Nema mikroskopa za hitne operacije 
Od četiri postojeća mikroskopa, tri su otkazala zbog starosti. Cena jednog mikroskopa je 80000 EUR.

 Obnova dvora Patrijarha za 800000 EUR iz budžeta. 
... Kažu da su još blaženopočivšeg Patrijarha Pavla poodavno pitali šta da rade s tim starim dedinjskim zdanjem, a da je on pitao koliko bi to koštalo.

Izgleda da život najviše cene oni koji su od njega najmanje dobili, i da su najveći junaci oni koji biju izgubljene bitke. Oni koji se bore za svaki dan života svog deteta, spremni da žrtvuju i poslednje što im je ostalo – ljudsko dostojanstvo. Državo, stidi se.

Goran Vuksan ima 14 godina i 20 kilograma. To je strašno. Zapravo, njegova mama kaže da to nije strašno, nego da je dobro. Zato što je Goran, do nedavno, imao 13 godina i 13 kilograma, a onda su mame dobrog srca, čija su deca  umrla od Batenove bolesti, sačuvale njihovu enteralnu hranu i dale je za Gorana.

гoспoди Николићу, Дачићу и Вучићу поводом најаве јавног скупа 28. септембра 2013.

Hmmmm. Izgleda da sam se prerano obradovala. Peščanikova "sigurna kuća" ipak nece biti portal B92. Tehničke nemogućnosti onemogućavaju moguće. Autorke i saradnici Peščanika ubrzano traže drugo rešenje, gde da instaliraju sajt pescanik.net, a da imaju barem minimalnu zaštitu od organizovanih napada. Podsećam da ovaj moj Vrbica blog, što već zaudara kao Lazar kad se pridigao iz mrtvih, objavljuje informacije, autorske tekstove i sadržaje vezane za napade na Peščanik. Jedna od njih je i da se Predsednikov kabinet oglasio i da je tražio da se slučaj "ispita".

Važi,

Mrvicak: Ljudi, pa zar zaista nemate zrnce empatije da shvatite kakav očaj i bespomoćnost su potebni da vas nateraju na ovakav čin!? 13:30 07.05.2009

Pedja Azdejkovic:  Ja kao nezaposlena osoba, bez zdravstvenog osiguranja koja živi u upropašćenoj Srbiji koju su mi ostavili ovi stariji što sada seku prste NEMAM ni zrnce empatije. 14:59 07.05.2009

Iz debate na postu Šta, šta da odsečem ja, 
 

Ovo je post  o postu Šta, šta da odsečem

Pripadnici većine retko kad razmišljaju kako žive i kako se osećaju manjinske grupe u društvu u kome pravila diktira većina. A kada i razmišljaju retko kad obraćaju pažnju na negativna osećanja i odbacuju ih kao preterana. Nije redak slučaj kad većina trenira strogoću prema manjini, toga smo se u Srbiji makar nagledali. Najveći problem svakako jeste kada većina počinje da guši manjine i od homoseksualaca pravi heteroseksualce, od Hrvata, Bošnjaka, Mađara... pravi Srbe, od katolika, muslimana, ateista... pravi pravoslavce. Trenutno u Srbiji imamo suptilno pokrštavanje i nametanje pravoslavne vere.

U poslednje vreme smo svedoci kako je korišćenje datuma izašlo iz mode, te se umesto njih koriste veliki i mali pravoslavni praznici. Tako možemo da čujemo od raznih političara kako je, na primer, južnokorejska kompanija za proizvodnju auto-delova „Jura" do Preobraženja zaposlila nekoliko stotina radnika, da će se određeni zakoni doneti do ko zna već kog pravoslavnog praznika. Političari očigledno misle da svi građani Republike Srbije, bez obzira na verski identitet, znaju kada su ti pravoslavni praznici. To mišljenje dele i mediji, jer ne prevode te informacije za nas sa jeftinijim kartama. Mada to i ne čudi jer na tim istim medijima često možemo da čujemo da se lepo vreme očekuje sve do Đurđevdana. Da li je došlo vreme da uskoro, bez obzira da li smo katolici, muslimani, ateisti, jogi letači, nećemo moći da pratimo vesti i vremensku prognozu ako u kući nemamo pravoslavni kalendar?

Vreme je na nizbrdici. Svakodnevno se ubrzava. Pre koju deceniju, kad se internet pojavio niko pojma nije imao kakve će to promene uneti u život ljudi. Danas, kad je ostalo malo onih koji nisu zavisnici od njega, još uvek nemamo predstavu šta će nas snaći već za koju godinu i kako će naš svakodnevni život sutra izgledati. Digitalna revolucija u kojoj živimo, era je dramatičnijih promena od onih što su bile u vreme pronalaska točka, parne mašine i naizmenične struje, zajedno.

Blog je jedna od privilegija interneta. Neko nešto napiše, onda čitaoci komentarišu. Čudna

Mislim da nikada nisam bila prljavija u životu. Na meni su pantalone koje su nekada bile bledo zelene boje. Na njima je sada blato, tačnije glina, velike količine svakojake prljavštine, malo krvi, fleka od sladoleda, nešto farbe i tragovi šapa. Pored mene je, naravno, Skali. Od večeras - Kraljica Splavova na Savi.

