Gde su granice slobode? Gde su granice slobode izražavanja? Postoje li uopšte? Ko ih određuje? Ta i slična pitanja proistekla su iz pariskog masakra nad 10 zaposlenih u "Šarliju Ebdou". Mada neki misle da se ona uopšte ne smeju postavljati. Misle da ona predstavljaju simboličko "ali", kojim se relativizuje zločin.

ovih dana žega je prevelika, pa smo do stanice sišli noću, računamo, ramazan je, ne spavaju.
zatekli smo ih mnoštvo. bivakuju izolovani od našeg sveta, sjaćeni u dva savamalska parkića, kao u nekom rezervatu. stoje u grupama oko klupa i u osvetljenim krugovima ispod bandera. žene i deca konače u kolonijama ispod drveta u parku, sa boščama kao jastucima.
pokušali smo da stupimo u kontakt s tim ljudima. rekli im da smo došli kao prijatelji, da nas zanimaju njihove priče da bismo ih preneli svetu. nudili smo da im pokažemo novinarske legitimacije. nisu bili raspoloženi

Одустао сам од једног текста нашавши (наравно) много бољи А. Јовичића о истој теми; од другог, о једном бесмислу, такође сам одустао јер би било – бесмислено... а онда је свеукупни апсурд добио нову димензију:

EDIT: Да ставим овде и рестл необјављеног блога – молим

 Pokušao sam samostalno da izdokonam etimologiju reči podcast i nisam dospeo nigde. Onda sam pitao sveznajućeg Interneta i ispostavilo se da je stvar banalna - "pod" u podcast nije "mahuna", podcast nije "lansiranje mahune" (kao da bi to imalo ikakvog smisla). Pod u podcast je od iPod zato što su se u početku slušali manje više isključivo na iPodu i to je onda samo tako ostalo - podcast. Meh, toliko o tome.

Osim poznatih - uspavanog Lexa Friedmana koji na neki volšeban način uspeva da dovede kod sebe sve - od anonimnih ex CIA opertivaca, preko Elona Muska pa do Džefa Bezosa

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik

 Средина августа у Грчкој, на мору. Ни дашка.Онај тренутак зрелог лета када престане сваки покрет ваздуха а море се притаји, тешко и глатко све до хоризонта. Тек понекад се заљуља и занесе, пучином прође дрхтај, обалу оплакну два-три таласа па све опет утоне у непомичност и нирвану. Једино сунце непрекидно сјакти на празном, већ истањеном небу и као да се топи на усијаном хоризонту.

Izmedju ostalog, predložio sam:

"Motivi ovog otvorenog pisma nisu ni politički, ni ideološki, već ljudski i gradjanski.

Da li vam je ikada bilo frka da slucajno fljusnete neku istinu povuceni velikom citanoscu i trenutnim licnim raspolozenjem i napisete "Blog posle koga nema vise nazad"? Ili blog posle koga vise nista nece biti isto?

Ili blog posle koga vas vise nece oprati ni Dunav ni Sava?

Ili posle koga ce neko reci - Jel procita ti ono sto Spira sinoc napisa? Ja sam bio u soku. Nikada to ne bi reko za njega ...

Jel vam palo na pamet? A?

Ma neee, nije Oda Rodji... iako sam obecala.

Nisam planirala time da se oglasim ovih dana. Za taj su mi poduhvat ipak potrebni napor i vreme, a kako sam sada bila pritisnuta rokovima, odlucih da iz rukava saspem neku srcu ipak bliskiju temu.

Pa, da krenemo...

Iako sam oduvek naginjala toniranim latino tipovima, a takvih je u teniskom svetu onoliko, slucaj je eto hteo da mi se nametne plavusan. Kao i obicno, pala sam na sharm i iskonski krik alfa muzjaka. Pusto zensko, nikada se nece opametiti...

Danas išli u "safari" izlete na vulkane Tenerifa. U dzipu smo bili sa parom, on iz Poljske a ona kako kaže iz Donjecka. Stalno su kasnili i vraćali se bez reči izvinjenja ostalima.
Upitah badzu kako se kaze na poljskom

" izvinite"? On mi rece a ja rekoh njemu e to je trebalo da kažeš svima.

I onda dodjem i vidim nestao Brajin blog. Bez reči objašnjenja. 

Ljudi koji uređuju blog imaju pravo da brišu ali je osnovno pravilo ljudske komunikacije da objasne zašto.

Nije mi bas jasno koji

Za one mladje, bila je to kultna radio emisija koji je vodio Dača Kocijan. Nedeljom uveče, emisija je bila zv(n)ana i kao "Poruke lične prirode". Bila je to prilika da svako ko poželi ostavi poruku u kojoj bi ponudio upoznavanje, druženje, kratku ili dugoročnu vezu. Moj prijatelj Zuki upoznao je tako svoju kasniju suprugu.

***

Zamislite oko stola društvo: Lidijaz, Mikimedic, Spiridon, Čovek u belom, Mozaik, Corto Maltese, Ana Barfield, Buzzgrowl i MilutinM? Kako izgleda; moguće? E, pa, sinoć se ovo društvance koje se znalo samo po nadimcima sa ovog bloga okupilo u Ženevi, u kafiću Žirafa koje je "naše mesto" u ovom gradu. Bio je to prvi sastanak romandskog odeljenja Bloga b92 - može se reći Ž92!

Sasvim zanimljiva vest u današnjem Danasu – „Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ obratiće se telima Evropske unije zaduženim za zaštitu konkurencije kako bi se ispitalo da li su u slučaju koncesije za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ prekršena pravila konkurencije u korist francuske korporacije „Vansi Erport“, a na štetu niškog i drugih aerodroma u Srbiji“.