Igor to nije zaslužio. Naprosto nije imao kad. Tek se rodio. Nijedno dete ne zaslužuje da se nađe u centru pažnje ostrašćenih komentara. Kao svako dete, Igor samim svojim rođenjem zaslužuje šansu za pristojan i ispunjen život. To je njegovo univerzalno pravo, bez obzira na njegov pol, boju kože, poreklo. Ostavimo zato Igora.

Oviih  dana "hit" vest bila je ona da ministar Vulin i zamenik gradonačelnika Vesić stupaju u štaj glađu. Vest je, verujem ne samo kod mene, ozbiljno poljuljala uverenje da su Beket, Jonesko ili Kliz i njegov Leteći cirkus Montija Pajtona nenadmašni u kreiranju apsurda i "otkačenog" humora. Kao što mi je potom i "lavina" izjava o pridružitvanju štrajku gladi velikog broja poslanika u državnoj skupštini i odbornika u lokalnim skupštinama prilično "izbledela" Domanovića i njegovu Stradiju, mislim na onu otimačinu oko toga ko će više puta biti žigosan na čelu.

I kad

Novak Đoković je prvi teniser koji je osvojio trofeje na svih 9 Mastersa!

Ustvari još je bolje: Novak je jedini teniser u istoriji koji je pobedio na svakom od velikih teniskih turnira (Gren Slemovi, Mastersi i Završni turnir)!!!

5 godina čekam da napišem ovaj tekst... i opet numem :(

Bližimo se jednom od najiščekivanijih mečeva, a blog neće sam da se napiše...

Finale Australian Opena 2019. Đoković  - Nadal bi trebalo da bude meč za najveće teniske sladostrasnike :) Realno, verovatno jedini iščekivaniji meč je bilo finale iz preprošle godine Federer - Nadal (rekordno 9. međusobno GS finale, posle skoro 6 godina pauze). Najjednostavnija, a pritom vrlo precizna metrika koja određuje važnost, tj. koliku težinu ima neko GS finale je koliko učesnici imaju osvojenih Gren Slem titula zajedno i ovo je drugi put u istoriji da učesnici imaju zbirno čak 31 GS trofej!!!
Neki lako dostupni statistički pokazatelji najvećeg rivalstva u istoriji tenisa (koje preti da postane možda i najveće rivalstvo u istoriji sporta!!!):
U rekordnih 52 susreta do sada
odnos pobeda: Đoković - Nadal 27:25
Ovo će biti rekordno 25. međusobno finale, trenutno je Đoković - Nadal 14:10
Ovo će biti (su)rekordni 15. GS meč, trenutno je Đoković - Nadal 5:9
Ovo će biti 8. GS finale, trenutno je Đoković - Nadal 3:4
Na tvrdoj podlozi vodi Novak 18:7 (uz 7 poslednjih mečeva dobijenih bez izgubljenog seta!), ali nisu se sastajali skoro 3 godine na ovoj podlozi, a svaki meč je priča za sebe...

...tako će biti i ovog puta, a setimo se kako je to bilo pre sedam godina...

Finale Australian Opena 2012. je bio najviše iscrpljujući meč (ima li lektora?), a evo i zašto :)

Na vest da cu imati priliku dva puta nedeljno predavati    jedan predmet na ovdašnjem koledžu, moj prijatelj i neistomišljenik mi je rekao:

/Sad ceš ti Dali, ko i vecina profesora, da nam "truješ" student liberalnim  bajkama.

/Da, ima da drastično povecam broj glasača Burnie Sandersa za deset duša , odgovorih.

/Ukoliko naravno uspem da u sopstvene ideje ubedim onu drugu, konzervativnu polovinu učione.

Istini za volju, Trump glasači u mojoj učioni mogli su se izbrojati na prste desne ruke. Sumnjam da je posle održanog semestra iko od njih promenio

Dani su sačinjeni od sati, minuta, sekundi, mislio je dok je Coregom prčvršćivao zubnu protezu. Nasmejao se, nisam otkrio toplu vodu ili rupu na saksiji. A godine? Meseci, nedelje, pa opet dani, ma dosta s tim! Očajnički je čeznuo za kafom! Pristavio je električnu džezvu i kada je voda provrela, sipao je dve kašičice kafe, voleo je da prva jutarnja bude jaka. Izašao je na terasu, poneo kafu i cigarete, zavalio se u stolicu, prethodno je stavio jastuče da bi mu bilo udobno. Zapalio je cigaretu ali nije uvukao dim pre nego što je otpio gutljaj kafe. Navika? Pogledao

Čujem da će nastavnica koja je pokazala inicijativu i povela đake u Amsterdam da bude kažnjena od strane Ministarstva prosvete. Zato što program podrazumeva i obilazak Ulice crvenih fenjera.

