Literatura

Putovanja

Predrag Brajovic RSS / 18.04.2018. u 18:45

Париз

     Никада ниси био у том граду а ипак знаш како изгледа. Распознајеш га по Ајфеловом торњу, који поносно штрчи са разгледница и фотографија. Испред њега сликају се девојке жељне великог света. Оне вештије наместе се тако да им се Ајфелов торањ појави на длану, као наговештај будућих успеха. После те фотографије показују својим старијим љубавницима. Они с расејаном пажњом слушају приче о Граду светлости, који им је далек и не привлачи их. Привлаче их те младе девојке које траже оно што ниједан град не може пружити. Обучене су у фармерке и беле патике. На сликама су подбочене на леву или десну ногу, да би се облине њихових бедара и струка што јасније оцртале. Каткад оду и до Булоњске шуме, али све шуме овог света наликују једна на другу. Знам да је ова у коју гледам седела на зеленој клупи направљеној од три даске на простим металним оквирима. Била је скинула тексас-јакну и положила је преко наслона док је чекала да крену назад, међу дрвореде зграда и непознате људе. Није приметила да је покрај ње пао лист с дрвета. Да, кажем, заиста је лепа. Треба вечерас да се видиш с њом? О чему причате, старији си од ње скоро двадесет година? Он углавном слуша, а она прича. После воде љубав. Лепо му је, али она није једина. И опет на телефону гледам фотографије. Градови су ми познати а лица у њима ионако долазе и одлазе. Твој живот је Булоњска шума, кажем. Шта то значи? Не знам. Тек онако. Пало ми је на памет.

Њујорк

     Јеси ли сигуран да постоји Марио Батали? Имаш његову књигу, с потписом и сликом, са које се смеје крупни трбушасти кувар у бермудама и кломпама. Испод ње пише: Марио Батали. То ипак није доказ. Када би умео да га видиш како седа на свој мотор и вози се улицама Сохоа и Менхетна, можда би постао стварнији? Када би умео да га видиш док у свом ресторану сецка листове першуна и њима посипа јело - крупне пахуље снега падају као развејани маслачак - можда би поверовао? Навлачиш капут, обмотаваш шал. Треба да пређеш реку? Треба да пређем реку, преда мном није она Источна, ова се сасвим обично зове, и кад дођем кући, и кад Марио дође кући, он каткад узме књигу стихова и чита како је неко, давно, писао о људима који с Менхетна реком прелазе у Бруклин. И он путује заједно с њима, стотинама година уназад и напред. У пролеће и касно лето Марио одлази до Тоскане. Тамо прави вино од црног грожђа. Ако га икад сретнем, требало би да га питам: Марио, када си био срећан? Када си правио вино, када си отварао ресторан, када си куповао виноград? Када угледаш море с вијугавог пута? Стварно, шта помислиш када угледаш море? Марио Батали ми каже како се с родитељима лети возио колима и гурао главу кроз прозор, да му ветар таласа косу, а онда би осетио мирис мора, и знао да је оно ту, иза кривине. Полако скидам капут и шал. На ципелама су још две пахуље снега. Узимам књигу и налазим фотографију. Испод ње заиста пише: Марио Батали.

Сомбор

     Био си срећан, питам? И онда ми прича како је седела поред њега, на великом сплаву-ресторану, на ивици воде, и била је бледа, неосунчана, у кратким рукавима, црних длачица и пега на рукама, и осећао се близак, интиман с њом, можда највише откад су били заједно, а није му више допуштала да је додирне, а он ју је пожелео - седела је повијених рамена и леђа и опуштено у столици надомак воде, с малим за длан грудима и лепог струка, и мислио је на то да јој љуби меснате усне и уморне очи и милује јој косу док стоји између њених размакнутих ногу, да је љуби у те длачице и држи груди у рукама, и те мисли се нису виделе на његовом лицу. Мисли се не виде, кажем. Реком је споро пловио неки шлеп испраних белих боја. И? И рекла ми је да ни са ким у животу није била тако интимна, а то сам осећао, то време које сам проводио с њом било је тако пуно, сваки се тај трен ширио и растао, а ја сам био срећан што сам ту, и знао сам да треба да питам, и питао сам је, ти не желиш да будеш више са мном? Зар морам да ти то кажем? Кажи... После сам је возио до града. Знаш, ја те више нећу звати. Погледала ме смејући се. Можда се предомислим, рекла је? Слегнуо сам раменима и окренуо главу. Речни шлеп био је све ближи и ближи, и пролазио је крај нас размичући воду мирну и густу као мед. На прамцу, где је киша спирала рђу, црним словима било је исписано име неког града без луке и река.
     Је ли се предомислила, питао сам?
     Не знам.
     Сетио сам се како се звао брод.

Београд

     Заборавио сам јој име. Вечерас се налази с њима тројицом. Жури да што пре заврши с послом и аутобусом се одвезе на састанак. Улази у непознат стан на Алтини, затвара врата и види да су сви већ стигли. Једини којег добро познаје узима јој јакну и руком нехајно показује на остале. Зна их из виђења, одрастали су у истом крају. Поздравља се стидљиво и тихо. Одлично што си дошла. Одлично што смо сви дошли. Затим: неко од ове тројице почиње да је љуби. Неко јој раскопчава брусхалтер и скида кошуљу. Чучнула је и чека да се сва тројица окупе око ње. Замислила се и отпухује прамен косе са свога чела. Шнале на каишу звецкају. Помози ми да откопчам рајсфершлус. Помоћи ћу ти, лепи мој. И почиње да се смеје. После је смештају на стари тросед. Једном је заронила главу у крило а други јој отпозади стиска кукове и ритмично препонама удара у задњицу. Онај који стоји код врата узео је мобилни телефон и почео да снима. Своје другове поименце зове да се окрену и махну у камеру. Мислим да сам тада кренуо. Палим кола и укључујем радио. Када се умивала у купатилу био сам на прилазу граду. Момци већ пију пиво и мрзи их да је одбаце до куће. Без поздрава је изашла из стана у ноћ и дигла палац да стопира. Стао сам. Увек станеш? Ушла је у кола, отпухнула плави прамен са чела и рекла докле иде. Тада сам је упитао: Како се зовеш?

Венеција

     Стојим пред Валеријом Лазаро. На фотографији има бабураст нос и високо тапирану седу косу. Очи су јој у сенци и не видим их добро.
     Шта бих желео да знам, Валерија? Не знам. Можда - да ли си овде одрастала, и смета ли ти мирис устајалог мора? Да ли се љутиш на туристе и црнце по улицама. Да ли си икад јела јагоде са шампањцем на обали Великог канала, јеси ли радила као собарица по старим хотелима, пре него су дошле нове за мале паре? Можда јагоде није јела, јер их не воли? Можда је равнодушна спрам плећатих црнаца који у платненом завежљају носе покретне тезге с лажним торбама? Сунце ми бије у леђа и склањам се у сенку. Врат ми је црвен, а иза чујем како девојка на тргу виче за туристима мамећи их у ресторан.
    Волим те, кажем Валерији. Волим и твог сина Пасквалеа и мужа Винченца, и све непотписане рођаке и децу. А сада морам да идем. Нећу више бити ту. И онда сам отишао до обале Великог канала и крај једне девојке са слушалицама у ушима јео јагоде и пио шампањац. Имала је птичји профил. И сећам се, миса за Валерију Лазаро била је заказана два дана касније у цркви Сан Тровазо.

Лондон

     Седео сам међу дрвећем, на ушћу, и мирисила је трава, од кише, и било је тихо, без људи, град је био далек и тих, седео сам испод неког ораха, на комаду асфалта, уморан, и гледao сам све то дрвеће, и мислио како је исто као у Црној Гори, у Кошутњаку, у Чорливуду.
     Неки пут су те шуме тешке, тамне, густе, неки пут прозрачне и лаке, као у Италији, и свеједно ми је где су, јер све је то једна шума, шума по којој трчим. Трчао сам, једном, у Чорливуду, а испод мене исклизавала је стаза за коње посута шљунком, и ногe су ми измицале са каменчића, али нисам срео никога на стази, ни коња ни коњаника, и био сам дошао до језерца, и био сам упао у неко блато, и био сам сам.
    Био си сам?
    Да.
    Био сам сам, далеко од свега.

