Гостујући у Кажипрсту министaр Срђан Вербић објаснио је свим просветним радницима у Србији следеће:

1. Да постоје транспаренти!

2. Да је штрајк од 30 минута катастрофа!

3. Да ће лично инсистирати да се промени одредба Закона о штрајку (јер постоје транспаренти)!

4. Да наставници раде на штету ученика! 

5. Да се сви захтеви своде на један (повећење плата) који није могуће испунити! 

* (Pravi razlog za postojanje četrdesetosatne radne nedelje)

Piše: Dejvid Kejn
Preveo (na brzinu): Bili Piton 

  Dakle, ponovo se nalazim u svetu zaposlenih. Pronašao sam dobro plaćen posao u mašinskoj industriji, i kao da mi se život vraća u normalu posle devet meseci koje sam proveo putujući.

Budući da sam tokom tog perioda živeo sasvim drugačijim životnim stilom, iznenadni prelaz na radnu satnicu od 9 do 5 razotkrio je nešto u vezi s njom što mi je prethodno promicalo.

Kao što znate, ja nisam fotograf, samo ponekad nosim foto-aparat, mada me i to neretko mrzi. Zato vam neću pričati o blendi i ekspoziciji, pošto o tome ne bih ni imao šta da vam kažem

"Not only is the universe stranger than we imagine, it is stranger than we can imagine. "

Ova misao, u neznatno izmjenjenim oblicima, pripisuje se  i Ser Artur Edingtonu, i Hajzenbergu i J.B.S. Haldejnu.

Lično mogu samo da dopišem jedno skromno – Saglasan!

Dole u selu, u Badnjevcu, s druge strane Lepenice, moji brat i snajka imaju prodavnicu. U njoj ima svega, od eksera preko kuhinjskih potrepština, alata, baštenskih kanti i semena, burića i meni nepoznatih predmeta, do armatura za beton. Tu, na ulasku u magacin, stoji i mušemom pokriven sto, tri stolice, i rezervna medju gajbama i kutijama, za rođake, prijatelje i komšije, koji imaju vremena za kafu, žuti sok, hladovinu i razgovor. Baš odatle mi je nedavno upućen telefonski poziv. Snajka Milica se prvo raspitala za moje zdravlje, a onda uz silno izvinjavanje mi saopštila da njena prijateljica jako želi da me upozna, da ne bi da se nameće, da eto ako bih ja htela, ona je isto poreklom iz Badnjevca, baš bi volela...Naravno da sam rekla da naravno, za svaki slučaj samo upitavši kako se ona zove, jer u selu se nikad ne zna, može da se desi i da mi je rod osoba koja za mene pita. Odgovor je glasio:

-       Rada, Blagojeva ćerka, od Božića, Radmila, unuka popa Andre Božića.

Božići su inače brojna i cenjena seoska porodica, ali kraj objašnjenja me je naterao da odmah odem u pomenutu prodavnicu, sednem za mušemski sto, dobijem kafu i upoznam unuku čuvenog protojereja Andreje Božića, koga je ceo Badnjevac jednostavno zvao »pop Andra« i koga je ljudsko zlo, u obliku ljotićevca Marisava Petrovića, upisalo u istoriju crnog oktobarskog dana 1941. godine.

Ne znam koja je ova, al' reče da se zove zilikaka i da 'oće da gostuje, i to baš kod mene.
Pa, 'ajde, nek' joj bude...

Mislim da smo se složili da nam ovo mesto nepovratno klizi u 'vako nešto:

što će reći, teško da može još šta da se upropasti. Aj bar onda da se opustimo, ko pred fajront.

Advokati u Srbiji su već nekoliko meseci u generalnom štrajku. Isto toliko srpsko pravosuđe je u blokadi. Svi sudski i parnični postupci  su obustavljeni i odlažu se do unedogled. Dakle, treći stub demokratske vlasti – sudska vlast,  uopšte ne funkcioniše. Ostala dva stuba, zakonodavna, a pogotovo izvršna vlast, ponašaju se kao da se ništa ne događa i kao da je baš sve u državi u najboljem redu. Istovremeno, demokratska javnost,  odnosno građani, ćute kao zaliveni. Čudno je to da oni ćute, a kuća im se nakrivila i samo što se ne sruši. Moguće je da bi ponešto i rekli, ali kako kada nemaju gde?  Oni koji imaju vlast učinili su sve da i poslednji odušak za drugačije mišljenje i kritiku  u srpskim medijima čvrsto zabetoniraju.

Blogerima, autorima i komentatorima, znanim i neznanim, administraciji Bloga, od srca želim dobro zdravlje, dovoljno novca za dostojanstven život, više radosti i veselja, ljubavi, dobrih namera i dobrih dela, u Novoj 2015 godini i svim budućim godinama.

Vaš Mikele

Izveštaj sa prve linije fronta, položaj - neposredni komšiluk hrama princa Rastka Nemanjića: Za sada imamo dovoljno vode i hrane, napolju gruva tako da zemlja podriguje. Upravo se rafalima petardi pridružuje i teža artiljerija. Povremeno sevne poneka raketla i obasja formacije koje nadiru ka nama. Komšijski kućići zaurlavaju u frasu.

Čudan niz naoko nepovezanih dogadjaja doveo je dotle da je Bane, u proleće  `46., dobio novo odelo.

Prvo ga je, jednog sumornog novembarskog jutra, šef pozvao u kancelariju, zaverenički zatvorio vrata koja, inače, nije zatvarao i, sve u pola glasa, saopštio  da napušta mesto Predsednika zadruge.

„Teraju me. Nisam im po volji, hoće da nameste onog Boru šnajdera, on je sad njihov, a onoliko pričao...ma znaš šta je sve pričao, te bašibozuk, te lenštine i nikogovići, e, sad se pere tako što će da zatvori  Zadrugu, kao, svi mi kapitalisti, vlasnici

 (из дневника ми радног . . јул 2014.)

. . . . како је слика устину речитија одречи ево ме тици налик у луфт инспекцији градње Коридора 11 кроз Србију која, сем оку мамљивих предела Србије, нуди и увид у техничка решења ове, за извођење, захтевне будуће саобраћајнице . оне пак које је дотакла,има томе,прича о Светом храсту у селу Савинац, настали недорек уочиће . . . мин 21:24.