Ne pamtim maglu, ne pamtim jesen
ne pamtim kišne godine
ne pamtim nikad zimu jer moje
sećanje otopi snegove

jedni viču hej, čitaj Borbu,
drugi viču, čitaj Mladinu

Neko nad nama vrši oglede.
Hajde, usudi se i pogledaj u Poglede,
ovde je osmeh - dogadjaj.

Drage blog-komšije, posle još jednog u nepreglednom broju razgovora o novijoj istoriji, na blogu kod Tibora Jone (koji inače ima fascinantnu tehnologiju timskog rada na svojim tekstovima :)), palo mi je na pamet da napravim jedan mali eksperiment nešto drugačije vrste timskog rada.

Klik na sliku da dobijete Google alat u kojem sam je napravio.

Juče je Ivan Grujić predao elektronskom poštom nadležnom ministarstvu predlog izmena nacrta zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Biće dostavljena i papirna verzija. Dokument koji je predat možete videti ovde.

Pratićemo dalji razvoj događaja u vezi ovog zakona i javiti ako bude interesantnih razvoja :-)

Još jednom puno hvala svima koji su pomogli u pripremi predloga i podržali naše Facebook i iPetition inicijative.

Pre par dana nas je AlexDunja u svom blogu "što da ne? jedan po jedan, počev od najgoreg" upoznala sa inicijativom sajta Istinomer, da se Facebook peticijom zatraži da Milutin Mrkonjić ne bude član nove vlade, kao političar čije su se izjave i obećanja pokazali najnepouzdanijim, na bazi statističke analize koju su saradnici Istinomera uradili. To je svakako jedan način za primenu statistike.

Ono o čemu aktivisti Istinomera možda nisu razmišljali je: kako je korelisano, da kažem grubim rečima, laganje političara - sa njihovim ukupnim efektom na dobrobit zajednice u kojoj obavljaju javnu funkciju? Da li bi "lustracija" 10% najlažljivijih političara bila dobra stvar, loša stvar - ili ne bi imala nikakvog efekta?

  Sedim sama u mraku i gledam u monitor, to je jedino sto svetli. Ta pomrcina potice od Pomracenja 21. ovog Meseca. Zlobnici tvrde da se to pomracenje dogodilo samo kod nas ali to nije istina, to je mogao da geleda ceo svet. Pomracenja su retke pojave, mnogi dugo cekaju da ga vide, a ono sto je retko to je i skupo. Zato smo mi, ko mala deca,hteli to pomracenje da vidimo izbliza, i eto ga tu, kod nas. Prvo smo se malo radovali a onda smo se zabrinuli. Kazu neki doktori da zivot u mraku nije zdrav, popadacemo svi u depresiju. Popijem dva aspirina za svaki slucaj, vitamine i caj, i nastavim po

Hrvat Marko Polo rodio se 1972. u Francuskoj i, kada ga je godinu dana kasnije usvojilo jedno norveško brodogradilište, dobio je ime Peter Wessel. Kidnapovali su ga Holanđani 1984. i preimenovali ga u Zeelanda, a kada je godinu dana kasnije pripao firmi Stena Line, dobio je ime Stena Nordica. Konačno, 1988. godine usvaja ga Jadrolinija i daje mu ime Marko Polo - po onom čuvenom možda Hrvatu, koji je davne 1254. godine možda rođen u Korčuli (gde može da se obiđe njegova možda rodna kuća), imao nesporno državljanstvo Mletačke Republike i...

Branislav Petrović
(1937-2002)

PRILOG ZA EVROPSKU ISTORIJU

(Iz dnevnika)

Orijentisali smo se prema zvezdama
vodile nas trube i ključevi tamnica
osluškivali savete onih ispod zemlje
nismo se zaustavljali

Prvo smo otkrili kožu jedne žene
finu negovanu od mladih zmija izatkanu
zatim smo pronašli krila anđela
koja je neki vojnik izgubio

Naišli smo na selo napušteno
prepoznavali stvari iz detinjstva
dočekao nas je samo jedan starac
koji nije uspeo da umakne

Kako reagovati na grubost i prostotu, na bahatost koju smo, bar u ovoj zemlji, tako dobro upoznali da na njen otužno-bljutavi ukus, ukoliko ste iole pristojni ne možete da reagujete drugačije nego mučninom. Naravno, našom mučninom ili pak pristojnošću ne rešava se ništa. Oni koji bi, da je pameti, odavno već morali da budu politički mrtvaci ─ poslednjih meseci i dana opet izlaze iz svojih sanduka i kidišu na poslednja utočišta ljudskog dostojanstva i zdravog razuma u ovoj nesrećnoj i poniženoj zemlji.

