Izazovi stepe

26-28. maj

Gruzija verovatno ima najveći broj manastira i crkava po glavi stanovnika. Mnogi od njih datiraju još iz ranog srednjeg veka, počev od petog-šestog, ali su i danas u veoma dobrom stanju, čak iako nikad nisu bili temeljno restauirani. Tako, kad se sticajem okolnosti desi da za vikend moram da otpedalam nekuda iz Tbilisija -- jer mi je “pristojno” vreme kod prethodnih domaćina isteklo, a novi može da me ugosti tek od ponedeljka -- prvo što potražim na turističkoj mapi Gruzije jesu ikone crkava i manastira u krugu od stotinak kilometara od prestonice. Odbacim pravac iz kojeg sam došla, te pravce ka Rusiji i Jermeniji kojima ću zasigurno voziti kad budem prelazila u te zemlje, i ostaje mi jugoistok zemlje, prema granici sa Azerbejdžanom.

Njih ljudi ili baš vole da slušaju, ili ih doživljavaju sa izvesnom skepsom i ne mogu da ih slušaju. Morison je naravno bio daleko više od vokalnog izvođača sa vrsnim, moćnim glasom. Njegova specifična pojava i slojevita ličnost, uz još trojicu izvanrednih muzičara, dodala je ono što je Dorse izdiglo iznad nivoa "jedne od mnogih odličnih grupa" i podarila joj notu neponovljivosti. Teško je pronaći nešto slično, sa toliko magije. Iako je postojala relativno kratko (tu ne računam onaj nevelik i sasvim bezličan period nakon Morisona), grupa The Doors je stvorila veliki broj fenomenalnih pesama. Danas je 41 godina od Morisonove smrti. Red je da se načini makar nekakvo kratko podsećanje.

Ko je pročitao moj prvi blog o raku prostate, znaće da sam pre izvesnog vremena zbog bolesti svog oca krenula sa istraživanjem načina na koji mu mogu pomoći.  Pisala sam o značaju PSA testa koji je, iako neperfektan, danas jedan od najboljih testova za otkrivanje bolesti prostate. Nastavak tog teksta planirala sam da posvetim značaju prirodnih sastojaka, načinu ishrane i suplemenata za zdravlje prostate, i stoga mislila da će ga biti relativno lako napisati i još lakše vama pročitati, međutim realnost je ispala složenija, a ja zatečena osećajem odgovornosti za deljenje preporuka o zdravlju, za bolest za koju se uprkos munjevitom razvoju medicine zadnjih godina još nije našao lek. Ipak, probaću ovde da iznesem ono što su brojne studije utvrdile na osnovu analiza i eksperimenata in-vitro (u laboratoriji) i in-vivo (u živim organizmima), s verom da su ove studije malčice merodavnije od baka Evdokijinih saveta o zdravlju.

 ( 1906 - 1959 )

Ako ste spremni da prihvatite svijet oko vas, pa i samu vašu svijest kao tvorevine  džinovskog holograma, u kojem ste umreženi u jedinstvenu superstrukturu, u kojoj je kolektivna svijest opipljiva realnost, a ne puka noumenološka konvencija, onda će vam i pojave kao telepatija, ekstrasenzorno opažanje (vidovitost) izgledati manje začudne.
Onda,

Harms je kriv za sve.

Tako ja to vidim. Greške nema.

Ne kažem da je sve sam smislio. Vreme mu jeste išlo na ruku.

Društveno – istorijski trenutak, itajrad.

I drugi su se setili, kasnije, al' nezavisno,

ne znajući za njega, to jest.

Znam da mu nije bilo lako ali, zar je morao

da isproba zabavu do kraja????

(Što je najzanimljivije, imam utisak da ga ishod nije

zanimao. Naša stvar. Prosto.)

Vidite ovo:

SVAÐA
Drama u jednom činu

Izveštaj obaveštajne službe SAD br. PTYX 7228936745-42216WWN:  Sledi razgovor s lečnikom Đ.N.  koji je u vreme incidenta vodio kliniku u gradu. „Da, tog dana u 11 sati primio sam poziv pomoćnika direktora mesne osnovne škole. Bio sam školski lečnik, pa su se prvo obratili meni. Pomoćnik direktora bio je strašno uzrujan. Rekao mi je da su učenici celog jednog razreda pali u nesvest. Samo je učiteljica ostala pri svesti. Bila je tako zbunjena da on nije mogao shvatiti o čemu se tačno radi. Ali jedno je bilo sigurno: šesnaestero dece iznenada se onesvestilo...

