Dan pred sam ja sedela u svojoj sobi i bila lično tuga tugina.

Dan pred su Roditeljica i Moj Otac u dnevnoj sobi naše stambene, novobeogradske jedinice, vodili razgovor koji bi svakog prisluškivača izbacio iz takta špijunskom sadržinom, koja se mahom sastojala od zamenica i glagola:

-      Gde je njen spisak?

-      Meni ga nije dala ali sam pola od pre zapamtio.

-      I sad pola ima, a pola nema.

-      Ima više od pola, dovoljno joj je za početak.

-      Jesi išao tamo sa njom?

-      Išao sam bez nje, ali sutra idemo zajedno.

-      Zašto opet?

-      Zato što je kod Petla gužva do parka.

-      Šta si čekao do sad?

-      Da mi ga da.

-      I?

-      Ne zna gde je.

-      Zovi je!

-      Jeliceeeeeee!

Ovo je priča za zimsko doba kontinentalnog klimatskog pojasa, neugroženog modom globalnog zagrevanja. Ono što je za nju potrebno je i ne bilo koja zima, nikako ne dolazi u obzir ona sa gljičkavim i cmoktavim snegom, koji se u gradu,prebrzo ugaravi, postane musav i tužan, nego ona koja je upravo u toku. Dakle, nije potrebno puno snega, dovoljno ga je i za prst, ali mora pod koracima da škripi kao kristal šećer pod zubima, da šušti od mraza, da se njegova belina plavkasto presijava. Tada je ova priča zimi taman. 

Ne znam ko je sada urednik bloga b92, posle preranog odlaska tajnovite, a sada već legendarne urednice, ali očito da je blog u krizi. Gde je izlaz? Kako ga osvežiti i učiniti čitanijim?

Fraza 'Neko bi trebalo da učini nešto' nije, sama po sebi, od pomoći. Ljudi koji je koriste nikada ne dodaju 'a taj neko sam ja'.

Teri Pračet

позамашан део нашег живота остаје анониман тако и указ овај извиван је из несанице зарад наслућене музике метронома у главими која повезује маам дисхармоније халуцинанатних призора са оним заумним , те је с'тога пријемчљива , к'о чичак.

Svratište za seksualne radnice je sigurno mesto na koje mogu da se obrate devojke koje se bave seksualnim radom.

„Dođem, okupam se, osušim kosu, očešljam se, doteram se, malo pričam sa devojkama... Dolazim po dva-tri puta na dan."

Na ovom mestu ih ne gledaju popreko zbog onoga čima se bave. Ne osuđuju ih niti ih ubeđuju da to prestanu da rade. Prostituciju prihvataju kao postojeće stanje u društvu, a jedini cilj im je da smanje štetu. Šteta koja može da nastane po pojedinca i po zajednicu jeste da se inficiraju polno prenosivim bolestima, one same, ali i mušterije sa kojima imaju seksualne odnose.

-„Misliš li da je to jedini način na koji možeš da zaradiš?"
-„Pa, nije jedini, ali ja nisam školovana. Da imam neki drugi posao, sigurno ovo ne bih radila."

Privatna kuća od pedesetak kvadrata - trenutno je jedino mesto tog tipa u celoj Srbiji.

Париз

     Никада ниси био у том граду а ипак знаш како изгледа. Распознајеш га по Ајфеловом торњу, који поносно штрчи са разгледница и фотографија. Испред њега сликају се девојке жељне великог света. Оне вештије наместе се тако да им се Ајфелов торањ појави на длану, као наговештај будућих успеха.

Knigu 1984. čitao sam prvi put , kao obaveznu lektiru, u gimnaziji Aleksa Šantić u Mostaru.

Čujem, nisam siguran, da su gimaziji a i ulici u kojoj sam odrastao vratili ime Aleksa Šantić.

Nemam nikakav osećaj oko toga, niti moja gimnazija niti moja ulica više ne postoje.

Daklem tih davnih ranih sedamdesetih sam prvi put ćitao 1984. George-a Orwella.

Sve mi je tamo izgledalo facinatno I potpuna

Što neko reče, sve srećne imperije slične su jedna drugoj, dok su sve nesrećne nesrećne na neki svoj način. Dobro, parafrazirao sam Tolstoja, koji je pre, u stvari, i mislio na porodice nego na imperije. Sad, kada su porodice u pitanju mnogi bi se možda sa rečenim i složili, dok bi kod imperija već po svoj prilici došlo i do popriličnog zatezanja. Jer, postoji više autora, koji se doduše i ne izjašnjavaju nešto preterano na temu sreće imperija, ali su sa druge strane manje-više jednoglasni kada je u pitanju njihova neumitna kob. Naime, po priči, sve poznate civilizacije i imperije dele u suštini sličnu sudbinu, prolazeći kroz šest karakterističnih faza, nastajući, trajući i nestajući na gotovo identičan način.

Prav(n)a država!

Krajem

Spomen ubijenoj deci u Sarajevu

Protokom vremena sve

Manje od sto godina trebalo nam je da dođemo do toga da bi Dobrica Ćosić, da je živ, mogao bez mnogo muke da napiše novi roman sa ovakvim naslovom, hiperrealistički opisujući Srbiju u drugoj deceniji dvadesetprvog veka.

Dve slike koje govore više od dve hiljade reči. O Srbiji ali i o svetu u kome živimo i o Evropi kojoj težimo. 

Ovih dana se ovako žustro družim s vama zato što sam (do danas!) odlagao i odlagao jednu užasno neugodnu obavezu koja se morala otkačiti a koja mi se nikako nije dala, otimao sam se i cvileo u sebi do poslednjeg trenutka, bukvalno. Uradio jedan dan pred istek roka, nisam spavao od nervoze u koju sam se doveo i stresa koji sam sam sebi nabio. Okej sve to, prošlo je. Da se izmisli pilula protiv prokrastinacije, uzeo bih je, ali sutra.