Сарајево

      Сви сте ту, рекао је гледајући у имена на црној надгробној плочи.
    Сви сте ту. Доња, бела плоча, испуцала је и окрњена, од киша, леда и снега. На горњој је исписано прво братово, онда очево име. Мајка је је умрла три године после, морала је обојицу да их сахрани. Брат јој је умро на рукама, кажем јој. Она ћути. Је ли плакала тада? Не знам, верујем да јесте, и нисам јој желео то, дао бих све да није тако било, држала му је главу у крилу, био је скочио кроз балкон са четвртог спрата, био је још жив када је сишла до њега, држала му је главу у крилу, и он јој је рекао: Мајко, и онда је умро, умро је док му је држала главу, и онда је она плакала, и после је плакала, и плакала је још много пута, деца не умеју да умру, она умру по стотину пута, господе.
     Сви сте ту, рекао сам гледајући у имена на надгробној плочи.
     Ти не умеш да плачеш, рекла је?
    А после се попела на њега, и док су водили љубав питала га је за груди, да ли су лепе, стискала их је, о, да, јесу лепе, а она каже, пре двадесет и пет година биле су још лепше, и не, не сумњам, двадесет пет година је много времена, читав један живот, двадесет пет година би напунио брат да се није убио, двадесет пет година раније био је неки рат, причала је како су она и момак тада водили љубав на пустом факултету док је мало даље од њих на тргу пуцало а неки људи су умирали.
     Где си рођен?
     Не сећам се где сам рођен, мислим у оном граду где се умирало а људи из њега бежали.
     Сви сте ту, кажем додирнувши камен. И нећу да заплачем.

Бар

    На слово, на слово? Мислим да нам је мама, ту серију, пуштала на VHS-у, ето откуд је знам!
    Не сећам се, можда сам се тада насмејао, и погледао је у очи. Очи су топле и радознале.
   Мислим да нам је мама серију пуштала на VHS-у, без VHS-а нисмо могли да живимо, сваки дан по један филм, дугометражни, цртани. Сећам се Гуливерових путовања, није било синхронизације, већ превод на титлу, па би нам мама и Ојдана читале а ми били пресрећни, мама би нам куповала и касете са уџбеницима за учење енглеског, имали смо и песме Бранка Коцкице, а тата нам је поклонио магнетофон, прави, тешки магнетофон, и он је за нас био чудо наредних годину дана. Брзо бисмо потрошили траку, јер смо снимали шта год би нам пало на памет, па смо молили тату да нам купи још једну, па још једну, па још једну.
    И отац купује траке, а ја гледам како је лепа и млада.
    На слово, на слово... које је твоје слово?
    Моје? Оно које ми поклониш.

Лисабон

     Када сам устао, крај кревета су биле две чаше с водом.
    Хтео бих данас да обиђем оближњи замак и кућу-музеј Фернанда Песое, не, нисам уморан, али чини ми се да сам лоше спавао, будио сам се, ноћу, неколико пута, а пре него што је свануло чуо сам птице.
     Не умем све да испричам, било је толико нових ствари, и људи, и с новинарком Адрианом био сам се нашао испред Културног центра Белема, таксиста ме возио поред широког Тежа што недалеко одатле нестаје у океану, ушли смо сви заједно, Адриана, њена мајка, фотографкиња и ја, на тај Homenagem а José Saramago, и министар културе, јавне личности, певачи, глумци, сви они који су обавезни на јавним годишњицама смрти, а најважнија, ипак, била је Пилар, Сарамагова жена, и церемонија се вртела око ње, и то с правом, била је елегантнија и лепша од других, и много млађих жена и девојака, а ја сам, опет, помислио како је и Сарамаго тој згодној жени можда био sugar daddy, старији од ње три деценије, не, неке нарави, не знају да се обуздају, заиста, док глумци и натуршчици читали су делове из Јеванђеље по Исусу Христу када би утихнуо симфонијски оркестар који је свирао Хајдна, а ја сам кришом зевао, јер ни млитави оркестар ни неразумљиве португалске реченице нису успевале да ми држе пажњу, да, мислио сам на тебе, тога се сада сећам, и чудио се како то што ти неко недостаје може да добије физичку димензију, те осећаш бол сличан оном као да ти клештима неко нешто чупа, а чак нисам ни сигуран што је то што се чупа, јер можда душа стварно има браду, косу, зубе, уосталом, ко је икада видео ту душу, ни лаборанти ни лекари не знају ништа о њој, и шта би ту могло да се мери, и цела ова ствар је сасвим непоуздана и несигурна, можда ме просто болео стомак, или сам имао главобољу?
     Где је Пилар? питао је неки глас преко разгласа, то сам умео да разумем, и мислим да се иста реченица још једном поновила, а девојчица, која је за све време овог реситала лежала као спавајући на кревету на бини, устала је и с црвеном ружом у руци запутила се у гледалиште, пратила је, у мраку, светлост рефлектора, јер она је била покретни центар блештавог круга светла, а она ружа, то њено јарко тачкасто црвенило, некако је нарочито у снопу светла упадало у очи, и ружа је била предата Пилар, и онда су сви устали и пљескали, устао сам и ја, и исто сам пљескао, и исто сам се био помало разнежио, те асоцијације на љубав, смрт и бол увек имају ефекта, можда се баш зато пљескало дуго и истрајно, и био је крај, и изашао сам први у хол, и пришла ми је телевизијска репортерка, била је разочарана што не знам португалски: Баш нимало? На жалост, уопште, рекао сам.
     Потом сам из угла осматрао госте и званице, Адриана ми је неупадљиво указивала на писце, политичаре, министре, док је она фотографкиња, мушкобањаста и штрокава жена, јурила за Пилар, да је по хиљадити пут слика, док су удовици прилазили многи да се поздраве, а она им се захваљивала и осмехивала, и нарочито интимна била је са неком средовечном глумицом, оном која је држала уводну реч на рециталу, имала је снажне и ниске листове, и хаљину ваљда циклама боје (то с бојама је као с душом, тешко је бити сигуран), а Пилар и она су се узајамно миловале по леђима, заиста интимно и с разумевањем, јер, ко зна, можда је и ова глумица у хаљини циклама боје изгубила неког драгог и зна шта је то бол, Пиларина бол? а после ме Адриана одвела до моћне и дивне катедрале у Белему, фотографкиња и ја јурцали смо по њој док су нас оне чекале у колима, и на путу назад, опет крај Тежа, забављао сам у колима маму и Адриану хвалећи лепоту Лисабона и поредећи је с оном древне Венеције, рекао сам да је Венеција курва, una putana, а мама се смејала, јер то је умела да разуме, и помагао сам Адриани да упаркира ауто и носи ствари, потом смо се распричали на италијанском и растали задовољни, а ја отишао на вечеру у неки ресторан, млади пар крај којег сам седео доливао ми је вино из своје боце, неко нарочито и чини ми се скупо зелено вино Мураљо, и причао сам с њима на енглеском, и пио и своје вино, и јео сома из реке Тежо, и вратио сам се после у кућу и легао да спавам, сам.
     Када ујутро устанем, крај кревета ће бити две чаше с водом.



Komentari (98)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

c_h.arlie c_h.arlie 19:01 18.04.2018

M'da !

Ja bih voleo da jednom odem u Vladivostok - i to onim ruskim vozom.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:09 18.04.2018

Re: M'da !

c_h.arlie
Ja bih voleo da jednom odem u Vladivostok - i to onim ruskim vozom.

Са мном -- само до Москве можеш да одеш. Ако тамо икад заједно стигнемо.

Биће да си приметио, ово су чудне приче о градовима, географски незнатне, бедекерски безвредне. (Сумњам да си их прочитао, наравно.) Са њима се не би човек баш посналазио у сваком реченом граду. Тако ни у Москви, јер то треба да буде прича о мом оцу, који никад није отишао у Москву, а желео је. Волео је Русију, мати-отаџбину, и Русе сматрао страшним јунацима.

Умро је, није стигао да отпутује. На руци је, ипак, носио сат на чијем је циферблату писала његова марка -- "Москва".
hoochie coochie man hoochie coochie man 19:27 18.04.2018

Re: M'da !

(Сумњам да си их прочитао, наравно.)


:)

Nego, jesi li to ovo objavljivao još negde, ona beogradska mi baš poznato zvuči, kao da sam je čitao nekad?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:36 18.04.2018

Re: M'da !

Nego, jesi li to ovo objavljivao još negde, ona beogradska mi baš poznato zvuči, kao da sam je čitao nekad?