U subotu mi se ženio brat. Od tetke. Malo li je na ova vremena kad se svi kolektivno razvode. Tim povodom smo, u petak, organizovali Igre bez granica, napetog karaktera. Igre su se odvijale mahom u hodniku i uključivale su saplitanje preko torbi, zaturanje tuđih i svojih stvari, medjusobno traženje po ostalim prostorijama, dozivanje i prebrajanje...dok je Žmu pokušavao da glumi Švajcarsku i neutrališe napetost...zbog čega smo ga do daljnjeg

Sve više mi se čini da moda služi isključivo tome da sam sebi budeš smešan na starim fotografijama. Lepo te blam da pokažeš sliku od pre nekoliko godina. Pa još kad pomisliš koju volju, trud, em pare si tada zveknuo u to da ispratiš, makar i periferno, modni galop. Moji mladunci kad uzrikave od dosade, samo zgrabe neki foto-album i počinje groktanje od smeha, što više listaju unazad to je veća opasnost da će morati da prodišu na uši od zacenjivanja.

Uzmimo na primer moje fotke. Na prvim slikama je bilo očigledno da je bila u trendu pekarska pedijatrija. Izgledala sam kao 'leba sa očima. Dobro sam i porasla kako su me zamotavali. Mogli su komotno i pod miškom da me nose ili odlažu u stalku za kišobrane.

Na letnja podneva je vrućim trbuhom legalo leto, pritiskujući ih žegom. Njegova leđa su sezala sve do neba izbledelog, jedva primetno plavetnog, po čijoj je umornoj belini žarilo otopljeno oko pomamljenog sunca. U umornoj tišini podneva, koje je nečujno dahtalo jarom, svijala se sve niže i niže baba Kajina bašta. Okruživao ju je šimšir, koji je bilo dovoljno dotaći rukom, pa da odgovori vrućim i oporim mirisom. Iako mu je podne svuklo senku, šimšir je junački, prkoseći vrućini, držao tamne listiće sasvim otvorenim, sakrivajući njihovom gustinom, kao bogato nabranom suknjom, svoje dirljivo opevano »tanko drvo šimširovo«.

U jednom od uglova bašte, nad šimširovu ogrlicu se nadvijao, podnevnom vrućinom izmučeni, jorgovan. Srca njegovih listova su visila svilenim očajem, čekajući makar najmanji dašak vazduha da se zaljuljaju u pokušaju da sa sebe otresu žegu. Izmučen njome je bio i stari, veliki orah, uz čije stablo se stiskala baba Kaja, brižno žmirkajući na svoju baštu, koju je vrućim dlanom pritiskalo letnje podne. Pod njenim nogama je Dikino oko zaustavilo svoje puzajuće namere širenja, dok su njegove plave oči cvetova pokušavale da se zatvaranjem spasu od vrelog, letnjeg slepila.

Ovo, doduše, nije prvi put da se menjanje tante za kukuriku pominje, mada se o tome više ćutalo ili off the record šaputalo iza pozornice, ali prvi put to vidim detaljnije. Dakle, današnji »Blic« piše, a koliko videh svi slovenački mediji prenose:

»…Podela Kosova i razmena teritorija je glavna ideja oko koje bi Srbija želela da, uz posredovanje međunarodne zajednice, pregovara sa Prištinom nakon što Međunarodni sud pravde u Hagu izađe sa svojim mišljenjem o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova. Na tome se već duže radi i lobira u međunarodnim krugovima…

…Polazna osnova za pregovore jeste deviza da ne može jedna strana, u ovom slučaju Kosovo, dobiti sve, a druga izgubiti sve i da samo dogovor može da dovede do održivog i stabilnog rešenja koji bi obe države uveo u EU…

…računica, pojednostavljeno, izgleda ovako: sever Kosova se faktički ili na neki manje očigledan način sa veoma visokom autonomijom pripaja Srbiji, na način da Beograd ima vlast nad tom teritorijom. Za srpske manastire na Kosovu tražiće se eksteritorija ili neka vrsta potpune nadležnosti Srpske pravoslavne crkve nad njima. Kosovu se za uzvrat nudi deo Preševske doline većinski naseljen albanskim stanovništvom i, naravno, ono što je najveći adut u pregovorima - dobijanje stolice u Ujedinjenim nacijama…«

Počastvovan sam da prezentiram, mada sa zakašnjenjem od tri dana,  tekst koji mi je dostavio Jaril, povodom održavanja Parade ponosa u Beogradu. (Slika i klip su moj lični izbor).

Nota bene: Pošto sam primio pp u kojima mi se zamera što sam isključio mogućnost komentara, naknadno otvaram Jarilov tekst - za eventualne komentare.

Бесмисао традиционалних вредности

Да ће недеља бити дан обележен разним бесмисловима, најављивала