo deset dok gubimo hiljadu radnih mesta. Ovo nema nikakvog ekonomskog niti bilo kog drugog smisla. Jedini smisao je da se sa tih 10 kupljenih slikamo i punimo vesti.

Na žalost u našem avionu nema pilota. Nema ekonomske politike. Ima samo arčenja naših para.

 birdwatching

 PUTIN’S PEOPLE-THE SPIES WHO RUN RUSSIA, tema je broja uglednog The  Economist  od 25. augusta.  Kod nas se od respektabilnih analitičara i drugih učesnika javnog života ne može čuti mnogo o tome kako vide Rusiju pod Putnom. Sa izuzetkom  NINa, koji ima vrlo dobro uređenu sekcju reportaža iz sveta,  retko gde možete o tome nešto više pročitati na srpskom jeziku. NINova sekcija, inače,  postavljena je tako da  skoro uvek sadrži  kritike zapada od strane francuskih filozofa, priče o ekstremima ili skandalima  na američkoj sceni i o povratku Rusije na međunarodnu

Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić posetiće u PONEDELJAK  manastir Hilandar, kako bi ostvario uvid u stanje u kome se manastir nalazi i u aktivnosti koje predstoje u njegovoj obnovi. Iz Danasa jutros na sajtu

 Piše: Boban Stojanović

Tesno mi ga skroji nane...

Nekako, ne osećam se komotno u tome, da gostujući po silnim radio i TV stanicama, govorim kako seksualnost nije toliko važna i kako u životima gejeva postoje i druge stvari osim seksa.

Činjenica je da postoje!

I „mi“ - pederi – redovno dobijamo račune za telefon, struju i infostan...

I nas boli glava, imamo kijavicu i migrenu...

Nisu nam strana kafenisanja sa drugaricama, egzistencijalni problemi niti pozajmice koje-ćemo-vratiti-ko-zna-kada!

No, pored toga, postoji nešto što se zove seksualnost i što je deo života većine nas.

Ali, kako da vam kažem, i među nama , gejevima, ima raznih, pa ću ovaj tekst o seksu pisati iz svog ugla.

Dobrodošli, dobordošle, dobrodošla....

Od jutros sam malog mukicu dva puta bacio u nesvest. Jadan se toliko radovao što se vratio u najlepšu zemlju na svetu, natürlich Serbien, da ga ni triple-brom nije mogao smiriti, te sam morao primeniti fizičku silu. Eminentni stručnjaci kažu da nejač ne treba fizički kažnjavati, ali ja stvarno nisam imao drugog, a kako mi se čini uskoro i trećeg izbora. Evo ga sada mirno spava (sve je zaključano), te se mogu posvetiti blogopisaniju. Završio se odmor, vreme je za nove blog podvige.

Ali, dok sam bio odsutan, brčkao i pokušavao da se ratosiljam aristokratskog bledila na blogu se desila prava mala anti-queeria revolucija. Vidim da je to Boban lepo hendlovao. Lupio je ignore, spakovao se i otišao na more. Pametan potez. Mada je trebao da se ugleda na sestre radikalke i da baci koju kletvu, ali dobro… ima vremena. Nego, da se vratimo na temu.

More.

Ne znam kako vi, ali za mene odlazak na more je prilika za celonoćno i celodnevno opijanje, drogiranje i orgijanje, sve dok se na nekoj peščanoj plaži, kao sestra Amy, ne onesvestim sa flašom u ruci, džointom u ustima i dildom u zadnjici. Nekad je taj raspored drugačiji, što je samo dokaz da je tulum bio ekstra ludilo, naročito kada flaša i dildo zamene mesta.

Odlučio sam da ovogodišnje letovanje bude najperverznije do sada, te sam se bacio na potragu za mestom gde ću deset dana maksimalno ludovati. Mikonos, Ibica, Majorka… Stvarno je bilo teško odabrati. Moj izbor je pao na najperverznije mesto na planeti. Ne, nisu Koštunići. Jok, nije ni Čačak. U pitanju je bugarsko mesto nevaljalog naziva KITEN.

I ranije sam pisao o zulumu koji je naša država nametnula svim građanima bez obzira na versku pripadnost da plaćamo izgradnju hrama jednoj lopovskoj organizaciji zvanoj Srpska pravoslavna crkva. Opet imam potrebu da o tome pišem i pomognem ljudima koji imaju nelagodu kad im u pošti zalepe ovu doplatnu markicu i otmu 10 dinara. Mojoj organizaciji, Gej lezbejskom info centru, Srpska pravoslavna crkva je do sada otela nekoliko hiljada dinara.

Obratio sam se Pošti Srbije sa pitanjem da iz ličnih razloga ne želim da plaćam doplatnu markicu za Hram Svetog Save i da li postoji način da to izbegnem. Stigao je odgovor:

There was a time, though, when the White City on the Danube woke up at midnight. It was perfectly normal for people to make arrangements to meet at and around midnight when the movable feast of clubbing and cafes and bars and even restaurants would bestir itself, singing and playing into the wee small hours of the morning.

Da ili ne?

Necu pisati neki poseban uvod. Mislim da je svima jasno o cemu se radi. Drugarica me je danas podsetila na ovu dilemu. Dakle - kada se nadjete u situaciji da ste u konfliktu sa (_________)- (dopisite sami) - kako reagujete? Iskezite zube i isterate stvar do kraja ili se okrenete na drugu stranu i odete svojim putem?

Dakle drugari, pitanje je: pametniji popusta?

Da ili ne?

Tadić je kazao da je politikom uvažavanja tuđe patnje i odavanja poštovanja tuđim žrtvama moguće na međunaordnom planu sticati kredibilitet za vođenje nacionalne politike.