dusana pavlovica javnost zna kao hrabrog coveka koji se ne boji da se kod olje beckovic pojavi u kariranoj kosulji. nije bas kilt ali... vucic nije smeo ni da gleda olju ni u ronilackom odelu ali druga je to tema.

sem medijske eksponiranosti (koja je smanjena politickim angazovanjem sto je samo jos jedna referenca na vucica na ovom tekstu u kom je on potpuno nebitan) pavlovic je poznat i po cinjenici da je profesor. politicke ekonomije. ne ulazim u procene ni njegove politike ni ekonomije, samo komentarisem statuse. 

preciznije, pavlovic je vanredni profesor na fakultetu politickih

Увод није небитан али су могуће и вероватне варијације у тумачењу па стога сваком по вољи. У сваком случају био је рат, уз пар деценија затишја, коштало је пуно а сазрела је и идеја да је "коначно" решење/победа практично немогућа а у некој моралности и неприхватљива јер подразумева пуно наметање себе неком другом (некад морал није само "лоше је кад они дођу и спале нам село а добро је кад ми то њима урадимо"). У сваком случају 9. маја 1950. године Шуман је свој говор започео са:

"World peace cannot be safeguarded without the making of creative efforts proportionate to the dangers which threaten it. "

Априла следеће године потписан је уговор којим је формирана Заједница за угаљ и челик. Први члан гласи:

"By the present Treaty the HIGH CONTRACTING PARTIES institute among themselves a EUROPEAN COAL AND STEEL COMMUNITY, based on a common market, common objectives, and common institutions."

Тржиште, циљеви, институције...

Eto, ja zaredala s pitanjima blogerskom društvu. Ovaj put me zanima vaše mišljenje o:

Koje filmove, TV emisije ili serije, knjige i muzičke izvođače biste preporučili strancu koji dolazi u Srbiju i putem navedenih medija želi naučiti nešto o zemlji i ljudima među koje dolazi?

Gost autor : taube

 

Danas sam imao zanimljiv događaj. Oko podne istrčim sa posla (i mi nepušači imamo dušu) da kupim neku grickalicu. Moju pauzu, inače, retko koristim. Baš sam zamislio da ću da pogrickam sveže ukusne sirove bademe. Došlo mi. A došlo mi dok sam na poslu čitao prikaz knjige Zorana Lučića  Ogledi iz istorije antičke geometrije, Biblioteka: Nauka, izdanje Službenog glasnika. Pušači imaju privilegiju u firmi. Mnogo je strašno kad neko otvori novine na radnom mestu. Ali pušač ode sa radnog mesta i kad naiđe direktor (npr. ja) kolege kažu on je otišao

06.08.1945. bomba se zvala  "LittleBoy", avion je bio Enola Gay, cilj je bila  - Hirošima.                                                                                     

Nakon godina eksperimenata,

Svakodnevno smo svedoci svakoraznih primamljivih ponuda, od onih da se kupi "baš ovaj i samo ovaj proizvod", preko drugih da se "upiše baš ta i samo ta škola" do čuvenih (i uvek čitanih!) "malih oglasa", sasvim posebno štampanih ili štampanih kao deo novina, gde je na ponudu sve, od igle do lokomotive, od svake robe do svake usluge.

Mi, već više od stotinak godina (ako ne i koji vek duže), žiivmo civilizaciju - ponuda.

U nedavnom razgovoru kojem su učesnici bili stručnjaci koji "žive od načina kojim se nešto nudi", a koji se bavio "ponudama", čula sam zanimljiv stav, izrečen od jednog sjajnog sagovornika:

- "Do pre stotinak i nešto godina, ponudu u današnjem smislu reči imale su samo - crkve, mene kad pitaju o pravom istorijskom početku današnjih ponuda, ja uvek kažem: Martin Luter i njegove teze okačene na crkvena vrata, bez obzira što znam da ponude možeš naći od vremena u kojem su ljudi počeli da prave pisane materijale o bilo čemu"

Zanimljiva stvar - ljudska potreba za ponudama i ljudska sklonost da se, kroz ponude, pisane ili nepisane, prvo razmenjuju "privlačnosti" sadržane u slici ponude, a tek potom - sam sadržaj ponude (u kojem ništa ne mora biti privlačno).

Internet je prepun duhovitih, kreativnih, satiričnih parodija o ponudama, kao što je i prepun sasvim "ozbiljnih" sadržaja o - ponudama, raznih vrsta, toliko i tako da se pojavljuju iznosi zarada od onoga što se na internetu "nudi" kao oglas za bilo šta.