:)

Ово ми је можда комплимент: да, објавио сам овде, давно, четири од садашњих девет путовања. Ако си је упамтио, причу "Београд", то значи да има експресије, надам се -- оне квалитетне. "Постоје" као приче још Москва, Барселона, Загреб, Опатија, Беч. Све оне чекају да се деси згодан трен, па да и другима постану то што мени већ јесу. (Узгред, мислим да су неке приче објављене у часопису СКДа, не сећам се тачно, а тачно се, насупрот томе, сећам да је Политика била незаинтерсована да их штампа у Културном додатку, јер је тада већ одатле била отишла мени наклоњена уредница Весна Рогановић, жена коју никад нисам упознао.)

ПОГЛЕДАЈ ОВДЕ
blogovatelj blogovatelj 20:02 18.04.2018

Re: M'da !

Сумњам да си их прочитао, наравно.





Pa kad voli sažeto.
blogovatelj blogovatelj 20:04 18.04.2018

Re: M'da !

Ово ми је можда комплимент: да, објавио сам овде, давно, четири од садашњих девет путовања


Ja sam baš hteo da te pitam zar ovo nije objavljivano ranije na blogu.
hoochie coochie man hoochie coochie man 20:22 18.04.2018

Re: M'da !

Ово ми је можда комплимент:


Ne znam da li jeste, ali meni ovo tvoje pisanje paše.
Постоје" као приче још Москва, Барселона, Загреб, Опатија, Беч.


Pazi na Moskvu, nemoj to ofrlje, za ostalo me baš briga :)
docsumann docsumann 06:23 19.04.2018

Re: M'da !

Vladivostok


Vladivudstok

to su bila vremena. to je bila muzika, a ne ovo danas:
(v)ladi da di, najveći sam ciganin na Adi
kakve su im to rime?!
rimuješ bilo šta sa bilo čime...

pape92 pape92 19:37 18.04.2018

Stranac u noći

Svaki novi grad blista tek okupan u svetlosti kojom ga obasjavaju žene koje se u njemu upoznaju.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 19:43 18.04.2018

Re: Stranac u noći

Svaki novi grad blista tek okupan u svetlosti kojom ga obasjavaju žene koje se u njemu upoznaju.

Па, сад... нису сва путовања моја, и други путују, а сретну се и неки дечаци притом, не само жене.
Мада, наравно, далеко је пријатније када се срећу жене.
:)
pape92 pape92 19:50 18.04.2018

Re: Stranac u noći

Em prijatnije, em dobiješ lepe priče kao bonus.
Mada, naravno, i drugi ljudi putuju, a sretnu se i neki dečaci pritom, ne samo žene. :)
docsumann docsumann 12:50 19.04.2018

Re: Stranac u noći

meni se činilo da je čitav taj grad sagrađen da bi pred ogledalom u ćošku svoje sobe ona podigla kosu i pustila je da pada na obla ramena
pape92 pape92 15:23 19.04.2018

Re: Stranac u noći

meni se činilo da je čitav taj grad sagrađen da bi pred ogledalom u ćošku svoje sobe ona podigla kosu i pustila je da pada na obla ramena

To.
martin_krpan martin_krpan 19:42 18.04.2018

Preporuka

Vidim prvi je Pariz a ovo su priče o gradovima. To me podsjetilo na film o pričama u Parizu.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 20:11 18.04.2018

Пих

А Тел Авив ништа - изем ти славо- и франкоцентрични блог.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:14 18.04.2018

Re: Пих

Srđan Fuchs
А Тел Авив ништа - изем ти славо- и франкоцентрични блог.

Ни ја ни други нисмо мени донели причу оданде :)
Можда је буде.
eloy eloy 20:30 18.04.2018

A Niš ?


Niš ima Nišku Banju.

Sedneš na avijon i za pola sata si u banju. Ej bre !


G.Cross G.Cross 20:35 18.04.2018

Lepo Brajovicu

Kada bih znao da pisem dodao bih crtice iz jos cetiri neverovatno lepa i interesantna grada.

Libreville Gabon
Medellin Colombia
Buenos Aires Argentina
Saigon Vietnam

Inace jos od studentskih dana i poseta Veneciji, Firenci itd. sam voleo da posetim sva sveta mesta turista ali lepse mi bilo da se prosmucam dalje od njih da gvirim kroz prozore u sobe i pokusam da omirisem i zamislim zivot dan za danom ljudi koje nikada necu sresti.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:54 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Libreville Gabon
Medellin Colombia
Buenos Aires Argentina
Saigon Vietnam

Свиђа ми се избор.

У Венецију сам некако једно време често свраћао. Био сам завирио и у њене вртове, гледао старе мајсторе како праве гондоле, дружио се с локалцима.

Тако сам и "упознао" Валерију Лазаро, једном приликом. И "о њој" написао горњу причу.

nsarski nsarski 20:58 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Kada bih znao da pisem dodao bih crtice iz jos cetiri neverovatno lepa i interesantna grada.


Ја сам једном, стицајем бесмислених околности - пропуштен воз и слично - провео поподне, вече и ноћ у граду који се зове Анеси (Annecy), у Француској. Ту је некад била огромна тамница и у том граду сам написао, усудио сам се да напишем, своју прву и једину песму у животу. (Ево, то сада први пут јавно откривам.)
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:00 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

и у том граду сам написао, усудио сам се да напишем, своју прву и једину песму у животу.

Где је она сада?
nsarski nsarski 21:10 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Predrag Brajovic
и у том граду сам написао, усудио сам се да напишем, своју прву и једину песму у животу.

Где је она сада?

Мислим да је негде, затурену, имам. У једном дневнику који сам давно изгубио, па га, после 25 година, недавно ”нашао” међу старим хартијама у једној кући под Космајем. Под претњом смрти не бих је дао у јавност.
razmisljam razmisljam 21:27 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

nsarski
Под претњом смрти не бих је дао у јавност.


А када би те неко, онако, баш лепо замолио?
nask nask 22:07 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu


Под претњом смрти не бих је дао у јавност.


А када би те неко, онако, баш лепо замолио?


Da kombinujemo: Lično i u ime svih prisutnih lepo Te molim nemoj me prisiljavati da uključujem neutronski anihilator.

nsarski nsarski 22:47 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

А када би те неко, онако, баш лепо замолио?


Da kombinujemo: Lično i u ime svih prisutnih lepo Te molim nemoj me prisiljavati da uključujem neutronski anihilator.


Да завршимо овај мали ”инцидент”. Претурио сам мало по тим дневницима сада (четири велике свеске купусаре) и нисам је нашао. Вероватно је на неком од многобројних папирића који се међу тима страницама налазе. Наравно, јер сам писао седећи у неком кафеу увече, на једном од канала што пролазе између зидина те тврђаве-затвора. Просто, писао сам на неком комаду папира који сам ту нашао.
Дакле, нажалост...
За узврат, ево где се то отприлике дешавало:


nask nask 22:51 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Lepo mesto i doba dana za inspiraciju.

Претурио сам мало по тим дневницима сада (четири велике свеске купусаре) и нисам је нашао


Vredelo je pretiti.
Milan Novković Milan Novković 23:29 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

nsarski
Kada bih znao da pisem dodao bih crtice iz jos cetiri neverovatno lepa i interesantna grada.


Ја сам једном, стицајем бесмислених околности - пропуштен воз и слично - провео поподне, вече и ноћ у граду који се зове Анеси (Annecy), у Француској. Ту је некад била огромна тамница и у том граду сам написао, усудио сам се да напишем, своју прву и једину песму у животу. (Ево, то сада први пут јавно откривам.)

Anesi je najs, mi smo često bili u tim krajevima, iako samo jednom odseli u nekoj konvertovanoj opatiji iz srednjeg veka, Abbaye de Talloires.

Ajd što je Čerčil voleo taj deo, nego:

"This 17th-century abbey hotel is storied. While staying here in 1896 Paul Cézanne painted Le Lac Bleu (The Blue Lake), and in 1902 French physicist Gabriel Lippman developed the first colour photograph in the abbey cloister — today the atmospheric and highly enchanting lobby of the hotel."

Možda su vam duhovi istih Benediktanskih Sveštenika pomogli oko inspiracije

To što su nekad bile njihove ćelije su sada hotelske sobe, nisu štedeli lovu da očuvaju duh, interesantno mesto za posetiti.

Prvo kupalište na jezeru je mene vratilo u prošlost u kojoj nisam znao šta je mas-turizam.

Milan Novković Milan Novković 23:43 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Milan Novković
nsarski

... While staying here in 1896 Paul Cézanne painted Le Lac Bleu (The Blue Lake)...

Pa sad, u pokušaju da osvežim sećanja, evo i slike pa osvrta jednog kritičara, možda ti posluži kao inspiracija da pronađeš pesmu :

Murder, lust and landscapes

"Paul Cézanne sneered at this view of Lake Annecy, but he painted it anyway. The result tells us everything we need to know about the artist, says Jonathan Jones ..."

