Sto i dve stolice. Na stolu flaša vina, do pola puna i dve vinske čaše. U uglu TV uključen. Zvuk demonstracija i policijskih sirena.  

VLADIMIR:  Pogledaj! Ovo nam treba, razumeš! Barikade, zastave i barutni dim. Jedini miris na koji će reagovati.

GOGA:  I rasna crnka golih grudi u jurišu.  Volim tvoju romantiku, znaš.  Protiv njih je, doduše, malo impotentna.  Ali lepo je čuti. Pravi slike u glavi. Volim tvoje slike.

VLADIMIR:  To me i ubija.  Te reči, taj ton u glasu. Defetizam.  Letargija. Cinizam. Shvataš li perfidnost ovog sistema?

Nedavno je NASA svemirska stanica, za verovatno najbanalniji mogući posao unutar nje, za softver na laptopovima astronuta, zamenila Windows Debianom. Hardver je IBM/Lenovo, što oba ne propuštaju da napomenu, pa zašto bi se mi softveraši uzdržavali, Windows je u desktop varijanti zamenjen Debianom iz proste činjenice da je stabilniji. i tu ni Maksa ni bilo ko ne može ništa, dobro, Maksa će par zajedljivih komentara, ali to je tako dobra vest!

Brisačima sam ih skidao sa kola. Jedan je izleteo čim se rampa podigla da sam jedva zakočio da ga ne pregazim. Otvorio sam prozor i čuo hor disonantih glasova kako neverovatnom brzinom izgovara meni sasvim nerazumljive reči. Znam da su to pitanja i znam o čemu bi mogla da budu, ali ni jedno jasno ne razaznajem, niti prepoznajem njihove izvore. Nekoliko blještavih farova na kamerama upereno mi je direktno u lice te ga zaklanjam dlanom u kome mi je telefon iz koga se čuje glas moje supruge koja čuje galamu, ali ne zna o čemu se radi.

Prvo je bila NATO agresija.

Sada je bombardovanje NATO.

Računam da će za nekoliko godina to biti NATO intervencija

Pa onda NATO akcija.

I onda samo muk.

all photos copyright © ms. & mr. albicilla

Za početak jedna ograda – iako kažem „sve o Indiji“, u stvari govorim o zapadnoj i centralnoj Indiji, u onoj meri u kojoj sam ih proputovao (oko 5000 km točkovima – avione ne računam), dakle o Gudžaratu, Maharaštri i sasvim malom delu Madija Pradeša.  Ovo što sledi su utisci koje sam prepričavao prijateljima toliko da su se nekako iskristalisali i formirali do te mere da sam se usudio podeliti ih i s vama.

Kada je na Olimpijskim igrama u Stockholmu, 1912.godine, švedski kralj Gustav V, uručivao zlatnu medalju američkom desetobojcu Jim Thorpu, izgovorio je reči koje možda najbolje oslikavaju vrednost pobede u ovoj neverovatno teškoj i zahtevnoj atletskoj disciplini:

“You, sir, are the greatest athlete.”

Jednocinski igrokaz

Lica:

Razmisljam, Kukusigameni, Mikele, Razvodnica.

Scena: Kupastoparalelopipednosferni podrum sa lebdecim narandzastoljubicastozelenim salom u svim duginim bojama, osvetljen baterijskom lampom.

Kukusigameni: Kako... se ono zove autor ovog slona?
                            Aha, da, Mikele.
                           

Ende, nema više. HP klub je u komi već 4 mjeseca, a izgleda da je donešen i sudski nalog da se iskopča sa aparata. Možda, jednom, a možda i već uskoro, vaskrsne na nekoj drugoj adresi, ali u ovoj inkarnaciji i u ovim prostorijama gdje smo rezidentovali  tolike zime i godine, i gdje smo se  osjećalii kao kod kuće, a čiji nam je šank predstavljao centar svemira, više ga biti neće ...

Želim, još jednom, da se zahvalim svim ovdašnjim blogerima  na podršci u našoj  borbi kojom smo tada, na kratko, odbranili svoje mjesto na drugačijost.

 Ok, neću sad da bedačim i  lamentiram nad lijepom mi prošlošću, već ću, naprotiv, da se prerušim u dj-a izbijele i puštam malo od muzike karakteristične za to neko vrijeme:

Autor: Rodoljub Šabić

„Druga lica imaju prava na razgledanje spisa u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti."
Ovako glasi odredba Nacrta Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) koja se odnosi na pravo na pristup informacijama drugih lica (onih koji nisu stranke). Tako glasi od kada se Nacrt ZUP-a pojavio, dakle od aprila 2013. godine pa do sada. Čak i danas se može pročitati u tekstu Nacrta zakona na veb sajtu Ministarstva pravde i državne uprave ili na Portalu e Uprave.

https://youtu.be/lv7l3qM5kGk

 Варварински мост не води нигде. Уствари води у Варварин, градић на левој обали Велике Мораве и околна села. Био је једва мало шири од аутомобила.

Пре две године наше кошаркашице су направиле сјајан успех, пласирале су се у полуфинале.

И ја сам писала о томе.

Ове године су отишле да покушају да понове, и да се изборе макар за квалификације

Gost autor : Tijana Ajfon

... što nam ne može biti više blisko nego što jeste - loš opis reči „kvalija", načina na koji neopipljive stvari postoje za nas, ali ne na nivou kolektivne svesti nego pojedinačne. Recimo bol, crveno, sreća, grčka kriza.

Dobro, grčka kriza možda ne bi trebala tu da se smesti, ali mi, u gramzivosti za brzim kvalitetom nebitne dubine, lakše „operišemo" ako je tu stavimo.

Ima dosta blogova i ja se guram među društvo kraćim prilogom pošto tamo, na tim drugim blogovima, mogu samo da preletim preko komentara pošto nemam dovoljno vremena za pažljivije čitanje:

  • Grafikoni i tabele su ušli u populano blogovanje! Ispravno, i pozdravljam! Nije grčka kriza nešto preterano specifična. Evo TABEL'CE!