Autor: Rodoljub Šabić

Na adrese velikog broja građana Beograda pre par meseci, uz uobičajene račune objedinjene naplate komunalnih usluga JKP „Infostan" dostavilo je i Račun o uplati prve rate premije kombinovanog osiguranja stanova, garaža i stvari u njima, u korist jedne osiguravajuće kompanije. Ta činjenica i predstavke građana povodom nje bile su povod za reakciju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Možda je to moglo biti povod za reakciju i nekih drugih organa. Npr. zbog toga što je taj račun glasio na zaista krajnje

Autor: Rodoljub Šabić

„Ostavite ovde Vašu ličnu kartu"! S ovom „molbom", tačnije rečeno nalogom građani se sreću sve češće pri pokušaju da obave neki posao u službenim zgradama, kako državnih organa tako i privatnih, budući da je prva nužna pretpostavka za obavljanje tog posla to da uopšte uđu u zgradu.
Ta „molba" ili nalog su neretko iritantni za neke građane, pa su i sve češći povod obraćanja građana Povereniku za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti. Što mi opet izgleda kao dobar povod da se i ovde na blogu o tome nešto napiše.

Dok sam bio u potpalublju "preštampao" sam jedan tekst o spinovanju tzv. "iranske krize" sa mog (sada pomalo zapuštenog - nepostizavam) privatnog bloga. To je tema koju pratim dosta dugo iz, pretpostavljam, razumljivih razloga -  ne bih voleo još jedan rat na granici zemlje u kojoj živim (generalno ne bih voleo nijedan rat nigde). Pogotovo mi se gadi pomisao da započne na osnovu lažnog preteksta poput onog u Iraku.

Gospodin Mohamed el Baradej, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (International Atomic Energy Agency, u daljem tekstu IAEA), je pre koliko četiri dana (15. septembra) predao, prvo Savetu bezbednosti UN, pa tek onda, juče, upravnom odboru agencije, novi izveštaj o Iranu i iranskim nuklearnim aktivnostima. Izveštaj, za sada, nije javan što je omogućilo (ponovno) spinovanje onoga šta se nalazi u njemu.

Zahvaljujući ranijim kontaktima sa dr Gordonom Prejterom (Gordon Prather), jednim od retkih stručnjaka (atomski fizičar) koji piše, a ne spinuje, o "iranskoj krizi", sinoć sam došao u posed tog izveštaja. Na moj mejl u kome ga podsećam na te ranije kontakte i pitam ga da li bih mogao dobiti izveštaj dr Prejter je odgovorio u roku od nekih 10 minuta mejlom sa atačiranim izveštajem i jed(i)nom lakonskom rečenicom: "needless to say, the report doesn't say what AP says it says".
[nepotrebno reći, izveštaj ne kaže šta AP (Asošijeted pres) kaže da kaže]

Opšteprihvaćena definicija terorizma ne postoji. Terorizam je neuhvatljiv, kad god neko poveruje da je našao pravu definiciju neko drugi dokaže da je nesavršena. Teško ga je jasno fiksirati zato što je to u suštini politički fenomen, piše Loreta Napoleoni u knjizi Terorism and Economy. Čuvena rečenica sudije Vrhovnog suda SAD, Potera Stjuarta, koju je on do duše upotrebio za pornografiju, Ne znam da definišem, ali znam da prepoznam kad vidim, može (subjektivno) biti od pomoći, ali nas ni malo ne približava opšteprihvaćenoj definiciji. Taj nedostatak univerzalne definicije može, ali ne mora, kako se već pokazalo x puta u istoriji, predstavljati mali problem prilikom sastavljanja lista terorističkih organizacija.

Naravno, principi "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj" i "cilj opravdava sredstvo" su češće vodilje u toj raboti no bilo šta drugo.

