Volter Kronkajt, legendarni američki novinar, je umro juče, petak 17. jul 2009. u 92. godini.

Prof. Čomski je jednom počeo svoje predavanje o izraelsko-palestinskom sukobu opaskom, da je tema prilično sigurna tema za davanje predikcija, to jest da se tokom godina i decenija jako malo iliti suštinski ništa ne menja.

Knjiga Amire Has "Piti more u Gazu, dani i noći u zemlji pod opsadom", napisana davne 1996. godine, mu daje za pravo - menja se forma, ali suština nimalo. [1]

Do sada sam više puta pominjao Amiru Has, novinarku Haareca (izraelski liberalni dnevnik), reporterku sa okupiranih teritorija. Ovim tekstom želim da bliže predstavim nju i njenu prvu (pomenutu) knjigu.

Istinita priča o ekonomskim benefitima NATO-a
[satira, što je ne čini manje istinitom]

Onomad kad se pripremao samit NATO-a u Istanbulu (oktobar 2004.) istovremeno su, logično, tekle pripreme za bojkot i demonstracije protiv istog. Nekoliko organizacija se udružilo u koaliciju zvučnog imena Defol Bush! (Gubi se Bušu! iliti M'rš Bušu!). Prve veće demonstracije su bile već juna te godine.

Kad su objavljeni planovi o režimu kretanja za vreme samita, što je eufemizam za režim koji nam je od grada napravio zatvor otvorenog tipa i kad se saznalo da će Kapali čaršija iliti Grand Bazaar biti zatvoren/a četiri dana za sav normalni svet, a jedan dan od ta četiri će biti otvoren za supruge najviših zvaničnika NATO-a, predstavnici Defol Bush!-a su otišli do bazardžija da ih nagovore da bojkotuju taj dan, te da ne otvore dućane tom čoporu dama.

 Važno je da krevet nije hladan

Vidim da je ovih dana glavna tema, među belom kugom zatrovanom populacijom –   švaleracija.

Kada sam pre nekoliko godina čuo priču kako se primerna majka i uzorna supruga

šveleriše , mislio sam da sam čuo sve…

Elem, žena vodi muža danima u kupovinu i posle X neuspesnih rituala mužu dojadi i kaže kako će on ovog puta da sedne u ”Balkan”  i da je sačeka po obavljenom poslu.

Ženi je trebalo samo to odobrenje da bi zaista i obavila posao u

Danima pokusavam da se setim ko me je yajebao da krenem na more sa dvoje male dece ( nije pleonazam ) i

da utvrdim da je lakse sacuvati dve buve pred parenje nego njih.

Rusija treba ozbiljno da se pripremi za to da će svi ti oslobođeni Sloveni sa zanosom pojuriti u Evropu, zaraziće se do gubljenja svoje ličnosti evropskim formama

Зато ћемо бити бар у полуфиналу овог пута

Uz društvo koje svih ovih godina prosto ne može da se otme iz svoje ideološke i skoro svake druge ilovače – kao najlogičnija slika ide svo ovo višednevno većanje oko načina i mesta sahrane, kojim se baviše elektronski i pisani mediji, zatim i zbunjeno građanstvo, pa čak i sama vlada srpska. Tolika posvećenost pitanju, gde će biti sahranjena supruga nekadašnjeg komunističkog diktatora, sa jedne strane deluje pomalo neshvatljivo, no, kad se cela stvar bolje sagleda – to je potpuno uklopljiv dramaturški detalj u ovdašnjoj zagrobnoj tranziciji. 

Danas sam bio u „Ruskom caru". U tom sam prostoru sigurno bio pre više od dvadeset godina. Tada se „to" zvalo „Zagreb". Bilo je golo, brljavo i bazdilo je na menzu. Kad sam bio student u „Zagreb" sam svraćao češće. Jeo sam nešto što se nazivalo „ruska salata" od čega bi mi danas verovatno pripalo muka. Par puta sam popio i neku žestinu, onako s nogu, da bih se malo dokazivao.
Imao sam ceo sat do sastanka pa sam prvo, u krugu Trga republike, tražio neki kafić u kojem postoji bežični internet. Na kraju, otkrivam da on postoji samo u „Ruskom caru".
„Ruski

Iako smo svakodnevno svedoci raznih vesti (mahom loših) koje zaokupljaju naše misli i život, ono što smo imali prilike da čujemo koliko juče, od ministra ruske Vlade je nešto što zaslužuje mnogo više od novinskih članaka, i našeg razočarenja.

Energetski sporazum Ruske Federacije i Srbije koliko može biti dobar u oblasti gasne privrede, toliko je težak i nepovoljan u oblasti naftne privrede Srbije, a zajedničko im je što je nedorečen u svemu osim u podatku o ceni po kojoj se vlasnički transformiše NIS.

Mnogo se prethodnih godinu dana pisalo o sporazumu,

U predhodnom blogu je bilo potpuno obrnuto.

Stajalo je da čovek treba da porazmisli pre neko što pređe na delanje. Tako stoji, ali postoje trenuci koje ako čovek propusti u letu učine da ništa ne bude urađeno.  Ako čovek počne s ovim: „S jedne strane trebalo bi da ja ... ali, s druge strane ...", često je već prestala mogućnost delovanja onog trenutka kada se

Grešite! Moj pokojni otac se zvao Dragan. Uostalom ni prezime koje ste mi rekli ne znači mi ništa. Odrastao sam ovde u Buenos Airesu. Rodio sam se u Beogradu 28. Februara hiljadu devetsto šezdeset pete, tako da su me kao sasvim malu bebu, mama me je sve vreme držala u naručju, doveli u Argentinu, moju jedinu domovinu.

Tata je prvih nekoliko godina radio kao tehnički crtač ali su kasnije jedan njegov prijatelj Nemac

Davno, u prošlom veku, u Domu sindikata na Festivalu kratkometražnog filma, gledao sam Mrlja na savjesti, film Dušana Vukotića. Da li je potrebno da napomenem notornjak da je Vukotić bio i ostao (za sada a bogami i duuuugooo za ubuduće) jedini Oskarovac sa ovdašnjih terena. Ne, neću, svi znaju za Surogat.

Elem, film Mrlja na savjesti je igrano - crtani (animirani)  film. Mislim da me

Ako mu bude doprlo do ušiju, što bi rekla Šeherezada, da parafraziram naslov njegovog romana, da čak izostavljm sedam slova, Svetislav Basara može da reaguje kako god hoće i želi. Ako bude smatrao da je povređena njegova intelektualna svojina (nekad se to zvalo: autorska prava) i tuži me za povredu iste, priznaću da sam (nepotpuni) naslov njegovog romana, iskoristio

Vlast i tz opozicija, žive i rade po principu: Ruka ruku mije, obraz obadvije, ili što reče Njegoš: Velikaši proklete im duše, na členove razdrobiše carstvo. Njih dvestotinjak hiljada zajedno s braćom, sestrama, kumovima, pašenozima, ortacima, podeliše ovu jadnu tvorevinu u privatne prćije i kradu li kradu, lažu da to pas s maslom ne bi polizao.