Ma šta se danas po svetu dešavalo, vest dana će biti da su Barsin lepi Pike i još lepša Šakira dobili prvenče. Prvo, pa muško. I dali mu ime – Milan. »Baš lepo, kraljsko ime«, što bi rekla moja prababa Darinka.

Tim povodom su, koliko odmah, internetom zaokružile priče da je Šakirina baba po ocu zapravo Makedonka i da otud dadoše detetu slovensko ime, kao i da Inter već sprema ponudu za tatu Pikea. Kako god, ono što je sigurno je da je već tokom prvog, naglavačkog plača mali Milan odmah upisan u Barselonin klub...što iz moje memorije sećanja evocira neprijatnu epizodu u kojoj su učestvovali Žmu, FCBarcelona i Mali Sin.

               Generacije rođene u Srbiji od početka tridesetih do kraja pedesetih godina XX veka su deca pobednika – Srbija je u II svetskom ratu, kao što znamo, bila na pobedničkoj strani.

               Krajem istog veka, sinovi pobednika postali su poraženi očevi. Srbija je, kao što smo videli, poražena u svim ratovima - kako u onima koje jeste vodila, tako i u onima u kojima nije učestvovala. I ne samo u ratovima - katastrofalne poraze doživeli smo u privrednoj, političkoj i gotovo svim bitnim sferama života.

Dva poslednja šava sa leve strane i dva šava iz sredine - to su ona dva što drže levu ruku spojenu za rame i dva kičmena, skroz dole, odmah iznad ormančeta - potpuno su se rašila. Evo kako je to bilo.

Pre nešto manje od dve nedelje došli su nam prijatelji posle dve godine iz Njujorka.

Kada sam prvi put ozbiljnije iščitavala ono što je Neill pisao, pomislila sam da je sve to lepo: sloboda, uvažavanje, ljubav... ali, da li to „radi na terenu"?

Rešivši da dokažem da su to samo lepe ideje, većinu kojih je u praksi nemoguće primeniti, krenuh u potragu za Neill-om u sebi.

„You may love the idea

Ono što se naziva 'državom' svakoga dana doživljava poraze. Ti porazi se ne vide zbog toga što nisu 'seksi' za medije oni koji upravljaju 'državom' i oni koji to žele da rade ne smatraju ih temama koje donose glasove. A rešavanja tih pitanja mogu, značajno, uticati na većinu možda i sve stanovnike.

Horgos-Roszke

19. decembar

Ponoc.

Granicni prelaz.

Tacno u ponoc presli granicu bez viza.

Prvi koji je presao bio je Vuk Jeremic, zajedno sa nekoliko desetina gradjana.
Posle ponoci, bilo je jedno dvadesetak automobila, uglavnom sa BG tablicama. Svi prosli bez frke. Bilo i aplauza, cestitki, madjarski policajci super korektni, cak je dosla i zena policajac Silvija koja govori sjajno srpski da se nadje pri ruci. 

Pa srecno nam bilo posle 18 godina.

Bice i fotke 

Autori fotki: Fedja Grulovic & Bane Filipovic

AlexDunja mi ukazala na biser a ja nisam sebican, prepisujem tekst nase blogodrugarice koja pise pod nikom

selica_nena

 Molim vas da ovo shvatite kao besplatni lekarski savet, procitajte, bice vam bolje.

Poz, Dr M

____________________________________________________________________________________

Ne ide, brate, ne mogu da pišem kad sam raspoložena. A danas jesam, onako bezveze. Udarile mi ove precvale lipe u glavu i skroz me sludele. Evo, probudila se jutros razdragana, a lepo se sećam da sam sinoć bila ljuta. Samo ne mogu da se setim zašto. Prespavala

Na današnji dan pre 71 godinu počeo je španski građanski rat. Prvi veliki sukob između fašizma i antifašizma koji je posle tri godine krvavih borbi završen porazom antifašista.

U Španiju! To je bio poklič svakog čoveka koji voli slobodu, u Španiju! Tamo su se realizovale težnje svih progresivnih ljudi, tamo se pre 71 godinu vodila, pokazaće se, odlučujuća bitka protiv reakcije i fašizma. U Španiju! to je bio poklič proleterskog internacionalizma,u te dve reči sakupljene su težnje čitave radničke klase, svi su želeli otići tamo i učestvovati u izgradni

састав на тему . . . . лапароскопску

  - онако зором највећма је волео стрпко језиковски звани пекмез да се ували језиком још буновној жени међ венерин брег те задовољи онај исконски нагон љуцки ,а потом спуним устима стидних длака да изађе на терасу испред адаптиране  вешернице употкровљу која имје засмештај служила те

састав натему . . . летњу 

предвече, докони  у разговору пред прокатедралом ст. џон овде  у валети указују ми исписници малтези да , сенепамти овако температурно  жесток наступ сајфа ( лето на овдашњем ). Маса тетура улицама ,кафићи ,ресторани, баште по сокацима,препуне само се липачи текућина, келнери трљају шакице и захваљују Свевишњем.

иако су им надређени строго наредили да шлем не скидају једва је дочекао кратак застој колоне и пиш паузу да се стровали на врео песак одложи пушку и ослободи главу од  вреле металне капе те из ње извади писмо вереници да га по ко зна који пут прочита пре него га преда  за слање . метак у слепоочницу није ни осетио

Došao je i taj dan.

Put za Pulu.

Na takmičenju su učestvovali svi izuzev Makedonaca i Kosovara /nisu imali love za put i smeštaj /.

Strpaše nas u neke bungalove, sve lepo i čisto.

Pored kreveta lampa, i nikada dovoljno ćebadi. Klasika. Na recepciji hotela gde smo klopali, radila je extra super sexy pegava crvenokosa plavooka devojka, od oko 23-24 godina. Ispod bele košulje super recepcionarske sise, onaj tip sisa čije bradavice gledaju ka gore, ka vašoj bradi, a ne kolenima. A noge...hteo sam se zabiti ispod recepcije i maziti joj perfektne noge...ONA

 Mišima ne samo da je završavao svoje rukopise na vreme, radi predaje urednicima, već su ti rukopisi uvek bili čisti (za razliku od drugih autora, čiji su rukopisi često bilo nečitko škrabanje da su urednici morali da zapošljavaju specijaliste za dešifrovanje rukopisa tih autora). Naime, Mišima čak nije morao ni da prepisuje svoje radove. Njegovi izdavači se slažu da nikada nije ništa ispravljao: tekst je bio završen u njegovoj glavi pre nego što bi ga on ispisao svojim lepim rukopisom. Džon Nejten, prevodilac, poznanik i prvi biograf

Danas smo mi nomadi u Nemačkoj. Moja ćerka je rodjena u Minhenu ali ja nisam. Ovde smo došli kad sam ja imala 29. Nemački mi nije maternji jezik. Moje dete raste uz dve kulture, dva apsolutno drugačija pristupa životu. I svesna je toga sa 6 godina. Mislim da je to prednost za nju nikako mana. Kombinovati pristup, stil, filozofiju života - to vidim samo kao predsnost za budućnost.

Dok sam se pre neko veče vozila pustim ulicama grada oko 23.00h na pamet mi je pala ideja da provincijalizacija Nemačke  - mora da je uradjena planski.