... pa posle ...

"...When he painted this in 1896, he was supposed to be dead. He died, in public and by his own hand, in 1888. Admittedly, it was in a novel, L'Oeuvre, by Emile Zola. But Zola, a boyhood friend who knew Cézanne better than anyone, gave the artist's life a more plausible conclusion than the one it was actually to have. Everything about Cézanne - his obsession with sex and dread of contact, his worship and hatred of women, his baiting of the establishment while being desperately thin-skinned - is in the character of Zola's failed artist, Claude Lantier. The resolution must have seemed to Zola inevitable: penniless, despised, the modern artist kills himself. No one who looks at the early art of Cézanne can fail to recognise Zola's portrait..."

nsarski nsarski 23:55 18.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Pa sad, u pokušaju da osvežim sećanja, evo i slike pa osvrta jednog kritičara, možda ti posluži kao inspiracija da pronađeš pesmu

Ма, не желим да је пронађем. Неколико фрагмената памтим.

А ти, Милане? Можда је твој инжењерски дух остао у том месту, узалуд лутајући у потрази за његовом поетском половином? Или још увек употребљаваш само дигиталне речи?
c_h.arlie c_h.arlie 05:05 19.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

G.Cross
Kada bih znao da pisem dodao bih crtice iz jos cetiri neverovatno lepa i interesantna grada.

Libreville Gabon
Medellin Colombia
Buenos Aires Argentina
Saigon Vietnam

Inace jos od studentskih dana i poseta Veneciji, Firenci itd. sam voleo da posetim sva sveta mesta turista ali lepse mi bilo da se prosmucam dalje od njih da gvirim kroz prozore u sobe i pokusam da omirisem i zamislim zivot dan za danom ljudi koje nikada necu sresti.

Kada si pomenuo Veneciju, imam ja dva zanimljiva sećanja.
Ulazak u Crkvu Svetog Marka na zadnja vrata ... a 'milion' turista se gura napred - kao prvo.
Kao drugo --- užasno prljava, da ne kažem muljava voda (ne znam šta je to lepo), po kojoj, dok jedem picu u nekom restoranu, pored prozora plivaju govna.
alselone alselone 05:28 19.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Medellin Colombia


Jesi bio u Kaliju, suparnickom gradu?

Kito (Quito), Ekvador je veoma zanimljiv grad. Ne mogu da kazem lep, kao i za vecinu juznoamerickih gradova, ponajvise zbog siromastva, ali zanimljiv zbog nadmorske visine i vulkana na kom/pored kog se nalazi.
Spiridon Spiridon 05:53 19.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Анеси (Annecy), у Француској.


Ansi se izgovara, plelep gladic, posetio sam ga vise puta =) velika fora je da negde krajem avgusta (kada se rascisti guzva) iznajmis brodic na 3 sata i odradis turu jezerom. Poneses malo sira, vina (oni tada piju roze ali ja preferiram belo) i maslina, malo francuskog hleba ... i eto nezaboravnog dozivljaja.


Milan Novković Milan Novković 10:52 19.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

nsarski
Pa sad, u pokušaju da osvežim sećanja, evo i slike pa osvrta jednog kritičara, možda ti posluži kao inspiracija da pronađeš pesmu

Ма, не желим да је пронађем. Неколико фрагмената памтим.

А ти, Милане? Можда је твој инжењерски дух остао у том месту, узалуд лутајући у потрази за његовом поетском половином? Или још увек употребљаваш само дигиталне речи?

Moj inženjerski duh je probabilistički oblak

A probabilistička poetska polovina je isto tu, svuda oko mene/nas.

Ja sam na neki način žarim-te-palim-te-kaljava-si-peć biće (al na bez-ništavila foru) i čim vidim vas neke kako nešto dobro radite odmah mi se učini da je to naj-stvar na svetu i imam neizdrž da i sam to probam, dok/koji, na kraju, ipak nekako (ne) izdržim.

Napisao sam ja i pesmica u prošlosti, davnoj, ali sam se više "iskazao" u slikanju i crtanju, dok roditelji nisu sve to sa tavana bacili kad su prodali kuću u Prigrevici - tj nisam im rekao šta je šta a na delove je kapala mast od šunki obešenih gore pa im nisam zamerio, stvarno je izgledala ta više-m2-gomila kao đubre

Sa tim mi je otišao i Nobel iz literature, a likovne draži su mi pomalo posustale pošto kad sam došao ovde, pre sad više od 30 godina, još sam bio i dobar, i u trenutku besparice dok smo tražili posao krenuo da kupujem papire, i olovke sa idejom da zaradim koju kintu na onom ćošku gde se Regent St uliva u Pickadily Circus, ali smo prodali video igru pa sam naglo morao ovde da počistim neuredne sitnice pa nisam poslednju kintu spiskao na štafelaj, sve ovo pre 30 godina, pre 18 nacrtao stariju ćerku i odlično "ispala", samo 20 godina starija nego što jeste pa su mi znaci neuro-degenerativnog (nežnija reč od "nedostatak-talenta" negde na potezu između levog i desnog uha bili nesumnjivi, da bih pre 5 godina zaključio da u crtanju Čiča Gliša i nema neke nit love nit pogleda žena koje u očaju pokušavaju da mi privuku pažnju, ako ne uspeju da mi se bace oko vrata
Atomski mrav Atomski mrav 08:43 20.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Jesi bio u Kaliju, suparnickom gradu?


U kom smislu suparničkom? Jel' zbog fudbala, tipa Mančester i Liverpul ili u tim gradovima "stoluju" suparnički narko-karteli?

P.S. Ne odustaj, blog iz još uvek not ded.
alselone alselone 09:44 20.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

"stoluju" suparnički narko-karteli?


Ovo.

Bio sam u Kaliju dva puta, i na primer tamo je toliko rizicno da ispred nekih restorana stoje naoruzani cuvari. Ispred jednog gde smo mi bili bio je cuvar naoruzan lovackom puskom. A mi smo jeli palacinke i kao uzivali.

Kali je danas ~30 na listi najnesigurnijih gradova, ali do skora je bio u prvih 10.

A i grad je totalna bulja. Nema nista da se vidi. Priroda je lepa, al ajde majcin sine hitni lopticu u sumicu pa idi da vidis kako je.



Atomski mrav Atomski mrav 10:00 20.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

A i grad je totalna bulja. Nema nista da se vidi. Priroda je lepa, al ajde majcin sine hitni lopticu u sumicu pa idi da vidis kako je.


U Rusiji sam bio u fabrici koja je okružena bodljikavom žicom i čuvarima u maskirnim uniformama. Bezbednost je garantovana samo unutar te žice, tu su i spavaonice za radnike. Dvojica Poljaka su otišla u obližnji gradić i nestali bez traga i glasa...
alselone alselone 10:10 20.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

U Rusiji sam bio u fabrici koja je okružena bodljikavom žicom i čuvarima u maskirnim uniformama. Bezbednost je garantovana samo unutar te žice, tu su i spavaonice za radnike. Dvojica Poljaka su otišla u obližnji gradić i nestali bez traga i glasa...


O covece, je l' moguce bas toliko? Nisu se bas smucali po prasumi Kolumbije, samo su izasli do grada...
zilikaka zilikaka 10:16 20.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Bio sam u Kaliju dva puta, i na primer tamo je toliko rizicno da ispred nekih restorana stoje naoruzani cuvari. Ispred jednog gde smo mi bili bio je cuvar naoruzan lovackom puskom. A mi smo jeli palacinke i kao uzivali.

Drugar već više puta bio u Kabulu. Slično tako. Odvedu ih u hotel i nema mrdanja. Umeli nekad i sa pratnjom u grad.
Najzanimljivije kako ih razvoze do mesta gde se radi
Atomski mrav Atomski mrav 10:55 20.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

O covece, je l' moguce bas toliko? Nisu se bas smucali po prasumi Kolumbije, samo su izasli do grada...


Tako je, nažalost. Moj rođak je dosta vozio kamion po Rusiji i uvek je gledao da prenoći na parkinzima koji su isto tako bili okruženi bodljikavom žicom sa naoružanim čuvarima. Sem ako bi ga noć uhvatila u nekoj vukojebini, ali tamo su krvoločne životinje veća opasnost od krvoločnih ljudi...
Milan Novković Milan Novković 11:19 20.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

Atomski mrav
O covece, je l' moguce bas toliko? Nisu se bas smucali po prasumi Kolumbije, samo su izasli do grada...


