Sky Reprotin', Novi Sad, Serbia. Srbija je juče umalo ostala bez svog predsednika, gospodina Tomislava Tome Nikolića. Naime, g. Predsednik je, krenuvši u posetu starom srpskom arhineprijatelju, Vatikanu, doživeo neugodnost da je njegova predsednička letelica počela propadati nad Jadranom, da su se odjednom mašine ugasile, i da je to propadanje trajalo gotova dva minuta, te da je doneta odluka, kada je mašina ponovo proradila, da se cela delegacija vrati u Srbiju.

Posle Gimnazije, buraz Aleks me je zaposlio u TV Bastilji, kao asistenta snimatelja, s tendencijom da završim studije kamere na FDU, i počnem polako da gradim karijeru snimatelja. Nisam delio Aleksov entuzijazam za kameru, ali mi je bilo zanimljivo da se kao lejt tinejdž švrćkam po Begeu. Pisao sam tada poeziju, sviruckao sa drugarima iz grada nekakav garažni pankrok – tj. oni su svirali a ja sam bio zadužen za liru i majkrofona. Bilo mi je drago da sam uz Aleksa, on se tada vratio posle trogodišnjeg gluvarenja po ratištima, posle dve godine na Grbavici i na prvoj liniji sarajevskog fronta. Bilo mi je drago da smo tu, zajedno, po Begeu i da radimo neke bezbrižne stvari: snimamo ptice selice na Kališu, građevine, spomenike. Ponekad ga je Informativna slala na ozbiljnije lokacije po gradu, tipa prostorije SPO-a u Knez Mihajlovoj, ili u šesnaesterac SPS-ove vrhuške, u prostorije Naftagasa na vrhu Beograđanke (da l' beše samo Studio B bio iznad njih, ne pamtim?). Da stvar bude gora, šef službe za odnose s javnošću Naftagasa je bio naš rođak, tojest žena tog čoveka je bila sestra naše mame. Čudio sam se koliko je taj lik, PR NIS-a, postao ljigus spram vremena kada smo bili klinci, kada su ljudi pošteno obavljali svoje funkcije i nisu tresli milione na jadu nacije, kada smo ga se sećali kao gotivnog i učenog teče-drugara... U prostorijama SPO-a nisam mogao da verujem u kolikog kreleta je prerastao Vučina – slikao je samog sebe na muralima zidova stranačkih prostorija, u stilu, njegov lik pored Hristovog, apokalipsa srpske nacije i on, Vuk, na krilima heruvimskog lika koji dolazi s Arhistratigom Mihailom i Samim Obrazom Nerukotvorenog Lika Hristovog, i oni svi zajedno u paketu donose Spasenije Serbiji?! Nisam mogao da verujem da takav SPO može proizvesti bilo šta dobro, koliko god ubedljivo pred kamerom zvučao onaj njihov portparol, Aleksandar Kovačević, il' kako se zvao?!

zaista, žalosno je kako je DS propala,

Posmatram drustvo oko sebe nakon 11 godina odsustva. Secam se jasno trenutka iz 1999. godine kada sam prelomio u sebi i odlucio da napustim sav prethodni svet osecanja, utisaka, misli, recju, svega sto me je cinilo licnoscu do tog trenutka. Za mene licno, 1999-a je obelezila odredjenu apokalipsu dotadasnjeg licnog iskustva, mozda i vise nego sto je delovala apokalipticno na drustvo kao celinu.

Otisao sam u svet, sa jasnom idejom zasnovanom na emotivnoj i duhovnoj uverenosti da za mene nece biti napretka u razrusenoj srpskoj sredini. Nisam prihvatio osudu zivota na stagnaciju, i uzeo sam vlastitu sudbinu u vlastite ruke.

Bila je na televiziji najava knjige koju je ova žena napisala  o sebi i svom radu. Knjigu ću naravno kupiti, kao nastojanje da pomognem kvalitetnom stvaralaštvu. O nekoliko emocija sam razmišljao tokom jučerašnje emisije. Prva i prevashodna je da je ova žena samo čudom još uvek živa, da je to sa čim se ona sukobljava svojim novinarskim radom zapravo sukob sa najrogobatnijim licem ove zemlje, sa tim monstrumom-ubicom koji živi iza maske ove zemlje već više od 7 decenija.

Sweet dreams, little baby! Some experts believe that babies begin to dream by the 28th week. What do they dream about? No one knows for certain but the brain is active this week as well. The characteristic grooves on the brain's surface start to appear and more brain tissue develops.

meni je kao roditelju-junoši ovaj mali univerzum u utrobi mog bračnog frenda nešto potpuno fascinantno! to su dva sveta, jedan unutar drugog! koliko je god svet unutar moje supruge nešto što je predmet mog trajnog obožavanja, toliko je još neverovatnije da se u njenom okrilju razvija još jedan zaseban svet! mali svet, treći svijet - ako smo mama i ja prvi i drugi! sanjaj, diši, i palčić siši, mali treći svijete, u miru sklopi ruke, jednom ćeš ih dići visoko, visoko podići ruke, i mi ćemo te čekati... ono što mi je potpuno fascinantno, i što me ispunjava nekom vrstom treme pred neotkrivenom misterijom, jeste da beba u ovim momentima, u starosnoj dobi od 28 nedelja, nešto sanja?!