Ideološki vampiri nahranjeni (mito)manijom vlastite (nacionalne) veličine usudili su se da po drugi put spreče pokušaj promocije Peščanika. Ono što u tom kontekstu valja da se zapitamo jeste: dokle ćemo to više da dopuštamo i da trpimo?! Ima li granica mazohizmu (građanske) Srbije koja i dalje dopušta da njenu institucionalnu moralnu vertikalu predstavlja dobro uhodani trojac bez kormilara: Velimir Ilić ─ Dejan Mihajlov ─ Aleksandar Tijanić.

Mislio sam da smo već videli sve i da, bar od nečega što se ranije zvala Demokratska stranka, više ništa ne može da iznenaditi – međutim, današnji intervju Dragoljuba Mićunovića, potpisanog kao predsednik Političkog saveta DS, dat Danasu umnogome prevazilazi viđeno, čak i kad je ova neprincipijelna grupacija u pitanju.

Odgovornost za nasilje snosi Vlada Srbije, bez trunke ograde ili pak griže savesti kaže profesor koji, očito, već odavno stanuje u onoj narodnoj starost-ludost. Takođe, u navedenom intervjuu ovaj vremešni Marsovac obaveštava nas i o tome kako danas u Srbiji postoje: Neke političke partije koje žele nastavak sukoba i prekid odnosa sa EU (ma jelte molim vas!?).

Da ne bude kako izvlačim iz konteksta evo još par karakterističnih citata:

Teško je poznati život a slikati je lako treba samo započeti posle sve ide samo slaže se jedno na drugo i kada svršiš sliku vidiš da je na njoj šareno sve kavo u životu i da svaka istina ima dva lica.
Ilija Bašičević Bosilj

Posle niza izložbi koje su poslednjih godina održane u svetu (Venecija, Njujork, Cirih, Hajdelrberg) na kojima je Ilija Bašičević Bosilj izlagan zajedno s Pikasom, Kleom ili Klimtom, kao i nakon što ga je ugledni londonski časopis Raw Vision proglasio za jednog od klasika svetske art brut umetnosti u organizaciji ULUS-a i Fonda Ilija&Mangelos uz produkcijsku podršku Galerije O3ON-e u umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić od 10. do 31.oktobra biće održana velika studijska izložba Slike sa Ilijade, čiji sam autor i kustos.

Posedujući svest o slikarstvu svog školskog druga Save Šumanovića, takođe, budući da je od sina Mangelosa slušao i o Generaliću i u Jugoslaviji tada popularnom pokretu slikara seljaka, neznano kako 1957, u svojoj 62.godini i Ilija Bašičević počinje vlastite slikarske pokušaje. Za razliku od slikara naivaca sa kojima je često bio poređen, ili pak među koje je pogrešno svrstavan i sa njima izlagan, Ilija Bosilj umetnošću se nije bavio ni iz kakvog hobija. Kod njega nema nezgrapnosti ni prostodušnosti karakteristične za umetnost naivnih, niti je pak kao umetnik Ilija na bilo koji način bio protekcionisan od strane države. Naprotiv ─ do svega u svojoj umetnosti Ilija Bosilj došao je na najteži mogući način: slikarsku tehnologiju uglavnom je učio sam, baš kao što je i njegova međunarodna umetnička karijera došla kao splet (srećnih) okolnosti.

 Osporavano na najrazličitije načine, u više navrata čak izloženo pravom medijskom linču, Ilijino slikarstvo često je korišćeno i kao sredstvo za obračune s njegovim sinom Dimitrijem Bašičevićem Mangelosom. Sve je kod Ilije Bosilja bilo neobično i jedinstveno u tolikoj meri da je u vreme trajanja njegove zagrebačke izložbe, februara 1965.godine, on čak bio primoran da pred specijalnom (inkvizicionom) komisijom demonstrira sopstvenu slikarsku veštinu, odnosno da dokazuje vlastiti identitet i autentičnost svog dela. Na slici nastaloj tom prilikom autor je čak ostavio i natpis: Ovu sliku sam naslikavo pred Komesijom...

Dugoročno gledano na pravni, politički, ali pre svega na MORALNI POREDAK jednog društva ništa ne deluje poraznije i razornije koliko postojanje ideje/svesti o nekažnjivosti i isplativosti zločina. Stvari su prilično jasne: vladavina prava i zadovoljenje pravde preduslovi su stvaranja zdravog, stabilnog i prosperitetnog društva. Ukoliko isto izostane ─ posledica je zakonska nesigurnost i moralna zapuštenost. Pogađate već u današnjoj Srbiji na delu je svojevrsna simbioza navedenog. Slabost srpske demokratije ni u jednoj oblasti nije izražena toliko koliko u nedostatku sposobnosti i potencijala našeg društva i institucija da se inicira započinjanje procesa lustracije.

