Jednoj ženi je potrebna pomoć.

Ja ne znam koliko u Srbiji ima ozbiljno gladnih, nagađam da se radi o stotinama hiljada, ili koliko ima ljudi na ivici gladi, gde me ne bi iznenadilo da ih ima preko milion, ali slučaj ove žena je težak do te mere da poprilično zbunjuje nas sa značajnom empatijom, a sumnjivom kombinacijom neopravdanog, skoro debilitantnog optimizma i manje kvalitetne mašte.

Sledeći članak u novinama je priča o njoj:

Kako Srbija ubija svoje građane <-- LINK

Aleksandra ne želi novčanu pomoć uz reči da se snalazi za sada i da je pristala na članak u novinama da bi podigla svest o problemima i siromaštvu u Srbiji. Ali traži posao, završila je Filozofski fakultet u Beogradu, smer pedagogija i njen CV je priložen uz ovaj blog. Svaka pomoć oko posla joj je od životnog značaja.

- resavski post, totalno -

Slušala sam sjajnu emisiju već odavno čuvenog CBC Canada "Quirks & Quarks", zahvaljujući lutanju po BoingBoing i sve što mogu da uradim je ovaj "resavski post" kojim prenosim linkove koje je postavio Cory Doctorow.

Tema

Pre 30 godina, neki mesec više ili manje, ušao je u moj stan na 21. spratu solitera na Banjici, Bruno Langer i doneo mi je album “Atomska Trilogija”. Ja sam tada imala celih šest godina i to je bila prva ploča koju sam na svoje ruke dobila, a da nije dečija. Mislim da je ploču predao meni, a ne mom ocu kome je namenio taj primerak, zato što sam jednostavno ja otvorila vrata. Mala plava devojčica, istrčala je u hodnik, pustila njega i pokojnog Serđia Blažića da uđu u naš stan i dobila – album. Za odrasle! Do danas to će ostati jedan

Poslala sam juče demanti Kuriru. Nisu ga objavili u celosti, niti kako ih zakon obavezuje, nego samo deo - potpuno ga izmeštajući iz konteksta. Advokat mog oca takođe je poslao demanti. Nije objavljen. 

Narodna pesma kaže da se mora neki živ čovek zazidati u temelj, da bi temelj opstao. Inače dođe vila u pesmi i sve ti sruši. 

Jedino što su ovo temelji laži, pokvarenosti i tabloidne izopačenosti.

Onomad, upoznam neku kozularnu službenicu, sitan šraf u državnoj mašineriji jedne od manje uticajnih zemalja EU. Mlada,  vedra, ponosna na svoj otvoreni duh i glavu, koji su je nagnali da za razliku od nekoliko kolega iz ministarstva prihvati da službuje u Beogradu. Prosto joj se sijalo ono bucmasto lice od silnog uzbuđenja.

Već nekoliko meseci kasnije počele su da mi stižu priče da od nje većeg zlotvora na viznom odeljenju nisu imali. Da

Premijer se večeras molio u Hramu Sv. Save, dok njegov narod demolira moj grad.

Molitva je važnija od prevencije nasilja.

RTS direktno prenosi premijerovu molitvu dok zgrade širom grada gore, i ne namerava da prekine live molitvu.

Doveli su razularenu masu u Beograd, mahnuli joj crvenom maramom ispred nosa i povukli se kod Amfilohija.

Divljaci su zauzeli grad.

Gospodo ovo su Radikali i Kostunica, ovako se na delu vidi kakav nam kvalitet života

Ovo sto sledi jeste tekst koji sam napisao za magazin Status, svom prijatelju Slavisi Lekicu. U ovom tekstu dao sam celog sebe, napisao dosta intimnih stvari koje mozda nikada i nikome drugom ne bih. Jednog letnjeg popodneva, Slavisa je meni ispricao svoju pricu, onda sam mu ispricao svoju. On je predlozio da sve sto sam mu rekao stavim na papir. U februarskom broju Statusa izasao je taj tekst, koji je posle preuzala i B92/Putovanja. Zelim da ga podelim

Jedan beogradski dnevni tabloid danas je uz najavu ekskluzivne vesti napisao da je jedan kriminalni klan, uhapsen prosle nedelje planirao seriju ubistava u Srbiji i BiH. U "ekskluzivnom" tekstu saznajemo tako da je vodja grupe hteo da prvo ubije svog kuma, pa njegovog brata, pa onda jednog visoko rangiranog BiH policajca, a onda dolazi do kulminacije novinskog ekskluzivnog izvestaja koji prenosim u celosti, s akcentom na boldovane delove:

"On dodaje da se na listi za likvidaciju ove grupe našao i Dragan V. iz Srbije, koji je policijama u regionu poznat

Ove godine Bad Religion obelezava trideset godina od osnivanja. Za mene to je bio najbolji punk-rock, hard core band.