šta, under glorious heavens, jedno tako sićušno stvorenjce može da sanja u ovim trenucima?! i zar nije nimalo nesvakidašnja pojava da postoje pojedine zone u koje nauka ne može da dopre, eto, kao na primer u san naše male bebike? da li mogu tu da pohranim svoju pretpostavku o čudesnoj, tajanstvenoj, i, povrh svega, krajnje neiskvarenoj i bezazlenoj suštini ljudskosti; jer, svi smo nekada bili u ovoj "naglavačke"-poziciji kada smo počeli da sanjamo o bog sveti zna čemu? i jako mi je uzbudljivo da nauka nema odgovor na pitanje ''šta bebica sanja''. važno je da smo uspeli svesti ljubav na set hemijskih procesa, i rekli smo sebi da smo odgonetnuli tajnu čoveka; no još uvek nismo ušli u svet bebinih snova. možda će nam biti potrebna nekakva futuristička sprava, nešto kao što wenders-ova claire nosi do kraja sveta...

Istraga zbog smrti dečaka, incident u bolnici

Loznica -- Rođaci i prijatelji Radenka Nikodinovića (8), koji je preminuo posle preloma ruke, razlupali su Odeljenje hirurgije u Opštoj bolnici u Loznici, pišu "Novosti"

IZVOR: B92, BLIC, VEČERNJE NOVOSTI PONEDELJAK, 10.10.2016. | 12:19

  

Foto: Thinkstock

Smrt osmogodišnjaka Radenka Nikodinovića posle preloma ruke zadobijenog tokom igre šokirala je javnost.

рекоше добри људи овде да ће истина о титоистичким злоделима почети полако да испливава на површину и да ће та истина прочистити србију. колико год настојали да измене ту реалност, да алтернирају повест, да ублаже своја злодела јер су се, ето, боже мој, борили против још  горег зла, четничког, овуда неће проћи. реалност неће бити  алтернирана, ма колико српски (и црногорски) тито-фашисти користили пежоративне описе: наци, капо, фукса, говно, љотићевац... да ниподаштају, ућуткају, понизе вербално критику, тито-фашистима мајка Историја спрема лагано сачекушу. једна од југословенских икона покрета антифашистичког отпора у израелу била је бака Ева Панић.

Прича је преузета из књиге "Народне приче руских Цигана". Превод са руског је мој.

Sveti Georgije palestinski i Cigani

Ovu legendu Cigani po raznome pripovedaju. Evo jedne od pripovesti.

Približno pre oko 2000 godina je to bilo. Narod na zemlji je tada živeo u nesuglasju. Nikako ljudi zemlju da podele. I eto, sazove Gospod Bog sve svete, i odluče oni da ustroje sabor pa da reše - kome šta dati. Posla Bog Svetog Georgija da on sazove sve ljude što žive na zemlji. Obiđe Sveti Georgije sve države: kod Engleza bio, kod Francuza bio... Pozva sve nacije na sabor. Jaše Sveti Georgije obratno. Iznenada, on vidi: sedi u brvnari Ciganin.

natrčao sam letos na otprilike ovakve likove u vozu na relaciji NS-BG. ne znam da li pod uticajem eseja valtera benjamina, ili iz ko zna kojih pobuda, doživeo sam senzaciju u kojoj sam video ove momke, na prvi pogled bezazlene i, tako, upuštene u dobroćudni razgovor sa putnicima u vozu kako, eto, "ljudi ne razumeju ОБРАЗ, а ОБРАЗ је jedna čestita organizacija kojoj je stalo do srbije i srpstva dok je mediji prikazuju kao zločinačku i fašističku organizaciju i unose samo nemir među ljude i šire netoleranciju prema ОБРАЗ-u"... dakle, uleteo sam u senzaciju u kojoj sam video ove momke u otrpilike sličnim uniformama, naoružane, kako idu kroz voz legitimišući ljude, dok one koji im se učine kao nepodobni skidaju sa voza i šalju posebno opremljenim za tu namenu šinobusom u nepoznatom pravcu...

dobro, možda je to bio i samo neki moj trip potpomognut prevelikim uživljavanjem u benjaminov esej i čudnom koincidencijom pojave obrazovaca u istom mahu u istom vagonu, uglavnom osetio sam strašnu nelagodu i sišao iz tog voza i sačekao drugi, poslovni, koji je za razliku od ovog putničkog duplo skuplji mada podjednako tako stiže u beograd nikada, posle tri sata smlavljivanja na letnjoj jari i na izuzetno nekvalitetnim šinama; iako je usled nerealno duplo skuplje karte poslovni voz osiromašen za prisustvo šarenolikog srpskog nižestaležnog puka.