Ova vest nam je došla od Ministra na dan na koji su najtiražnije dnevne novine objavile fotografije neka dva čovekolika oblika života kako se jebu u direktnom prenosu jednog od mnogobrojnih rijalitija na našim televizijama.

Prošle nedelje osvanula je vest da je na Zvezdari ubijen Zoran T. (58) poznati građevinski investitor. Ubistvo je počinila Stojanka S. (69) , penzionerka. To se dogodilo na ulici, gde ga je ona sačekala kad je dolazio na obližnje gradilište i usmrtila iz nekoliko hitaca pištoljem.
Uz uobičajene slike, kako uviđaja tako i hapšenja osumnjičene, objavljeno je nekoliko navodnih razgovora sa bližnjima iz kojih se moglo saznati da je ubijeni tog jutra, kao i inače, raspoložen napustio kuću ne sluteći ništa, a da osumnjičenu komšije opisuju kao smirenu i prijatnu ženu koja ni mrava pre toga nije zgazila 

                              Pusti puže rogove... ( soba 15 )

               Bolnički dani su neverovatno dugi i ničim se ne daju ubiti. Vreme jednostavno zaboravi da treba da se pokrene, da iskorači koji sekund napred, da se protegne i nekako dobaci od zore do predvečerja. Opet, da li po inerciji ili stoga da bi se nekako ta sveopšta obamrlost ublažila i potisnula u drugi plan, kukavni bolesnik se brzo i potpuno preda svakodnevnoj rutini i počinje da meri vreme u predvidivim intervalima pristizanja dnevnih obroka.

Skoro svako od nas slobodu pretpostavlja za najveću životnu vrijednost. Pa čak i kad nam je naša mala svakodnevna sloboda  okrnjena (politički)  ili sputana (ekonomski), uvijek nam ostaje utjeha da smo i dalje slobodni da mislimo svojom glavom, da činimo šta nam je volja, pa makar samo između naša posljednja 4 zida. Ako nas već i tamo ne promatraju?

Čini što te volja – kako je već pisalo na zidovima Teleme - ultimativna je definicija slobode, koja je iz kojekakvih praktičnih razloga, u pravničkoj praksi,  iskorigovana  „amandmanima“  tipa – ne čini drugom ono što ne bi želio da drugi čine tebi.

(Interesantno bi bilo vidjeti kakav bi efekat izazavao „amandman“ – čini drugima ono što bi volio da drugi čine tebi ;))

Čitav naš pravni i etički sistem uspostavljeni su  na ideji slobodne volje i našoj mogućnosti da prosuđujemo i odlučujemo, odnosno  da smo odgovorni za ono što činimo.

Ne znam za vas, ali, kad sam bila mala, to mi je, nekako bila najstrašnija reč. Možda zato što su i moji roditelji i bake neretko pričali o gladovanjima tokom I i II svetskog rata?

Onda smo i sami doživeli ratove, doživeli ili čuli priče o gladi.

I onda je, kobajagi, opet došao mir.

I novi sistemi.

I imali smo sve manje, al' opet, nekako, snalazilo se. "Važno je da niko nije gladan!" znale su babe da kažu nad mizernm obrokom.

OK, možda nije najzdravije, možda nije najkvalitetnije, ali, Bože moj, napuni se stomak...

A onda je realnost počela da me sustiže.

 ... tj. nisu više ni pred vratima ... već su došle!

Džabe su lekari "krečili" mesecima i upozoravali kako je obuhvat vakcinacije protiv malih boginja opasno nizak (čak i u sredinama koje sebe smatraju "urbanim" ), naš narod je izgleda više voleo da sluša razne Jece i Cece te nas je zadesila epidemija do koje nije moralo doći. Ovde je već mesecima ... još od oktobra ... i već smo imali dva smrtna slučaja zbog komplikacija ("prvi put u novijoj istoriji", tj. posle 20 godina). Medjutim izgleda da upravo ulazimo u "galopirajuću fazu" pošto broj novoobolelih u Beogradu i Nišu poprima odlike eksponencijalnog trenda.

(Ovaj blog je nastao kao izraz čiste frustracije . Okačila sam ga ovde jer želim da ga što više ljudi vidi. Komentarisanje, naročito ako je glupo, nije neophodno.)

Ministre Mladene Šarčeviću,

Digitalna vas javnost ovih dana optužuje zbog nekih turbo folk stihova koji su se zatekli u školskim udžbenicima. Poželela sam da vas branim. Kud bi nam kraj bio kada bi ti stihovi bili najveći naš problem. Sve te Cece, Mace, Jece beznačajna su posledica svega onoga što