Dok pijem čaj u pet i pravim se Englez, razmišljam onako sam za sebe …

Srk …

- Naredni izbori će odlučivati… da li ćemo se vratiti u devedesete ili stare dobre sedamdesete.

- Niko nije kriv dok se ne utvrdi iz koje je partije.

-  Naše je sudstvo manje-više nezavisno.
 
- Primećujem da je sve više majmuna

Moja baba je umrla kada je imala 77 godina, pri čemu smo svi u kući imali utisak da je doživela lepe godine i da je više-manje umrla u dubokoj starosti. Bilo je to davne 1991. i bar deset godine pre njene smrti smo je smatrali za staru. Ona nije više radila teže poslove, nije išla sama u dom zdravlja, do opštine, ... ma ni do prodavnice! Svi smo cenili njene godine i bilo nam je drago ako možemo nekako da joj pomognemo u svakodnevnom životu.

Jutros rano, pola sata po ponoći, pet (ili po nekim izveštajima dva) napadača naoružanih Kalašnjikovima je pucalo i teško ranilo gigazvezdu turske folk-pop muzike Ibrahima Tatlisesa, od obožavatelja zvanog Car [Imparator]. Tatlises je izrešetan dok je njegov automobil izlazio iz parkinga jedne privatne TV stanice. Jedanaest metaka je izvađeno iz njega, ali je najkritičnija prolazna rana kroz glavu. Posle četvorosatne operacije je u kritičnom stanju. Ako preživi predviđa se da će ostati paralizovan usled oštećenja mozga. Pored njega u napadu je ranjena njegova asistentkinja Buket Čakidži. Njeno stanje lekari opisuju kao dobro i stabilno.

-Đe me nađe u sred ispitnoga roka, reče Crnogorac kad su ga pozvali na 20-ogodišnjicu mature.

Slično njemu vadio se moj brat Moke ili omegito ( kuma je topcat ) na ispitni rok.

-Ma neće to mnogo vremena da ti oduzme.

-Slušaj bre, ne zezaju se svi po fakultetu kao što si ti!

-Daj napiši nešto bar o dočeku barsinih igrača.

Sećate se filmova o Tarzanu? Ili ste, ako pripadate mlađoj generaciji, makar čuli da je "Tarzan" nekada bio veoma popularan. Nema mnogo onih koji nisu videli bar neku sekvencu. Osim korpulentnog glavnog junaka tih filmova, i njegove partnerke, za moj ukus jedne od najlepših pojava na filmu, u tim ostvarenjima je važnu ulogu imala i šimpanza Čita. Upravo na nju se, pre svega, odnosi ovaj blog. Naime, Čita je, u svojoj 80-toj godini, 24. decembra, uginula.

 Таман си помислио да је врх криминала и срамоте за српски фудбал она сезона кад је крајем 90-их ФК Обилић уз подршку Аркановог пиштоља упереног у судије и друге фудбалске делатнике и уз редовна васпитна шамарања освојио титулу првака, а Дејан Станковић који је тада наступао за Звезду и након насилно изгубљене утакмице која је директно одлучивала о прваку огорчено изјавио да што пре одлази из нашег фудбала... Таман си помислио да је врх криминала и срамоте за српски фудбал она гнусобна, застрашујућа сцена кад насилник, руководећи „навијач“ Партизана незадовољан игром и залагањем силази са трибина и одлази до капитена Партизана да му одузме капитенску траку, а овај траку скида са руке и најнормалније му је даје у знак послушности и у знак узалудности, 

Osim nekih očiglednih odgovora tipa, nema more, mora da bude severnije, cela nacija mora da priča engleski sa čudnim naglaskom ne vidim neku prepreku da bi naša zemlja uradila nešto što je ova zemlja uradila pre nekih par decenija. Šta je to Irska tada uradila? Uvidela je budućnost u IT industriji i krenula da ulaže u nju. Krenuli su programi od strane države kojim su potpomognute male firme da krenu da se bave ovim poslom ali

Neke pjesme  bas   mogu  da probude usnule uspomene bas kao I odnekuda dobro poznat miris parfema.  Svako od  nas je bar jednom u zivotu bio ostavljen , a bogami neki malo nes(p)retniji  I vise  puta .   Neko utjehu ili  izgovor   manje il vise usppjesno traze na dnu case ;drugi se filmski brzo snadju I   lakes sve zaborave   u  necijem  drugom     narucjju,  Dok opet neki  drugi u     trenutcima samoce   svoje osjecaje pretoce u misli  koje se opet nekom cudnom  carolijom  sklope u stihove.  "Sve prave Lljubavi  su tuzne  ", tvrde ostavljeni. 

Sjedinjene Americke Drzave  su jedna od retkih zemalja koje ne slave 1 maj kao medjunarodni praznik rada iako se isti proslavlja kao sjecanje na radnicke demonstracije u Cikagu u suton 19vijeka. Demonstracije su se zavrsile prilicno krvavo .  Amerika se isto tako ne zeli mnogo sjecati neslavnog sudjenja sindikalistima koji, iako bez jasnih dokaza, su osudjeni na smrt javnim vjesanjem.

Prvi maj ne slavim ni ja. Ne zato  sto sam poslije deset godina u Americi postao antikomunista il nesto slicno, vec zato sto  je jedan prvi maj   u mom zivotu zauvijek ostavio trag  dovoljan

Ovaj tekst napisao sam  pocetkom septembra 2010. Iako je od tada proslo gotovo devet mjeseci nazalost ostao je aktualan, pogotovo u svijetlu novih EU uslovljavanja   i odbijanja holandskog parlamenta da cak stavi na razmatranje ratifikaciju SSP iako je Ratko Mladic u Hagu.

12 septembar 2010 

Srbija je samo par dana uživala u ničim izazvanoj   evropskoj euforiji zbog istorijskog kompromisa kojeg je  srpska politička elita postigla sa svojom evropskom sabraćom u pogledu zajedničke kosovske rezolucije.

Nekom slučajnom putniku  namjerniku  koji

Kad jednom čujete moje metafore, nećete ih nikad zaboraviti. Kroz moju ljubav prema rečima, idejama i metaforama, mogu vas ubediti u neobične  i neverovatne stvari.  Dinosaurus se zaljubio u svetionik - eto metafore! Kad to čujete,  odmah se javlja želja da pročitate tu priču. Zanima vas šta se dalje desilo. Sve velike svetske priče su metaforičke, i zato se zauvek pamte. Današnje pisanje, posebno za pozorište i film, se ne pamti, jer nema metafora. To je boljka modernog pisanja - ono opisuje realnost, a realnost već znamo. Moj posao je da realnost opisujem metaforički,  da je lakše možete progutati.

Tako je otprilike govorio  Ray Bradbury - a dedicated madman.

Srbija baš nema sreće. Neobavešteni, nemušti I ministri koji se prave ludi već duži niz godina su svakodnevnica energetskog sektora, a po dobrom oprobanom receptu, poznatom još iz devedesetih.

Za prethodnu gotovo deceniju, ovaj sektor je mogao da zaposli bar polovinu nezaposlenih, I učini zemlju energetski I nacionalno bezbednom. Da su odgovorni radili svoj posao, u interesu zemlje, energetski setor Srbije bi I u realnom životu postao "lider u regionu". Na žalost on je "lider" samo u političkim fikcijama I pamfletima