S tim u vezi, ja sam na internetu naišla na jednu - izvanrednu ponudu:

Kažu da je lako deliti sklonosti ka piscima kojima je (nekakva) većina i inače sklona, koji su prevođeni i čitani, a kažu i da je teško razmeniti svoje utiske o malo poznatim piscima, o malo čitanim, o onima koji su "zarobljeni" samo u svom jeziku, neprevođeni.

Ne znam i ne razumem ni lakoću ni teškoće u jednom ili drugom slučaju, znam samo za pisce koji mi, pri prvom ili naknadnim čitanjima, uspeju stvoriti i slike i zvuk svojim, jednom i već nekad, napisanim rečima. I onda, pri razgovoru, nudim sagovornicima ustvari sve te stvorene slike i muzike, češće nego što se usuđujem da analitički, kao skalpelom tkivo, razlažem same reči, napisane.

I za svakog od pisaca i pesnika pamtim prvi doživljaj i prvi susret sa njegovim (njenim) rečima i slike i tonove njima stvorene, a za očekivati je da se sa Ivom Andrićem sretnemo u školskoj lektiri, ali - nije mi se tako dogodilo...

Basara je u četvrtak 20.8.2020. u Danasu napisao tekst koji prilažem (https://www.danas.rs/kolumna/svetislav-basara/odliv-mozga-2/), a ja sam mu odgovorio tekstom koji Danas nije objavio.

Zato taj svoj odgovor objavljujem ovde, na blogu b92: 

Sve se ponavlja, isto, samo malo drugačije.

Mama mi je pričala da se kao mala igrala kamenčićima i kanapom, a tata da je jurio krpenjaču. A Sonja mi je pričala da je, posle rata, u božićnom paketu od rođaka iz Amerike dobila onu staklenu sferu što kada je prodrmaš po Petoj aveniji počne da pada sneg. A kad prestaneš da je drmusaš sneg još malo provejava, pa prestane. I ništa, ama baš ništa se više ne događa sve dok ponovo ne promućkaš i ne izazoveš mini mećavu nad mini Njujorkom. Kaže da je u tu sferu gledala kao što sada deca gledaju u televizor.

Pa sta se ovo desava, sta je sa ovim narodom, gde je saosecajnost, kako mogu da budu takvi... Deca, beskucnici, ovih dana na minusu ne mogu da odu u Svratiste jer je neko odlucio da ga zatvori jer "ih dolazi previse pa se komsije bune". Evo linka na Politiku:

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=51726

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=12&dd=21&nav_category=12&nav_id=277502

Ko

Mr. Brown: Let me tell you what 'Like a Virgin' is about. It's all about a girl who digs a guy with a big dick. The entire song. It's a metaphor for big dicks.
Mr. Blonde: No, no. It's about a girl who is very vulnerable. She's been fucked over a few times. Then she meets some guy who's really sensitive...
Mr. Brown: Whoa, whoa, whoa, whoa, whoa... Time out Greenbay. Tell that fucking

" U svojim najludjim snovima nisam mogla da petpostavim da ce to biti tako veliko. Osecala sam se pocastvovano, ali sam takodje osecala invaziju na sopstevnu privatnost".

Plesacica Suzanne Verdal, o pesmi "Suzanne" Leonarda Cohena.

Suzanne takes you down to
her place near the river
You can hear the boats go by
You can spend the night beside her
And you know that she's half crazy
But

O odlasku od kuće i tome kako se emocije i slike prošlosti mešaju; od mržnje do najromantičnijih slika iz detinjstva, i nazad u realnost, kada vidiš da ono što je nekad bilo više nije...i onda život poprimi svoj tok: krediti,poslovi, stanovi, kola - I still owe money, to the money I owe... 

I očas posla prođe i ta decenija u kojoj napuštamo lagano tridesete...

Ovo je jedna o najlepših pesama novog milenijuma koja govori o ulasku u srednje doba! 

 https://www.youtube.com/watch?v=yfySK7CLEEg

Desilo nam se i da su nas uhapsili kad smo prolazili kroz Kragujevac vraćajući se sa jezera. Zaustavila nas je saobraćajna policija. Kao redovna kontrola, duvanje u onaj aparat za merenje alkohola. Onda se ispostavilo da uopšte nije to u pitanju, već da dolaze policajci u civilu da nas hapse. Mi pitamo: “Zašto nas privodite?”, oni kažu: “Ne, mi vas hapsimo”

 

izvor: Popboks