Ne može da se snimi zatvorski film, a da se u njemu makar na nekoliko sekundi ne pojavi neki homoseksualac. To nekako ide zajedno. Kao što vojska, internati, manastiri, semeništa, karantini i homoseksualnost idu zajedno. Kao što su nekad policija i homoseksualnost išli zajedno sve dok se žene nisu masovno uposlile u istoj i sve pokvarile. Sve te istopolne institucije i družine imaju predznak homo, i taj predznak je sve veći što se oni više trude da ga se otarase.

Homoseksualci u zatvoru su postali stub popularne kulture, i to su mahom napaljene čike s brkovima, koji iskolačenih očiju gledaju svoju žrtvu dok se tušira. Oni oblizujući jezikom usne čekaju da žrtvi ispadne sapun, kako bi je zaskočili. Ta priča o ispadanju sapuna je toliko popularna, da je preživela uprkos činjenici da većina već godinama za tuširanje koristi isključivo shower gel. Postoje teorije zavere da je shower gel stvoren kako bi se stalo na put incidentima sa ispadanjem sapuna. Proklet bio izumitelj shower gela.

Piše: Boban Stojanović  

Dragi drugari i drugarice, potpuno nag pred vama, pomalo se bojim da mislim, a kamoli da napišem, ali – mislim da je došlo vreme svrstavanja!

Nema više prve i druge Srbije, nema više levo i desno, sumnjiv mi je i civilni sektor...

Između jakih nacionalista i verujućih ljudskopravaša gotovo da nema razlike!

Prvi se bore za teritoriju, drugi za neke nad-ideale, uglavnom salonske, a ljudi uvek ostaju po strani.

I sada, budi pametan ili pametna, pa znaj gde da se smestiš.

 

Dok sam išao u osnovnu i srednju školu jako su me radovale ekskurzije, jer su bile najlepši i najzanimljiviji deo školske godine. Na njima smo se družili, opijali, drogirali, tuckali, jebuckali i pravili razna sranja. Sve nam je bilo oprošteno jer smo bili mladi i ludi. Bio sam jako tužan kada su ekskurzije otkazivane zbog ratova ili loše ekonomske situacije.

I dan danas se radujem ekskurzijama i za njih imam vremena bez obzira na obaveze, posao, porodicu, decu... Nije bitna destinacija, niti da li je organizuje planinarsko društvo, klub penzionera ili skupština, važno je da je dobro društvo i da je dobra zeza. Apsolutno je razumljivo što sam sa velikim oduševljenjem prihvatio poziv da sa mojim drugarima iz DSS i NS i ostalim patriJotama odem na jednodnevnu ekskurziju do Zvečana. Nije mi čak ni smetalo što sam morao da ustanem jako rano.

Nažalost, uspavao sam se pa sam u žurbi da stignem na autobus zaboravio da ponesem sendvič, grickalice i sokiće. Dobro je da sam se toplo obukao, umotao u šalove, stavio kapu i rukavice, jer je juče baš bilo hladno. Kada sam stigao na dogovoreno mesto, već su svi stigli, a ja sam onako zadihan od žurbe i hladnoće imao crvenije obraze od Andrije Mladenovića, a zbog neispavanosti veće podočnjake od Aleksandre Janković.

 

Da smo okruženi licemerima nije nikakva tajna, ali je potrebno mnogo više ukazivati na to! Ovih dana čujemo i u pojedinim medijima čitamo, kako se gejevi spremaju da šetaju dok narod gladuje. Čak su se i navijači usudili da imaju jedan takav transparent na utakmici, a da im niko ne postavi pitanje, a vi svakog vikenda igrate fudbal, skačete i pravite nerede, dok narod gladuje.

Ali, ono što je meni interesantno jeste da se niko posebno ne bavi licemernošću SPC, bahatošću i rasipništvom koje je toliko očigledno! Poslednji primer je otvaranje Patrijaršijske prodavnice na Terazijama. Luksuzni brendovi kao što su Armani i Burberry, koji su im u komšiluku, padaju u senku od SPC brenda.

 

Zapisnik sa vanrednog sastanka Žena u crnom održanog u Beogradu 20. marta 2010. godine.

Prisutne: sve aktivistkinje Žena u crnom

Dnevni red:
1. Svedočenje generala Džona Šehana o krivici gejeva za genocid u Srebrenici
2. Razno

Koordinatorka Žena u crnom, Staša Zajović, je otvorila ovaj sastanak i obavestila prisutne aktivistkinje o svedočenju penzionisanog američkog generala i bivšeg komandanta NATO-a, Džona Šehana, koji je izjavio da je jedan od faktora zbog kojeg holandski bataljon nije uspeo da spreči genocid u Srebrenici jeste činjenica da je u njegovim redovima bilo gej vojnika. Staša je iznela mišljenje da je ova informacija veoma važna i da Žene u crnom moraju da je uzmu u razmatranje.

Prisutne aktivistkinje su bile prilično skandalizovane i otvorena je rasprava.

