U zapletu jedne od popularnih novih serija na američkoj televiziji ove jeseni - Flash Forward - cela planeta doživi trenutak pomračenja svesti - 137 sekundi u toku kojih vide budućnost, šest meseci u odnosu na taj momenat. Zamislimo takav bljesak globalne vidovitosti, jedan kratak pogled na Avganistan u leto 2011. - sada bismo imali odgovor na sva pitanja. Da li je predsednik Obama u pravu što želi da pošalje još 30,000 vojnika da stabilizuju situaciju, smanje terorističku pretnju, uguše talibanski ustanak i osamostale

 Poslednjih desetak martovskih dana stalno sam putovao do Novog Sada. Za tridesetak minuta putovanja upoznavao sam se sa novinama koje sam uočavao, prepoznavao mesta za koja me vežu lepe uspomene, a na kojima su izgrađene nove poslovne i stambene zgrade u betonu i staklu. Pomalo bezdušno za mene naviknutog na jednostavnost življenja, nenaviknutog na pompeznost, naglo menjanje stvari iako nemam ništa protiv novina ako imaju svrhu, upotrebnu vrednost u trgovačkom i etstskom smislu. Pa, čak i onda ako nemaju to, a drugima se sviđa, vide nešto što ja ne mogu.

   Naročito me se dojmila Temerinska petlja, još uvek nedovršena, tera se samo pravo preko auto-puta, prilazni putevi još ne funkcionišu, sade zelenilo, ispod, auto-put u jadnom stanju, od krpljenja, iako se godinama obnavlja, dopunjava...

Moja gošća:  dusanovaiivanovamama

   Velika je čast poznavati Branka. Sticajem okolnosti znam ga od 1981.godine, obećala sam da ću doći u njegovu Slavoniju i popiti njegovo vino. Na žalost, obećanje nisam ispunila. Ko je Branko? Branko Radunković je rodjen 1941.godine kao šesto dete Ilije i Desanke Radunković. Umesto radosti tog dana je u porodici zavladala tuga. Ali ne zadugo, Branko je vrlo brzo postao miljenik porodice, jer je uz majčinu veliku ljubav, očevu podršku, naučio da se bori kroz život. Čuvao je stoku, radio je sve kućne poslove, a u školi je najviše voleo likovno. Svoju prvu izložbu maketa imao je 1961.godine u Novoj Bukovici. Izlagao je po celoj SFRJ.

.

"Mislim da je to jedno mnogo složenije pitanje od: da ili ne, i da ima veze sa odnosom Srba na Kosovu i Vlade u Beogradu, i da je taj odnos bez te simbiotičke veze sa Vladom, nije moguće sačuvati srpski život (živalj?) na Kosovu i mislim da to pitanje koje ste postavili, ipak zavređuje jednu malo dublju diskusiju."

E super.

LINK

Atomska bomba, kolonjska voda „guči" , rebrasti prezervativi, vijesti na CNN, letovi na Mars - sva ta šarena čuda nisu ni dotakla onu vagu na kojoj se mjeri suština svijeta.

Viktor Peljevin , " Sveta knjiga vukodlaka"

Znate ono kad je frka na poslu, rokovi ističu, a još tol'ko toga treba da se završi, i onda neko kaže - dajte ljudi, da vidimo šta nam je prioritet u ovom trenutku.
- pa sve je prioritet!
Ok, znači - prioriteta nema

E, tako i ja, zadnjih dana, ima

Vladimir Tatlin - Spomenik III Internacionali

 Gost autor: drzurin otac

Nejmam više što dodati ni vodi, a  ni vatri - veli Hikmet Vejsilu dok skupa stoje kraj šanka u Vejsilovom tek otvorenom kafiću koji se zove "Osmica"...
- A i ti, brate Vejsile, nisi treb 'o kafić otvarat ' ovdi, ukraj čaršije, nego  ispred kantonalne vlade.