- Paaaa, ja na fakultet, tata, idem da se ispišem.

- Što ćeš da se ispisuješ, pa tek si počeo da studiraš?!

- Pa za ovih nekoliko godina ne može da se kaže baš tek počeo.

- Ma što ti je to, ajde ne gubi nadu, završićeš ga.

- Vidiš da mi ne ide. Rešio sam i ne pokušavaj da me zaustaviš.

- Dobro jado, kako 'oćeš. Samo da ti kažem, ti možeš da odustaješ kol'ko 'oćeš, al' deda i ja nastavljamo!!!

A sada kreće tekst mog gosta Miše

Moje juče nestaje, a moje sutra je neizvesno, pa za šta onda živim? Živim za svaki dan. Živim za sadašnji trenutak. Zaboraviću današnji dan, ali to ne znači da današnji dan nije važan, kaže Alis, u romanu i filmu  „I dalje Alis“.  Naime, Alis, profesorka lingvistike, je obolela od rane Alchajmerove bolesti koja ubrzano napreduje i poništava i njena sećanja  i nju kao ličnost.  Kada bi, kao Alis, bili primorani da, u desetak rečenica  u memoriju svog računara, zabeležimo ključne događaje iz svog života, dakle, one  koje  nikako ne smemo da zaboravimo, šta bi upisali? Naravno, mnogi smatraju da su svi događaji iz njihovog života toliko značajni da ne bi  mogli da stanu  ni u višetomni roman. Međutim, popis sećanja ne sme da bude opširan, svega  nekoliko rečenica,  koje ćemo čitati više puta dnevno i koje će nam poslužiti  da ne zaboravimo ono što smo nekad bili i šta danas jesmo. Dakle, neka gedankeeksperiment počne odmah, ne treba čekati dijagnozu. 

Сам концепт владе су сенци је мало сеновит. Ова институција има неко своје порекло и сврху у британском парламентарном животу и актери тамо су и навикнути на њено постојање и знају како се односити према њој. У српској политичкој шуми представља релативно ретку звер што је с једне стране добро јер се има пуна слобода деловања неограниченог неким посебним очекивањима а с друге стране је лоше јер не постоји општеприхваћени критеријум који би требало испунити и у сваком случају неко ће имати пуно право рећи да нијe испунила своју сврху.

Mi žene rođene u drugoj polovini XX veka smo prva generacija žena ikada rođenih, a da su nam unapred bila namenjena prava po kojima smo mogle biti smatrane ljudskim bićima, jednakim pred zakonom kao i muškarci. Hiljadama godina ranije nikome nije palo na pamet da bi to moglo biti tako, da nije normalno da muška polovina čovečanstva smišlja sva pravila, a da se ženska polovina tim pravilima bespogovorno i ćutke povinuje, da tim pravilima služi i da živi svoj jedini život bez prava da se pita i odlučuje sviđa li joj se išta od tog života. Ćuti, slušaj i radi, „ja te 'lebom 'ranim“, tako je bilo.

Piše: Rodoljub Šabić

"Žalba se uvažava.
Preinačuje se presuda Prekršajnog suda u Subotici posl.br. PR-5-2607/14 od 17 11 2014 tako što se okrivljena M.U.D. oslobađa odgovornosti".
Citirani tekst je suština izreke jedne zaista, mislim, "fenomenalne" odluke Prekršajnog apelacionog suda, odeljenja u Novom Sadu.
Povod za donošenje prvostepene presude bilo je nezakonito javno objavljivanje ličnih podataka 12.532 građanina Subotice (sa poreskim dugom većim od 1000 dinara). Budući da je to objavljivanje, takva obrada i izričito predviđena kao kažnjiv

Piše: Rodoljub Šabić

Pre par dana "tvitnem" tekst: "Od mnogih krivičnih prijava Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti tužilaštva nijednu nisu odbacila. Ali, ni procesuirala. Rezultat: zastarelost!"

I to bude povod za posetu ekipe RTS-a. U razgovoru im obajsnim da se tvit odnosio na krivične prijave povodom povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti, od kojih je prva grupa podneta još 2008. Dodam da je situacija sa (ne)odgovornošću manje-više ista i u oblasti slobode pristupa informacijama. Ista, ili čak, ako je to uopšte moguće i lošija, s tim što ovde postoji samo prekršajna odgovornost, krivična nije ni predviđena. I sve to ilustrujem sa odgovarajućom količinom podataka.