Seo je na hoklicu pored stočića na kome je bio telefon i upaljena sveća. Ona je bila jedini izvor svetlosti u sobi. Struju su mu isključili pre neki dan, a ni grejanje nije imao. Sedeo u jakni u polumračnoj sobi sa spuštenim roletnama iz koje je izvadio mali tefter i stavio pored telefona. U njemu su bili upisani brojevi telefona prijatelja, rodbine i poznanika, od kojih su neki bili prežvrljani. Od kad se ono desilo mnogi su mu okrenuli leđa i nisu više želeli da čuju za njega. Skrhan i tužan sedeo je i skupljao hrabrost da podigne slušalicu. Tefter je držao otvoren na slovu s. Ruka mu je krenula ka slušalici, ali je zgrabio sveću i otišao u mračnu kuhinju. Preturao je dok nije našao flašu rakije. Natočio je jednu čašicu i popio je na eks. Vratio se do telefona, seo na hoklicu i sada ohrabren i zagrejan rakijom podigao slušalicu. Pogledao je broj u tefteru i polako okretao brojeve na brojčaniku. Kako je okretao brojeve trema je bila sve veća. U glavi je smišljao šta će da kaže. Okrenuo je poslednji broj. Dobio je vezu i čuo da zvoni.

Ima Mika Antić onu divnu pesmu o nevinoj i čistoj strasti dečaka koji se zaljubi pa izmeša rotkve i romboide, note i pramide, leptire i gradove i sportove i ručne radove, i tropsko bilje i stare Grke i proste ne zna šta će od muke !?

Koliko god voleo Plavi čuperak, nažalost, lepota konfuzije o kojoj je Mika pisao, sa odrastanjem , pretvara se u užasni košmar i haos, jer u toj konfuziji nema nikakve naznake smisla.

Svakodnevno, ogromnu, ali ogromu energiju utrošim na to da se izražavam politički korektno da ne povredim ovu ili onu manjinu, marginalizovanu grupu, da ne povredim koje ljudsko pravo, da vodim računa o rodno senzibilnom izražavanju...to je ponekad zaista represivno.

 

Na Dan zaljubljenih, odlučili smo da širimo ljubav i to prema onima koji nas ne vole, da ne kažemo, mrze. Držeći se hrišćanske filozofije širenja ljubavi, okretanja drugog obraza i postulatom ko tebe kamenom, ti njega hlebom, odlučili smo da one koji nas ne vole počastimo specijalnim Queeria hlebom od integralnog brašna. Ali, kao što znate SEKA (Svetska ekonomska kriza) je uzela maha, tako da ne možemo priuštiti da svima damo po parče hleba, zato smo prinuđeni da organizujemo glasanje za NajHomofoba 2008. godine. Pobednik ili pobednica kao glavnu nagradu dobiće parče specijalnog Queeria hleba od integralnog brašna, koji će lično, svojim rukama, umesiti aktivisti i aktivistkinje "Queeria centra", po tajnom, strogo čuvanom receptu.

Za parče Queeria hleba od integralnog brašna, takmiče se:

Danas sam dobio informaciju da će u nedelju, 2. novembra u 19 časova, u Kulturnom centru „Rex" biti premijera dokumentarnog filma „Vrela krv", koji se bavi pitanjem zbog čega su ekstremne desničarske organizacije ojačale u Srbiji nakon promene vlasti 2000. godine. U dokumentarnom filmu „Vrela krv" prate se događaji čiji su učesnici pripadnici „Nacionalnog stroja", „Obraza" i „Pokreta 1389". Pored njihovih lidera, u filmu govore i sveštenik Žarko Gavrilović, reditelj Goran Marković, književnik Filip David, psiholog Žarko Korać i drugi.

Nakon filma organizuje se razgovor koji vodi Antonela Riha, a učesnici su: Miloš Teodorović (novinar), Milan St. Protić (istoričar), Simon Simonović (Evropa nema alternativu), Mladen Obradović (Obraz) i Miša Vacić (1389).

Mene je ova informacija dovela do ludila, ceo dan sam nervozan i boli me glava. A zašto?

Istraživanje koje je sproveo kanadski profesor Anthony Bogaert sa Univerziteta Brock u Ontariju, pokazuje da muškarci koji u porodici imaju stariju braću imaju veću šansu da budu homoseksualci (a tu šansu svakako ne treba propustiti). To je efekat za koji naučnici kažu da nije posledica socijalnih faktora, već da jedini značajan činilac predstavljaju biološka dešavanja u materici majke i pitanje koliko je puta rodila muško dete.

Profesor Bogaert je istraživanje sproveo na 944 homoseksualca i heteroseksualca, uključujući i nekoliko njih koji su odgojeni sa usvojenom decom ili polubraćom, ili su i sami bili usvojeni. Istraživanje je pokazalo da je veza između odrastanja sa starijom braćom i homoseksualne orijentacije viđena jedino u slučaju kada su muškarci biološka braća, pri čemu je ova veza uočena i kod biološke braće koja nisu odrasla zajedno.

Pretpostavlja se da žensko telo fetus muškog deteta prepoznaje kao „strano", te se javlja sve jača imunološka reakcija na uzastopne fetuse muške dece, što utiče da dete bude homoseksualac.