Tako je, nažalost. Moj rođak je dosta vozio kamion po Rusiji i uvek je gledao da prenoći na parkinzima koji su isto tako bili okruženi bodljikavom žicom sa naoružanim čuvarima. Sem ako bi ga noć uhvatila u nekoj vukojebini, ali tamo su krvoločne životinje veća opasnost od krvoločnih ljudi...

Ovde u UK je lik (mrzi me da guglujem ime, al sam "suštinu" zapamtio bivši muž bivše urednice Sun tabloida što ga je našla u krevetu sa ljubavnikom pa mu dal mu dala nogu dal nije, the ona što ju je Piers Morgan dotakao u svojoj (auto)biografiji oko jednog incidenta oko otimačine "kvalitetnog" tabloid materijala, ko je čitao) napravio serial o opasnim i teškim mestima po svetu (vidim i dalje radi na sličnu temu).

Neki Sibir je bio među prvim epizodama, ako ne i prvi, zatvor, zamrznut daleko od civilizacije tako da ni ne paze mnogo na ograde, ko ume da preživi peške nekoliko hiljada kilometara na -40 do civilizacije, ajd ...

... i oni "naj" uspeju da pobegnu tako što odneguju "krave" (cows) pa povedu, kilavije zatvorenike koje usput koriste kao hranu, pojedu ih.

I ja sam mislio da ne može gore od toga, dok pre nekog vremena nije, u novom serijalu, otišao u neke delove Brazila ... i to nije o onim die-hard momcima i devojkama što u proseku žive 17-22 godine, kako u kom kvartu, niti o "bon-tonu" kako se ulazi u ove neke delove, gde ti lepo objanse pravila pa:

1. Ako malo pogrešiš prvo te ljubazno opomenu i podsete na pravi.

2. Ako drugi put malo pogrešiš bez mnogo suđenja i porote ti ljubazno polome noge

3. A ako treći put pogrešiš, malo, veća grešenja su dosadna, ljubazno te ubiju, isto na brzaka, bez previše objašnjavanja i porote ...

... nije o tome strava, tu ima pravila, nego o načinu života unutra, npr nekim prostitutkama.

Tu sam ja, pod stare dane (pre 2-5 godina) zaključio da je moj koncept/notion zla, mimo svog žarenja, paljenja i iskrenog (bez navodnika) saosećanja i moralisanja, i dalje porazno apstraktan ...

... pa i dalje zaključujem u mislima, sada mudriji, da i to "znanje" od pre nekoliko godina, neće previše da mi pomogne u poimanju zla u svetu, tj ubeđen sam da od nepojmljivog postoji nepojmljivije.

Ova naša "ljubakanja" po blogu, tj B92 "kuća ljubavi" što bi rekla pokojna baba moje žene, neće ni za 17 života dobaciti do lakog petinga.

A mislimo da nas toliko emotivno pomere, ponekad.
G.Cross G.Cross 18:40 20.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

alselone
Medellin Colombia


Jesi bio u Kaliju, suparnickom gradu?

Kito (Quito), Ekvador je veoma zanimljiv grad. Ne mogu da kazem lep, kao i za vecinu juznoamerickih gradova, ponajvise zbog siromastva, ali zanimljiv zbog nadmorske visine i vulkana na kom/pored kog se nalazi.



Ne nisam bio. Meni je Medellin lep grad.
Isao sam u sediste firme.

Naravno vozali su me u blindiranim kolima (kao i u Mexicu i Brazilu).

Kad sam otisao u mall da kupim zeni prsten sa poznatim kolumbijskim smaragdom nisu me pustili bez dva telohranitelja.

Kad kazem lep mislim pre svega na prirodu.
nask nask 21:00 20.04.2018

Re: Lepo Brajovicu

... i oni "naj" uspeju da pobegnu tako što odneguju "krave" (cows) pa povedu, kilavije zatvorenike koje usput koriste kao hranu, pojedu ih.


Sibir nije za cupike.

nsarski nsarski 20:49 18.04.2018

Градови

Ово што си написао не види свако, већ само онај коме је дато да види, и лако би могло да се сведе под рубрику

Черевићан Черевићан 20:51 18.04.2018

trote de globo

Svaki novi grad blista tek okupan u svetlosti kojom ga obasjavaju žene

Света треба кол'ко мо'ш обићи
и видећеш што ће те весели,
но народна пословица вели
свуда прођи својој кући дођи,

сем ако ти ...... кућа путујућа
Черевићан Черевићан 15:10 19.04.2018

докон, Валетом

Malta...... why not ?

у векове загледан протекле
историја свуда око мене
често гледам палате поклекле
и у њима к'о да слутим сене

сјаја бившег ...однели га дани
све мачеве, витезе, принцезе
одвезоше вранци разиграни
упрегнути у небеске чезе

сад духови ... је ли веровати
јурцају се одајама празним
таваница зјапе неповрати
све одише порукама разним

што се своде - живот је ништаван
мало јеси ......а заувек ниси
о тананој нити, здес случајан
судбина нам сретницима виси

zilikaka zilikaka 21:48 18.04.2018

Inspirisao si me večeras

da i ja ispričan jednu svoju pričicu. Autentičnu.
Dugo je nosim u sebi al sad sklepala u dahu.

Tunis
Avgust. Čekamo poletanje.
Sedim u srednjem redu a pored mene do prozora mlada žena. U ruci drži mobilni i kuca poruku dok još ima signala. Očigledno putuje sama a u tom grozničavom kucanju ima nešto zavereničko. Oseti se.
JA sa sobom vučem neku biljku sa korenom. Nešto slično jasminu., prelepo mu mirišu cvetovi. Pokušavam da je smestimispred sebe.Tako je i počela priča. Pita me da li to nosim da zasadim, imam li iskustva da li će uspevati u Srbiji.
Kažem da nosim da probam. Pojma nemam. Hhoću da saznam kako se biljka zove na nekom od evropskih jezika. Ne zna. Piše mi na arapskom naziv i kako se čila. Dalje iz pristojnosti nastavljamo razgovor. Da li je već bila u Srbiji. Kaže jeste, zimus. Sad ide da radi. Pitam šta će raditi, kaže prevodi za neku firmu, na arapski. Ostaće pola godine.
Tu zastaje. Ćuti nekoliko trenutaka i počinje sasvim drugim tonom.
Pošla je da se ne vrati. Ima u Srbiji čoveka kojeg voli i ide da se uda i tamo ostane. Ponuda za posao u Srbiji joj je trebala samo zbog ulaska u zemlju. Imaju nameru da se za koji dan venčaju pa će tražiti stalni boravak.Takav brak je kod njih neprihvatljiv, ne bi mogli da opstanu. Zato će u Srbiji, tolerantnija je sredina. Kaže, manje smo tradicionalisti. Manje nam znači religija . Ne znam da li je pametno da je učvršćujem u uverenjima. Puštam je da priča dok želi. Posle na neko vreme razgovor zamire.
Shvatam da ona više nema kud, nema nazad. prebiram da li bih imala petlju da uradim tako nešto. Ne znam, nisam sigurna.
A šta ako se posle nekog vremena pokaže da to nije bila dobra kombinacija? Šta ako se čovek njenog života promeni? Šta ako jednostavno shvate da je sve bila pogrešna procena? Oni se ipak nedovoljno poznaju a ona bukvalno nema ovde gde i kako.
Uzimam parče papira da joj napišem svoj broj telefona i predam na rastanku. Uz poruku da joj se nađe, ako bilo šta zatreba. Da znam da ipak ima kome da se javi.
Držim papir u ruci. Napola zgužvan.
Priča dalje kako misli da je najvažnije da živiš sa onim koga voliš. Veruje da će se prilagoditi, da će je prihvatiti. Gleda kroz prozor, već smo skoro stigli. Kaže kako joj se sviđa što je ovde kod nas sve prepuno boja. Pita me za ponešto kako se kaže.
Bila je prethodne zime, za Srpsku novu, mnogo joj se dopalo. On ima puno prijatelja i celo društvo je lepo prihvatilo. Živeće u Šumadiji. Lep je grad. Zima je za nju bila neobična, baš je hladno.
Polako prilazimo Beogradu. Pitam da li ima obezbeđen doček i prevoz.
I dalje držim cedulju. Plašim se da joj predam. Imam li pravo da ubacijem senku sumnje i loše slutnje njen svet?
Mi smo potpuni stranci, ni imena jedna drugoj nismo saopštile.