Ne znam zasto, ali to je bilo tako. Mozda zbog pevaca Grega Graffina, pre podne profesora sa UCLA a uvece punkera na stejdzu. Ili zbog Breta Gurewitza sjajnog gitariste. A u stvari zavoleo sam ih zbog KST, srede i tadasnjeg Off-line programa gde su svirali domaci hard core bandovi, a mi, kasni tinejdzeri tih ranih devedesetih lecili tugu u Definite Choice,

Dimo je moj prijatelj koji povremeno voli da ode u Skoplje i tamo se sastane sa svojim starim ortacima od kojih niko profesionalno ne radi nista vezano za muziku. Oni su samo muzicki fanovi koji vole ponekad i da zasviraju.

Evo kako to zvuci kada se sastanu stari drugari i totalno iz prve, bezpretenciozno odsviraju stvar koju "svi znaju" za njihovu dusu.

Meni je ovo vrh vrhova. Ono, bas sam ponosan na ortaka =)

Са мамурлуком у систему, све што сам успео да је питам било је: „Шта оно би синоћ?" Требало је да пристојно наздравимо за њен нови, тешко стечени посао. А онда ми је саопштила да је Ј. само рекао да су ме пукле емоције. Је л' она то хоће да каже да сам ја плакао пред њеним вереником? Како се бре тога не сећам? Па допешачио сам до куће. И то од пелинковца? Добро, од једне флаше. Ово ми је први пут. На тренутак сам се безразложно забринуо над губитком памћења. Нисам се испалио. Помињао сам „плавушу" и то је то. Ваљда сам и причао мало. 

И ко је уопште пустио Масима. То је последње чега се сећам. А како ми каже, онда су кренули и Џибони и Нина. Народњаци су закон. Хеботе, прошло је бре девет месеци. Који ми је...? То се питао и Ј. кад је видео њу да се сморила због мене. Због бола који ја носим. Па није се ваљда толико видело. Да, јесте. И Ј. би се сморио, него је он остао трезан поред нас двоје, па га држало у винкли. Лепо сам му нудио да му купим две дволитре. 

Čim je predsednik Tadić je pomenuo mogućnost i potrebu promene ustava  odmah su se javili ustavobranitelji.

Da je Boris Tadić rekao da nema potrebe za promenama Ustava, verovatno bi Toma Nikolić & Dragan Šormaz&Vojislav  Koštunica odmah insistirali na tome da baš ima potrebe.

Dakle, “Predsednik Srbije ocenio je da bi, u cilju poboljšanja funkcionalnosti države, trebalo u izvesnim tačkama promeniti Ustav i na taj način omogućiti smanjenje broja narodnih poslanika i regionalizaciju i decentralizaciju Srbije.

Tadić je naveo i da je potrebno promeniti i izborne zakone, zakone o registrovanju i finansiranju stranaka.

Prema njegovom mišljenju, važeći izborni zakon omogućava velikom broju stranaka da uđe u parlament i samim tim postavlja svoje uslove za ulazak u vladu.

“Tako se na tri koalicione liste nađe 15 stranaka. I svaka ima svoju obavezu prema biračima. Zato moramo menjati zakone o registrovanju stranaka, njihovom finansiranju, ali i sam Ustav u nekim delovima. Na primer, u delu koji definiše broj poslanika. Lično, ne vidim razlog da Srbija ima 250 poslanika, jer je za zemlju ove veličine dovoljno 150", rekao je Tadić.”

Još u decembru prošle godine, u članku objavljenom u «Danas-u», napisao sam sledeće:

30 godina... život je ono što nam se dešava dok pravimo druge planove, kako reče Džon Lenon u pesmi svom sinu Šonu.

Ukoliko je za hapšenje organizatora pobune Crvenih beretki bilo potrebno 10 godina - tada ima sasvim dovoljno osnova za verovanje da bi proces nalogodavcima mogao otpočeti čak i pre 2050.