Preveliki je broj iskorišćenih prilika da bi se njegova karijera pripisala samo sreći. Niti je to moguće postići uz pomoć samo jednog talenta ili tehnike.

Beogradska autobuska stanica. Pola sata pre ponoći, polu pijan, ulazim u narandžasti autobus ka jugu, sa idejom da ne zakasnim baš puno sutradan, u Nišu, na posao. Ispred mene cigančica sa četvoro sasvim male dece. Najmanje je godinu ipo a najstarije ne više od pet. Pažnju su mi privukli jer su deca bila neobično tiha... Onako mali jedan drugom do uveta. Ciganka je imala samo jednu kartu. Ne treba joj više. Dok deca usporeno forsiraju, za njih, ogromne stepenice primećujem da je ciganka vrlo uznemirena. Trese se. Par koraka od autobusa uočavam ciganina, malo mlađeg od mene, sa već sedom bradom kako namršten, fiksiranim pogledom prati ulazak u bus. Sa njim je prelepa cigančica, u besprekorno belim trenerkama, ukusno našminkana, u novim roze patikama. Cenim da nema više od 14 godina. Izuzetno liči na majku četvoro malih putnika. Čudno mi je što se ne pozdravljaju na rastanku. Ciga ima autoritativan stav, mlada cigančica je sa monalizinim osmehom, kao da likuje, a odlazeća majka je u vidljivom grču. Deca ćute sve vreme i prate instrukcije majke.

Autor: Zoran Živković  

Onaj ko danas kaže: „Naš realno ostvariv cilj je i Kosovo u Srbiji i Srbija u Evropskoj uniji" ili je beskrajno glup ili je izuzetno pokvaren i podmukao. Ova floskula, dominantna na domaćoj političkoj sceni, govori u stvari o njenim glavnim akterima. Verovatnije je da nisu glupi, jer za ovako raširen sistem korupcije ipak treba nešto pameti. Da, u pravu ste, mahom su to podmukli politikantski demagozi koji lažu Zapad, lažu Ruse, lažu Srbe sa Kosova, lažu sve građane Srbije...

Prvima govore da su posvećeni demokratiji, vladavini prava, toleranciji i regionalnoj saradnji, da su svesni nezavisnosti Kosova, ali da o tome ne smeju javno da pisnu jer će nacionalisti doći na vlast. Zbog te neozbiljnosti, a i poslovične nesposobnosti srpske diplomatije, nemačka kancelarka je morala usred Beograda da izvuče uši celom državnom vrhu Srbije, a o toplom zecu koji je predsednika sačekao u Njujorku, od sramote niko ne sme da progovori ni reč...

Pristojnost, odmerenost,... to su prve reci kada pomislim na Milana odnosno Micu, kako smo ga zvali. Bio je odgajan u duhu plemenitosti i dobrote, necega sto je skoro iskorenjeno u danasnje vreme. Roditelji intelektualci. Majka Sumadinka, stomatolog, zbog problema sa kukovima, teze pokretna. Divna zena, plemenitih crta lica. Pokojni mu otac Ljubisa, arhitekta cini mi se. Tih, pametan, duhovit covek.

Isli smo u istu osnovnu skolu, "Ucitelj Tasa", najstariju u Nisu.

Moj mladji sin Ivan, 3 godinice, navukao se ne kompjuter, sto nam je, moram reci, porodicno. Svi visomo po kompjuterima. Ivca obozava da gleda na youtube.com crtane i druge filomove. Sve sam radi. Ukljuci lap top sam. Sam startuje brovser, sam klikne na dugmence youtube, sam klikne na crtani... Ima u bukmarku i neki sajt za online igrice. Pa je i tu samostalan. Problem mu je da ukuca nesto u pretrazivac jer je jos mali pa je nepismen, ali mi zato nepogresivo diktira

Tog jutra, davne 1945 je pocelo, nesto sto mnogi nazivaju, uterivanje Novog Svetskog Poretka.

U Kuršumliji, najsiromašnijoj opštini u Srbiji se nedano desio "nezapamćen zločin". Ušao čovek u pekaru, repetirao kalašnjikov i pucao u radnicu. Ubio je na mestu. U pokušaju da sebi oduzme život ranio se u grudi i sada je u bolnici. Kako novine kažu ubijena Zorica Šajić je bivša žena ubice s kojim nije u braku već skoro godinu dana. Za to vreme nekoliko puta je prijavljivala kuršumlijskoj policiji da je maltretirana i da joj je pretio bivši muž da će da je ubije. Ne znam kako je reagovala policija. Fakat je da je majka dvoje maloletne dece Zorica Šejić mrtva i da je ubica izgovorio "Rekao sam ti da ću da te ubijem". Uzgred ubica je vojnik po ugovoru koji svakodnevno dolazi u posed oružja i bojeve municije.

Za činjenicu što im je rejting niži, u promilima, od zakonom dozvoljene količine alkohola u krvi, optuživali su jedni druge. Niko od njih nije bio sa onima zbog kojih postoje i čije članarine troše, sa radnicima koji štrajkuju glađu i u samopovređivanju traže način za ostvarivanje svojih ciljeva.

Političari su prazničnu nedelju proveli radno, prepirući se oko toga ko će dobiti koliki procenat, valjda budžeta, i izračunavajući koliko štede narodne pare ako sami sebi kuvaju kafu ili ako supu odlažu u frižider tek kada se ohladi... Uvereni u svoju nepogrešivost i patriotizam i ovi na vlasti i oni u opoziciji zadovoljni su svojom politikom, svojim mestom i ulogom u njoj.