Gužvam onaj papir, nećkam se. Svi polako ustaju. Ona uspostavlja kontakt telefonom i saznaje da će njen čovek kasniti dvadesetak minuta. Pitam je da li joj bilo šta treba, mogu li da joj pomognem. Kaže da je sve dobro. Ja i dalje držim onaj papir u ruci.
Zajedno krećemo prema izlazu. Nju ubrzo zaustavlja pogranična policija, meni daju znak da prođem. Razmenjujemo pozdrave. Nisam imala petlju.
Iskreno se nadam da joj nikad nije zatrebalo.
niccolo niccolo 21:59 18.04.2018

Re: Inspirisao si me večeras

Tako je i počela priča

Jao, što ja ne volim te koji hoće da razvežu tokom puta...
zilikaka zilikaka 22:11 18.04.2018

Re: Inspirisao si me večeras

Jao, što ja ne volim te koji hoće da razvežu tokom puta...

Ma dobro, ali ovo je vredelo čuti. A od početka jse videlo da to nije jedno obično putovanje.
Pazi kad joj je na čelu pisalo da beži.
niccolo niccolo 22:13 18.04.2018

Re: Inspirisao si me večeras

ali ovo je vredelo čuti.

Dobro, to jeste, dobra priča. Opet, ja bih je propustio (to ako zanemarimo da joj je verovatno bilo lakše da napriča ženi, nego što bi bilo da priča muškarcu).
zilikaka zilikaka 22:21 18.04.2018

Re: Inspirisao si me večeras

. Opet, ja bih je propustio

Verujem. Em te zamajava em nema koga da tužiš na kraju.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:58 18.04.2018

Re: Inspirisao si me večeras

Inspirisao si me večeras

Волим кад сам неком инспирација :)
nask nask 21:58 18.04.2018

Mosteiro dos Jerónimos

Verovatno se pod ovim raspećem, noć pred put za Indiju, Vasko de Gama molio za milost božiju.



Hvala za ova literarna ostrva Brajo.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:07 19.04.2018

Re: Mosteiro dos Jerónimos

Hvala za ova literarna ostrva Brajo.

Случајно: вечерас сам дотерао, финално, једну од прича, па помислио да могу и да их објавим. Волим их. (Ретко волим то што напишем. Имам другачији однос према написаном, више технички. Ове приче -- баш волим.)
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 04:47 19.04.2018

Re: Mosteiro dos Jerónimos

Леле бошке. Које распеће, није ни чудо да су браћа Индијанци надрљали после.
nask nask 10:51 19.04.2018

Re: Mosteiro dos Jerónimos

Ове приче -- баш волим.


Mislim da se to oseti.

Nego čista radoznalost, u koje doba dana pišeš?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 11:40 19.04.2018

Re: Mosteiro dos Jerónimos

Нема правила.
После неког времена све је ствар фокуса.
Још сам ја малопис и споропис. Највише што сам успевао да испишем за 8 рад-часова је 4-5 хиљада карактера у првој руци.
49 41 49 41 13:07 20.04.2018

Re: Mosteiro dos Jerónimos

nask
Verovatno se pod ovim raspećem, noć pred put za Indiju, Vasko de Gama molio za milost božiju.



Hvala za ova literarna ostrva Brajo.


Ne, to je bio Kolumbo!

Zato sam i danas zbunjen citajuci; Indians?!?
Ljudi iz Indije ili nasi domaci ljudi ?!?

U blizini mene, Indians Trial, Indians Park, ...
Bio isti djavo.
Sad sam nacisto, prva poprecna Shiawassee street; ulica prava kao strela, ogranicenje 35 indijanci voze 50-60... naravno "nasi" domaci.
nsarski nsarski 13:42 20.04.2018

Re: Mosteiro dos Jerónimos

U blizini mene, Indians Trial, Indians Park, .

Mislis, Indians Trail...
nask nask 21:16 20.04.2018

Re: Mosteiro dos Jerónimos

brlja
nask nask 21:21 20.04.2018

Re: Mosteiro dos Jerónimos

Ne, to je bio Kolumbo!


Mosteiro dos Jerónimos

Ne, to je bio Vasko.

Krsto Golubović se možda, nekoliko dana pre puta ali svakako ne veče pred, molio pod nekim raspećem u Điraldi.




amika amika 22:39 18.04.2018

Унутрашњи путопис

Права "унутрашња путовања". Сурф кроз сећања на градове. Једино ми је Париз бледуњав, као да одиста ниси био у њему.



И што нагрди Београд? Алтина је новији крај, јесте Београд, а и није...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:15 19.04.2018

Re: Унутрашњи путопис

И што нагрди Београд?

Прича је аутентична. Можда зато?
Ја то нисам видео као "нагрђивање".
niccolo niccolo 11:50 19.04.2018

Re: Унутрашњи путопис

Прича је аутентична.

Lako beograđanima, ne žive u Ugandi...
Spiridon Spiridon 08:00 19.04.2018

da li ste znali za brdo Monte Verità?

bio sam pre dve nedelje u Lukarnu na veceri, pa smo sutra dan brodom odradili turu po jezeru (rucak u Askoni, Brissagio ...)
Najinteresantnija prica je bila u vezi sa brdom iznad Askone po imenu Monte Verità.

Dugacke kose, bose noge. Slobodna ljubav. Vegeterijanstvo! Eksperimenti sa drogom ... Sezdesete? Pa ne bas.

Godine 1900 grupa klinaca iz srednje klase protestvujuci protiv tadasnjeg establismenta odlazi u brdo Monte Verita (planina istine)i pravi svoju komunu. Principi su im bili vegeterijanstvo, feminizam, pacifizam i slobodna ljubav.

Ludilo tek sledi ... evo koja se ekipa tamo okupljala:

Hermann Hesse, Carl Jung, Erich Maria Remarque, Hugo Ball, Else Lasker-Schüler, Stefan George, Isadora Duncan, Carl Eugen Keel, Paul Klee, Carlo Mense, Arnold Ehret, Rudolf Steiner, Mary Wigman, Max Picard, Ernst Toller, Henry van de Velde, Fanny zu Reventlow, Rudolf von Laban, Frieda and Else von Richthofen, Otto Gross, Erich Mühsam, Karl Wilhelm Diefenbach, Walter Segal, Max Weber, Gustav Stresemann, Gustav Nagel.








VIDEO LINK

meni je prica potpuno ludilo tako da sam prekopao sve moguce izvore ne bih li dosao do sto vise detalja. Hteo sam poseban blog na ovu temu ali ovaj Brajovicev blog mi je bas dobro legao da izbacim ovo iz sebe.



nask nask 10:49 19.04.2018

Re: da li ste znali za brdo Monte Verità?

Hteo sam poseban blog na ovu temu


Neka ovo gore bude najava. Meni lično interesantna tema ako ništa drugo zbog Štajnera koji se tamo takođe gologuzio i baš u to vreme (verovatno baš tamo) zapisao svoje ideje.
docsumann docsumann 14:30 19.04.2018

Re: da li ste znali za brdo Monte Verità?

. Principi su im bili vegeterijanstvo, feminizam,


tjah, to je tako predvidljivo ...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 17:52 19.04.2018

Re: da li ste znali za brdo Monte Verità?

Meni lično interesantna tema ako ništa drugo zbog Štajnera


Што, тј. шта ти је драго код Рудија?
nask nask 18:01 19.04.2018

Re: da li ste znali za brdo Monte Verità?

Што, тј. шта ти је драго код Рудија?


It doesn't matter whether a cat is black or white, as long as it catches mice.

Pedagogija i didaktika prirodnih nauka, koju i sam primenjujem, pritom ne ulazeći u njegovu antropozofiju.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 18:08 19.04.2018

Re: da li ste znali za brdo Monte Verità?

Шо, мислим, шо не у антропософију? Зент? Је л' знаш да, овде у Израелу - где је иначе, када Сунији и Шиије не праве глупости, све супермирно к'о на Акропољу, ђе и ручах данас - постоји Штајнеровска комуна, I mean, his philosophical approach to the science, nature, and faith, nekih možda desetak hiljada ljudi? Eto, ima - uups, ovo rvacko pismo - елем, десетак сома људи, има и више, као пријатељи - не подржавају ал' ни не осуђују.
Atomski mrav Atomski mrav 08:40 20.04.2018

Re: da li ste znali za brdo Monte Verità?

tjah, to je tako predvidljivo ...


Naravno da je predvidljivo. Nisu imali kintu da kupe meso a čik da vidim da će neko od te grupe pisaca, filozofa i balerina da ulovi nešto za ručak...
Spiridon Spiridon 10:43 20.04.2018

Re: da li ste znali za brdo Monte Verità?