Iako je priča o lustraciji zauzimala značajno mesto u brojnim političkim kampanjama ─ kako bi izbori prošli ista je silazila sa političkih agendi i bila jednostavno zaboravljana. U Srbiji danas ovom temom bavi se nekoliko listova, par organizacija koje se bave ljudskim pravima, dva veb sajta i po jedna TV i radio emisija. Umesto dileme na koji bi se vremenski period lustracija odnosila: na vreme od 1945.godine ili od trenutka dolaska na vlast režima Slobodana Miloševića ─ priča je tendenciozno skrenuta na odgonetanje da li je lustracija u Srbiji uopšte moguća, s podrazumevajućim negativnim odgovorom. Međutim, da li je baš tako?

Incident kojim je obeleženo otvaranje ovogodišnjeg Novosadskog salona - najstarije likovne manifestacije u Vojvodini, u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada - samo dva dana nakon otvaranja uzima razmere događaja koji pokazuje potencijale da dovede do značajnije transformacije ove, već duži niz godina, otužno provincijalne manifestacije. No, idemo redom:

Otvaranju ovogodišnjeg Salona prethodila je Inicijativa koju je potpisalo 50 od ukupno 56 umetnika koji učestvuju na ovogodišnjem Salonu, usmerena ka gradskim vlastima u Novom Sadu u kojoj se od gradonačelnika Igora Pavličića i Gradske uprave za kulturu traži da preispitaju budžet namenjen kulturi, kao i da pristupe rešavanju statusa umetnika i umetničkih udruženja u gradu: 

Nedefinisanost kulturne politike, nerešeni status umetnika, njihov radni i životni prostor, budžet namenjen kulturi i način kako se njime gazduje jasni su pokazatelji zapuštenosti kulture u Novom Sadu... Očekujemo da prigodna beseda na otvaranju Novosadskog salona zaboravi na floskule o sjaju i uspesima novosadske kulture, da Gradska uprava za kulturu bude generator kulturnog razvoja grada i da konačno ponudi korektne uslove za dijalog i kreiranje nove kulturne politike... (Nikola Džafo, jedan od pokretača Inicijative) 

Kako na otvaranju nije uočeno prisustvo gradskog ministra za kulturu Andreja Bursaća, niti bilo kog drugog iz gradske uprave ceremonija otvaranja na par minuta prekinuta je zvucima pištaljki ─ instrumentima kojima se grupa umetnika koja se predstavlja kao Orkestar za vanredne situacije poslužila kako bi izvela pesmu "Marš" posvećenu gradskim vlastima i njihovom nemanju nikakve kulturne strategije, a u znak podrške umetnicima i umetnosti.

Kada i ako uspete da se probijete kroz letnju kolonu, usijanu zmiju, koja se uvija putem, naravno kad nego usred leta, u popravci i dočepate se poslednje uzbrdice, sa iste vam pukne pogled na Bled. Radost masovnog turizma. Miomirisi antiuvetridesetfaktor, iznervirani vlasnici luksuznih džipova, koji pokušavaju da se parkiraju u jedinoj slobodnoj krošnji drveta, tona betona u obliku

Odluka Međunarodnog suda pravde (ICJ) u Hagu, po pitanju zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova je navodno, nezvanično, već poznata – Nezavisnost Kosova je u suprotnosti sa međunarodnim pravom, ali je legitimna zbog genocida nad kosovskim Albancima.

 

Direktan prenos saopštenja zvanične odluke ICJ će, 22. jula u 15 časova, moći da se gleda na internet portalu ovog suda http://www.icj-cij.org/homepage/index.php?lang=en

Edit:

Proglašenjem jednostrane nezavisnosti Kosova nije prekršena Rezolucija 1244 SB UN, smatra sud, kao što smatra da nije prekršen ni ustavni okvir, niti neki od propisa međunarodnog prava.

(10 sudija za i 4 protiv ove presude)

 

Za koji minut će Medjunarodni sud u Hagu (ICJ) saopštiti svoju savetodavnu presudu o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u skladu sa međunarodnim zakonima.

S obzirom da je moj prethodni blog na tu temu tako pun komentara, da se jedva snalazim, a da pretpostavljam da ćete želeti da komentarišete i diskutujete o uskoro, zvanično proglašenoj presudi, otvaram ovaj blog na tu temu. Verujem da će nam tako biti lakša komunikacija i da će sve biti preglednije.