Jedna priča - ne znam šta mi bi baš nju da, s oproštenjem,  metnem  danas a nedelja je i nije na duhove. Priča o jednoj ženi i jednom grobljanskom popisu

Ta je žena išla Kosovom, nosila je fotoaparat i sveščicu i radila je čudan popis. Grobljanski. Da se ne zaborave srpska imena na razrušenim grobljima. Da se ne zaboravi koliko ih je bilo. Da ne prođe nijedna crkva, srušena, a da se sutra ne zna koja je to crkva bilo a ko njen neimar.

- Bog je neimar – objašnjava mi.

- Bog je neimar –   prvo ponavljam ko papagaj jer pokušavam, naivno, da uđem u njen svet.

- I rušitelj, Bog je rušitelj sopstvenog neimarstva – ne pušta me na ta vrata. Nit' imam   ključ,  niti znam lozinku. 

- Čudan Bog- odustajem.

Ovaj se blog, moglo bi se reči, odavno krčkao, ali, eto, trebao mi je šlagvort. A onda Albicila napisa svoj blog o slonovima (http://blog.b92.net/text/16847/OTKRIVENA-NOVA-VRSTA-SLONA/) i podseti me. A Jelica zatraži da čuje priču. I htela sam, prvo, da vam legendu o postanku slona prepričam svojim rečima ali, onda sam se setila da postoji neko ko je to već uradio mnogo bolje i izvornije.

Velika mi je čast i zadovoljstvo da vam predstavim jednu od mojih najdražih prijateljica iz Mauna - Bontekanje Botumile, za prijatelje, Bonti.

Bonti je višestruko nagrađivana dečija spisateljica iz Bocvane koja piše priče na osnovu legendi i predanja koje je slušala od svojih starijih. Priča pred vama je legenda plemena Jei (Bayei), koje živi na severu zemlje u oblasti oko Mauna i delte Okavanga.

Reč ima Bonti: 

OVO JE MOJ MALI DOPRINOS SEĆANJU NA GODINE KOJE SU POJELI SKAKAVCI

Početak - rođen je 8. septembra 1965. u Beogradu. U veoma bogatoj biografiji, gde su redom pobrojane sve njegove funkcije (bivše, sadašnje i gde se naziru neke od budućih) nema podataka o njegovim roditeljima.

GOST AUTOR prof.dr Saša Živić

Da li član stranke sa deset dana staža ima prava da u njeno ime govori?

Ima ako je ona zaista Nova.

Odavno smatram da je problem u srpskoj eliti, ako ista ovde uopšte i želi da postoji. Hronično nespremna da govori istinu ona već predugo preferira inertnost i dekadenciju. Ćuti i nakon ovakvih izbora i ovakvih rezultata.

Nemim prihvatanjem rezultata ovih izbora kao političke neminovnosti dobijate malo a možete da izgubite gotovo sve - slobodu koja vas definiše kao intelektualca. Karl Poper, otac liberalne misli kaže

Svaka zemlja, svaki grad ima svoje praznično doba. Na primer, nekada je u bivšoj Jugi to bio osmi mart, prvi maj, 29. novembar ili 24. decembar (Dan JNA). Nova godina je pak bila vreme prasetine. I ruske salate (ili te „olivier" kako se zove u Rusiji). Pa onda je naprasno došao na velika vrata (pre toga na mala vrata) sveti Nikola, Jovan i oni ostali iz Biblije, pa Božić sa svim žitom, postom i slatkim. Da bi se povratili ovi običaji i mladje srpske generacije tradiciji naučile, sećate li se, Beogradom su cirkulisali fotokopirani rukopisi kako se slave srpske pravoslvne svetkovine.

Krug oko Zemlje ima 40 000 km, računajući obim Ekvatora. Kako nisam imala mogućnosti da obeležim prvu polovinu tog kruga (bez interneta, u Vijetnamu, sa stomačnim problemima), to sam uradila na prvoj hiljadi posle zvanične polovine puta. Kažem "zvanične" jer ne nameravam da se nakon 40 000 km vratim kući -- zato što ne mislim da ću dotle obići sve kontinente i sve zemlje u koje želim da odem. Kad sam bila napravila prvih 10 000 km na ovom putovanju, u šali-zbilji sam rekla da ću voziti do 99 999 km, a onda ću svratiti malo i do kuće :)