Principi su im bili vegeterijanstvo, feminizam,


tjah, to je tako predvidljivo ...


slazem se, logicnije bi bilo da su umesto feminizma stavili ... (uh pokusavam da smislim neku tesku glupost ali mi ne ide jutros)
nsarski nsarski 15:38 20.04.2018

Re: da li ste znali za brdo Monte Verità?

Spiridon
Principi su im bili vegeterijanstvo, feminizam,


tjah, to je tako predvidljivo ...


slazem se, logicnije bi bilo da su umesto feminizma stavili ... (uh pokusavam da smislim neku tesku glupost ali mi ne ide jutros)

Спиро, овај ”твој” идеал ме подсети на једну заборављену, и ретко помињану, књигу Вилхелма Рајха, под насловом ”Слушај, мали човече”. Ово ми је прилика да је препоручим. Свега педесетак страна са све илустрацијама. Али, добро је читање.

Ево га ЛИНК -> Listen, little man
Занимљиво штиво...
Spiridon Spiridon 22:47 20.04.2018

Re: da li ste znali za brdo Monte Verità?

Спиро, овај ”твој” идеал ме подсети на једну заборављену, и ретко помињану, књигу Вилхелма Рајха, под насловом ”Слушај, мали човече”.


hvala vrlo rado ... volim preporuke za dobre knjige

to me opet podseti na cuveni stih ...



jbt. kad sam bio tamo pomislio sam kako cu da se hvalim tebi i brajovicu ... da li mi verujes
49 41 49 41 13:05 19.04.2018

Fluechtling

Beskućnik

Otišao sam
ali nigde stigao
Na putu sam
gde ne vidim cilj

Ja sam ovde ili tamo
bez obzira gde
Ne idem nigde
Ja sam stranac, čak i sebi.

Izgubio sam
Moje poreklo,
Moj put,
Moju budućnost,
Moje korene.

Nadam se
Mome samopouzdanju
Izgubio sam svoju hrabrost,
Povjerenje, opet osjećaj
da vidim u mom životu.

Sve sam izgubio.
Izgubio sam se.
Izgubih se medju ljudima.


Ceznja ostaje
Biti siguran, opet sebe upoznat.
Dolazi.
Život bez straha.
Opet pronaci sopstveni mir
ali samo u sebi.


HEIMAT Muenchen, 13. nov. 95.

P.S.
Putovanja, kroz sebe i okolo.
Prevod i adaptacija sa nemackog.


Homeless

I went
but he's never arrived
I'm on my way
where I do not see the goal

I'm here or there
no matter where
I am not going anywhere
I am a stranger, even myself.

I lost
My origin,
My way,
My future,
My roots.

I hope
Mome self-confidence
I lost my courage,
Trust, feel again
to see in my life.

I lost everything.
I am lost.
Lost among people.


Cheesy stays
To be sure, you know yourself again.
Coming up.
Life without fear.
Find your own peace again
but only in itself.


HEIMAT Muenchen, 13. nov. 95.
nikvet pn nikvet pn 17:25 19.04.2018

Путничке перцепције и имагинације...


Цитат са села:

Зовем се Драган Марковић, село Смиловац општина Ражањ. Сви ме зоведу Драганче јер нисам баш млого израсо. Отишо сам код ујку у Париз да му помогнем да развозим робу. Дао ми бели комби мерцедес. Леп ко нацртан, има завесице са стране на прозори да те не бије сунце па кад прикочиш оне се љушкају. Возим робу, понекад и путници, некад оба. Оружје и дрогу не возим. Развозим по Француске а и по Немачке, како ујка каже. Језик незнам а и шта ће ми. Кад дотерам робу газда покаже г'е да се истовари, изброји паре и терај. Фалим те Боже откако има ово девојче ми говори г'е дидем (Џи-Пи-Ес). Ал не смеш се зајебеш кад му уписујеш атресу. Једаред сам изео једно слово па отишо у врага, иљаду и кусур километра сам се зајебо.

Туре су већма добре ал било и наопаке. На једну повео сам Миланчета, то ми рођак. Требало да отерамо неки фенетри (la fennetre, прозор) једно пе-шесто километра према Лијону. Пођемо рано пре гужве, оно нека магла претисла. Ваљда ће прође кад оно јок, све грђа. Терај тако низ аутопут док не рече девојче да сиђемо. Ајде пиш-пауза поред неке рушевине, они зову шато, а по њо неке вране и гаврани кео-кео кроз ону маглу баш грдно. Пут прво добар па поче се сужује и најзад једна трака, таз асфалт. Каже девојче још десетину километра; полако па ће стигнемо. Кад оно више нема асфалт но сам туцаник, уваљан. Терај даље нема више ни туцаник но тек дозер прошо; блатиште раскаљано; ситуација јебигудупе. Даље не може, ће се углибимо. Каже девојче: Возите право, још хиљаду и шесто метара до одредишта. Па ништа, ајмо пешке до газде па да видимо како ћемо. Изиђемо и кренемо, блатиште мрсно, наоколо пшеница тек проникла. Магла ко у дупе, не види се на десет метра. Терај тако кад оно с десне стране нешто се чује – ааааааа...ХУ! Шта је бре ово? Ко вепар кад њуши па швикне, ал није вепар, млого веће. Оно јопет, ал мало напред – ааааааа...ХУ! Ово млого велико бре Миланче, бик? Ама још веће бре Драганче, шта ли је то? Дошо ми неки стра' па се знојим. И сетим се, знам шта је – аждаја! Саће нас изе! Г'е да бегамо по оне магле, разврћемо се лево-десно па урипимо у шанац! Оно каљаво, ми залегли па ћутимо ко праци пред Божић. Кад оно укну једаред отуд па јопет, па одовуд… три аждаје Драганче, најебали смо, бегај! Јурнемо по оно блато све пете у дупе кроз ону маглу; незнам како смо стигли до куће и попадали у гаражу. Долазе човек и жена гледају нас онако каљаве. Језик незнамо ни ја ни Миланче ал објасним некако да смо дотерали фенетри. Човек пита г'е су, ја покажем да смо углибљени. Аха добро, разумео и пали трактора дуплака (четири вуче), качи ланци и зове да пођемо.

Ту се ја усправим и кажем лепо српски – и све показујем с руке – ја, Драган, тамо не идем. Тамо аждаја. Ја Драган тамо – не. Он човек каже: Dragon!? Mon dieu! Покупи једнога комшију па отидоше. Бог напомоћ мислим се, ваљда знате како ћете с те ваше але. Газдарица фина жена донесе нам доручак. Леп мрсан ал мен се не је. Нем апетит кад помислим како аждаја могла мен да доручкује. Кроз прозор најзад магла се отањи и ете га сунце. Уто се чује јечи дуплак трактор, довукују комби. Изиђи Миланче. Он изиђе па се врати: Драганче! Дођи да видиш аждаје! Кренем па станем, све ми нешто подгруди ал он се смеје, ај дизиђем. Кад оно имам шта да видим – ветрењаче!!! Оне што праве струју! Зар од њи' думремо од стра'? Газда и газдарица поцркали од смеја, све вичу ДхагАн-ДхагОн; али платише и частише свака част.
49 41 49 41 19:18 19.04.2018

Re: Путничке перцепције и имагинације...

Драганче - unuk Don Kihota, koji zaboravio koplje da ponese.
nask nask 21:49 19.04.2018

Re: Путничке перцепције и имагинације...

Кад оно имам шта да видим – ветрењаче!!!


Ali prave malo neprijatnu buku.


myredneckself myredneckself 09:38 20.04.2018

Re: Путничке перцепције и имагинације...

Путничке перцепције и имагинације...


Da, kad putujem kroz razne gradove zamišljam da prolazim kroz neke male prodavnice slatkiša. One su sve lepe, šarene, živopisne, pune raznih boja i mirisa. U njima je izbor veličanstven. Možda sve stvari nisu takve kako izgledaju, možda je sve varljivo, obmanjuje me, ali je čarobno, šarmantno, i mi koketiramo za sve pare.
Usput, ima jedan daleki mali grad, Sausalito, CA, jedan od mnogih (i onih giga mega), kroz koje sam jesenas na dužoj turi prolazila. Toliko sam tokom života želela da vidim taj gradić, i ostavrilo se. A želja da možda još jednom svratim u njega ne da mi još uvek da ga smestim tamo gde su mi uspomene.
Možda zato što je majnd distanca i filing između trenutaka i sedenja na splavu na Dunavcu i momenata i sitting on the dock of the bay u Sosalitu, kraća nego što sam mislila. (Da, da, tamo u jednoj od houseboatsa je Otis Reding napisao pesmu ovog naslova.) Ali, Sosalito zaslužuje malo više reči, celu jednu priču, pa možda jednom, ko zna kad i ko zna gde...