Pre neki dan (tačnije, u sredu uveče) Fu je surfovala TV kanalima. Krajičkom oka ugledao sam na jednom (TRT-u -- državnom kanalu) Aru Gulera i rekoh joj da ostane na njemu.

Ko je uspeo da prođe (samo)torturu čitanja zločina protiv prevodilačke delatnosti Istanbul uspomene i grad, Orhana Pamuka, u izdanju Geopoetike, zločinac/prevodilac Mirjana Marinković, taj je upoznat sa imenom Ara Guler (Ara Güler). Za one koji nisu, dovoljno je da upotrebim najraubovanije klišee koji idu uz čikino ime -- fotograf Istanbula, "oko Istanbula", najpoznatiji turski fotograf.

No, vraćam se dokumentarcu koji smo gledali. Po svemu sudeći propustili smo samo najavnu špicu i prva dva-tri minuta, jer smo bez problema uhvatili nit priče, a ona ide otprilike ovako:

          Krajem detinjstva i početkom  mladosti, pošeo sam da zapisujem  svoje pesme koje su bile slabog kvaliteta i još slabije komponovane.Na početku sveske sam napisao:

''Zbornik pesama mladog i genijalnog tekstopisca i kompozitora..... ........ , jedinog naslednika Balaševića, Bore Đorđevića i Neše Radulovića.Ovde počinje jedna legenda.''

Iskreno sam verovao da su oni nešto najbolje u to vreme  - što se tiće pisanja tekstova.

          Bio sam u Gimnaziji, druga godina, PIL

Ljubi te čika Tole

Онај ко краде тај и лаже.

Онај ко лаже иде у политичаре.

Јер, погађате исправно, политичари су најбољи лажови.

1. O akciji “Hrana za sve” ste već verovatno čuli nešto. Ovde je bio blog na tu temu, ja samo ovde postavljam ponovo sve bitne informacije da se ne zaborave ljudi kojima treba pomoći. Sledi parče teksta sa ovog bloga:

Na Info liniji 011/301-20-60 dostupne su dodatne informacije

“On meni tako da rekne! Pa on nema pojma ko smo mi (Srbi). Nema pojma 'de smo bili mi dok su njegovi preci jašili koze preko brda. Pa ja imam u bubrezima (belim) ono što on nosi u onem glavčetu ki lijavo lubenče...“

Dok pokušavam da dremnem u vozu konstantno mi ušnu školjku iritira galama nekog sunarodnika. Svašta sam čuo a i naučio ko smo i šta smo to mi. Onda sam došao na ideju da malo

Aleksandar Vulin, patrijotski trbuhozborac srpskog premijera, čovek koji sve redje i sve lošije glumi ministra rada u ionako lošoj imitaciji vlade,  opet je prozborio.

I to ne bilo gde. Progovorio je Vulin pod poznatom požarevačkom lipom, na  "balu vampira", gde je , iz opravdanih razloga, izostala njegova "cvetokosa baba Jula."

Ruku na srce, ili možda bolje u džep, Vulin ipak nije vampir.

Sta više, Vulina očigledno ne interesuje previše nikakva idelogija. On Uostalom u sebi drži vernost prema Miloševicu,  opredeljenje za EU, spojio je ateizam

Naslov je parafraza naslova čuvenog filma: Volite li Bramsa. Basedon the Francoise Sagan novel Aimez vous Brahms?, Stars Ingrid Bergman, Yves Montand, Anthony Perkins. Gledao sam ga 1964 godine na terasi, letnjem bioskopu Doma omladine u Titogradu. Više se ne sećam radnje, valjda bračni trougao ali je ekipa bila sjajna!

No manimo se filma, vratimo se pitanju:

U profilu, negde pri kraju, napisao sam da moja žena ne čita ono što pišem, čak i ne voli moj način pisanja, izbor tema...To dakako nije cela istina! Postoji određena vrsta osmeha, pogleda, koji mi kazuje da je nešto ipak pročitala i pre nego mi to sama kaže.