I na kraju, ali najvažnije: Predraže, još davno sam komentarisala na nekim drugim mestima moje utiske o tvojim Putovanjima, ali nije loše ponoviti ih - lepota, umeće i uživanje u čitanju. Ćaos, želim ti da stalno putuješ da bi više pisao, a mi još uživali.



Sausalito







Predrag Brajovic Predrag Brajovic 15:16 20.04.2018

Re: Путничке перцепције и имагинације...

Ćaos, želim ti da stalno putuješ da bi više pisao, a mi još uživali

Damn!
Баш ми се не путује... Најдаље што бих да одем јесте до Таре, и планине и реке. Сад кад дођу врућине.

Где год да одем сретнем оног -- себе. Никако да га се решим.
Сморио ме.
nsarski nsarski 15:30 20.04.2018

Re: Путничке перцепције и имагинације...

Где год да одем сретнем оног -- себе.


Хм. Има и друго виђење

Kordoba, daleka i sama..[...].
I mada znam sve puteve
Nikada necu stići u Kordobu.

(Лорка, наравно).
У Кордоби је, верујемо, он.
nask nask 21:34 20.04.2018

Re: Путничке перцепције и имагинације...

Kordoba, daleka i sama.


anonymous anonymous 06:27 21.04.2018

Re: Путничке перцепције и имагинације...

nask
Kordoba, daleka i sama.




Eto i mene , .....da joj uskoro pravim društvo.

Temišvar - Madrid - 62 evra
...pa Kordoba, Sevilja ....

...pa Sevilja - Pariz - 33 evra

i onda nazad ....Pariz - Beograd ....- 40 evra.


Ko kaže da su aerodrumi ....skupi ?


myredneckself myredneckself 09:08 21.04.2018

Re: Путничке перцепције и имагинације...

Predrag Brajovic
Ćaos, želim ti da stalno putuješ da bi više pisao, a mi još uživali

Damn!
Баш ми се не путује... Најдаље што бих да одем јесте до Таре, и планине и реке. Сад кад дођу врућине.

Где год да одем сретнем оног -- себе. Никако да га се решим.
Сморио ме.



Damn! Kad sam tamo gore u citiranom nespretno kazala da ti želim da stalno negde putuješ, ne bi li više pisao, htela sam ustvari da kažem ne bi li češće pisao.
Tako da, iako ti se ide samo do Tare, (što je fenomenalna destinacija) moja želja je da ne oklevaš i ne odugovlačiš s pisanjem. (perfekcionista si par ekselans, i surov (self) kritičar, zato ti oklevaš, čini mi se)
A mogao bi nam i odatle pisati na druge teme, na pr. o kuvanju, pečenju mesa na kamenu, berbi finih začinskih trava, cepkanju drva za potpalu, o prirodi...o čemu god da pišeš, znam da bi meni bila čitalačka radost.
A to što kažeš da te nervira to što uvek sretneš onog što te smara, pa, nije loše stalno imati u vidu ono što on radi.
c_h.arlie c_h.arlie 09:41 20.04.2018

Bečići ...

Odem ti ja u pradavna vremena prvi puta na crnogorsko primorje - u Bečiće.
I nikada više.
blogovatelj blogovatelj 10:01 20.04.2018

Re: Bečići ...

Odem ti ja u pradavna vremena prvi puta na crnogorsko primorje - u Bečiće.


Znaš li ti, Čarli, đe je Budva?
c_h.arlie c_h.arlie 14:34 20.04.2018

Re: Bečići ...

blogovatelj
Odem ti ja u pradavna vremena prvi puta na crnogorsko primorje - u Bečiće.


Znaš li ti, Čarli, đe je Budva?

U blizini.
docsumann docsumann 18:34 20.04.2018

Re: Bečići ...

c_h.arlie
Odem ti ja u pradavna vremena prvi puta na crnogorsko primorje - u Bečiće.
I nikada više.


hihi, zvučiš ko da su te tamo silovali
c_h.arlie c_h.arlie 19:11 20.04.2018

Re: Bečići ...

docsumann
c_h.arlie
Odem ti ja u pradavna vremena prvi puta na crnogorsko primorje - u Bečiće.
I nikada više.


hihi, zvučiš ko da su te tamo silovali

Nisu !
Sećam se da mi je neki konobar u restoranu počeo da pametuje ... čoče o-voooo, čoče o-nooo, itd...
Ja sam njemu rekao - fala čoče na ovom i onom, okrenuo se i otišao ... i moj boravak se na crnogorskom primorju zauvek završio treći dan --- bez obzira što sam imao uplaćeno deset dana.
docsumann docsumann 19:14 20.04.2018

Re: Bečići ...

Nisu !


a da, tebe su strijeljali
c_h.arlie c_h.arlie 19:26 20.04.2018

Re: Bečići ...

docsumann
Nisu !


a da, tebe su strijeljali

Nisu ni to.
Jednostavno je to ... tamo more ne uspeva.
Nisu ti ljudi za turizam.

E, da.
Bio jednom na splavarenju Tarom - i pre toga nekoliko dana knjavao u hotelu "Planinka" ... ili tako nekako.
Vidim u holu bicikli za iznajmljivanje, čak dva komada --- rekoh, iznajmio bih jedan.
Reče ono za pultom ... neispravni su oba.
Šta im fali ?
Jednom prazna guma, drugom ...
Pa napumpajte tu gumu, jebote - rekoh.
Gde je direktor, pitah.
Eno ga pomaže komšiji da kosi livadu.
Recite mu kada se vrati na svoj redovni posao da pokrpa gumu na biciklu, naduva je - i da mi javi kada to uradi.
Jebote !
anonymous anonymous 19:41 20.04.2018

Re: Bečići ...

c_h.arlie
blogovatelj
Odem ti ja u pradavna vremena prvi puta na crnogorsko primorje - u Bečiće.


Znaš li ti, Čarli, đe je Budva?

U blizini.


U pravu si 100 %...
Tu je negde.

A gde ....baš me briga .

Ja ču u Kordobu.
Spiridon Spiridon 22:41 20.04.2018

Re: Bečići ...

Znaš li ti, Čarli, đe je Budva?


"tamo gde ne moze treci" ... nemoj njemu tako komplikovane stvari ... znas li ti koliko ljudi ovo cita
c_h.arlie c_h.arlie 05:28 21.04.2018

Re: Bečići ...

Spiridon
Znaš li ti, Čarli, đe je Budva?


"tamo gde ne moze treci" ... nemoj njemu tako komplikovane stvari ... znas li ti koliko ljudi ovo cita

Da li si ti to pokušao da me uvrediš !?
Ako je tako - da se odmah izviniš !
Mora da se zna red.
Spiridon Spiridon 06:22 21.04.2018

Re: Bečići ...


Da li si ti to pokušao da me uvrediš !?
Ako je tako - da se odmah izviniš !
Mora da se zna red.


Pa nisam te uvredio. Nije sramota "ne razumeti foru". Sramota je ukrasti, potuci se sa nekim, slagati ...
c_h.arlie c_h.arlie 06:32 21.04.2018

Re: Bečići ...

Spiridon

Da li si ti to pokušao da me uvrediš !?
Ako je tako - da se odmah izviniš !
Mora da se zna red.


Pa nisam te uvredio. Nije sramota "ne razumeti foru". Sramota je ukrasti, potuci se sa nekim, slagati ...

Eeee, onda OK.
vcucko vcucko 08:59 21.04.2018

Re: Bečići ...

c_h.arlie
Odem ti ja u pradavna vremena prvi puta na crnogorsko primorje - u Bečiće.
I nikada više.

To se na srpskom kaže triput: prvi, poslednji i nikad više...
49 41 49 41 02:35 21.04.2018

Prost bitte

Mit dem kleinem (1 l.) oder die groessere (2 liter) Mass.

Svracao u Engleski vrt rashladjivao dusu, gde smo nekada stanovali - vrlo blizu.

Z(h)iveli - pa umrli.

http://www.dw.com/sr/kona%C4%8Dno-vreme-je-za-pivo-u-ba%C5%A1ti/g-43467204

P.S.
Mamu vam Bajernsku, mogli ste cele godine da ga tako pravite: October Fest Production ne samo tih mesec dana u septembru.
nask nask 12:46 21.04.2018

Re: Prost bitte

Svracao u


Biergarten, najstariju demokratsku instituciju ujedinjene Nemčije.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana