U Kovačici, maloj varošici u južnom Banatu ovih dana traje smena vlasti.

Većinu koju čine DS, LSV, LDP i SVM će uskoro zameniti većina koju će činiti SNS, LDP, SVM i dva odbornika DS-a koji su podlegli pritiscima i "prepoznali ideju i politiku koju vodi premijer Aleksandar Vučić". 

Tako je SNS koji je na lokalnim izborima dobio glasova za 7 odbornika, ovih dana došao do podrške 20 odbornika. 

Postavlja se pitanje kako?

Dani za nama, spakovani u prvu junsku sedmicu, obilovali su bujicom nekih slatkih i opasnih snova. A opasni su upravo zato što su slatki i što su kolektivni. Mnogo je mojih sugrađana u Mađarskoj ovih dana sanjalo isti san: svoju domovinu raspojasanu i razbaškarenu, nadošlu kao testo kad  iskipi iz vangle, pa krene nekud. Tako je i Mađarska u tim slatkim snovima krenula na sve četiri strane,

„Učinilo se sve što je trebalo biti učinjeno, ponovile su se drevne riječi, djela i utvare, odjekivale su trube, pjevali su se hvalospjevi o Kristu i Djevici Mariji, potom hvalospjevi o princu Lazaru i kletve za izdajnika Kraljevića, i ponovo hvalospjevi o o drugim prinčevima, vojvodama, grofovima i kralju Tvrtku, te kletve za one koji su si utvarali da su veći junaci od njih. Na kraju, vidjevši da to nije pomoglo sjetili su se klicati svjetoj Srbiji, preslavnoj Vlaškoj, Bosni koja smrt ne poznaje, Albaniji koju je orao rodio, i tako redom ali, kako se činilo, bilo je kasno za sve."

Ismail Kadare

Naravno, prvo je potrebno reći više od nekoliko reči o polufinalu. Ono što ni(je) bilo vidljivo na ekranima je poluprazna Telenor Arena i ubeđivanja novinara su se uglavnom svodila na to da li je Arena još više prazna nego Olympisky Arena prošle i beogradska Arena pretprošle godine. Imam utisak da je

Srbija klacka prema EU. Mnogo čega je na tom putešestviju bilo, i biće. Najnovije izjave iz nemačkih političkih krugova prenose se ovde, u Srbiji, iz dana u dan. One najsvežije su bile tako sročene, da se pred domaćom javnošću formira utisak kako je Nemačka od koje, kao što se zna, ove "evropske stvari" najviše zavise konačno raspoložena da za Srbiju uključi zeleno svetlo za Uniju, odnosno pregovore. Poslata je i pozitivna preporuka nemačke vlade Bundestagu... Ipak, čini se da ovo „pogađanje“ oko ispunjenosti uslova (ili ispunjavanja uslova) nije baš do te mere uznapredovalo.

Moji drugari sigurno znaju, ali ko ne zna, inače živim od turizma. Bavim se profesionalno i licencirano od strane IL Ministarstva turizma, školice neke učio (neke i izučio) u Jerusalimu i Tel Avivu; pretežno egzekucijom, terenski rad, bez skrnavih bosova da mi kljucaju po ganglijama u nekom prašnjavom ofisu, a pomalo, eto, poslednjih godina i na organizacionom nivou, pretežno na relaciji Ex-Yu-IL, i freelance kada imam vremena i mogućnosti na relaciji Angloamericanoafricano-IL. Iskreno rečeno, mnogo bolje pare su sa ex-Yu nego sa šabanima i stipsama amerobritanskim. Lep poslovni odnos sa bivšim Jugoslovenima je win win situacija u mom životnom slučaju. Uz ogradu da su mi Kanađani super, i tako, ekipa iz velikih gradskih sredina u Britaniji i SAD mi je isto super. Moj posao se odvija od jutra do mraka pod vedrim nebom i izuzetno je lep, a fino je i plaćen. Moj stalni dom je u severnoj srpskoj provinciji, Vojvodini. Kada nisam angažovan poslom na terenu, volim da putujem sa svojom malom porodicom. Moj petogodišnji sin ima već sada desetine hiljada kilometara iza sebe u svom malom životu, i funkcioniše u svim jezičkim sredinama. Danas je bio lep i sunčan dan, za moje užasno topao, za mene divan prolećni dan (za koji dan ću biti u pustinji na temperaturama u proseku većim za 5-8 stupnjeva u odnosu na današnju temperaturu u Srbiji).

Hrvatski predsednik Ivo Josipović na klaviru je odsvirao nekoliko kompozicija okupljenim zvanicama u zgradi Vlade Republike Srpske, među kojima je bila i pesma "Moj galebe". Predsednik Vlade RS Milord Dodik je posetu hrvatskog predsednika ocenio veoma uspešnom, pišu banjalučke Nezavisne novine.

:)

Mnogo mi se dopala ova vest, istrgnuta iz konteksta Josipovićeve posete Dodiku. Ima finu poruku, ok, ne baš da sad svi političari moraju da nauče da sviraju klavir, al da treba da nauče da komuniciraju na pozitivan način,  pod obavezno.

Ja ne lovim ništa, nego mi NSA haker pao na pamet kako je Kamerun danas optužio Merkelovu za Brexit, zbog njene imigracione politike.

Neko lovi Merkelovu, nema sumnje. Asocijacija mi je pala na pamet zato što su Tviter konci žestokog napada na nju, pre više od pola godine, vukli ka „dve lokacije" u US.

Kako se UK 1% „Mini-Me", evropska marioneta nadnacionalnog 1%a, povlači sa pozornice treba naći drugog „Evropljana" - Baltičari malecki, Poljaci veliki-a-mali, Nemačka je, u stvari, pravi izbor. I Merkelova smeta.

Prvi obrazac koji mi pada na pamet je prost i „logičan" - novi kancelar, nova vlada, nova vrhuška tamo gde treba - sysadmins, da se feudalci ne bakću s boranijom.

A i rasplinuli su se previše, feudalci, pa onemoćali donekle, kao im je Trump zario još jedne kandže u sapi pa ne ispušta.

  neću da se sećam tih ratnih profitera čija je sva moć u tudjoj nesreći,  u tudjem strahu ili tudjoj pohlepi, koji rastu i jačaju na ljudskim slabostima ko djavo, daću sve od sebe da zaboravim da sam sedela za istim stolom i jela sa njima, pila sa njima, da sam ikada imala ikakva posla s njima, neću da se sećam tih polupismenih, tih paranoidnih, prevrtljivih,

 

 

Kada jednom odem sa ovom mesta (koje  i ne postoji) a to će se desiti uskoro one way or another ostaće mi u sećanju  samo:

jedna sunčana terasa u Zvečanu, jedna komšinica

Igrom slucaja zivim na Ostrvu. Takodje igrom slucaja, a i cinjenicom da je pre 15-tak godina prokopan tunel ispod engleskog kanala (srpski: Lamans), Pariz je na 2 sata i 15 minuta vozom, ili 5 sati automobilom (bez da kvasim noge) od kuce.

I tako, neko vreme, koliko obaveze dozvole, se provodi u carima nasa dva najveca grada: London - Pariz... Kao nekad Beograd - Zagreb...

Dva grada, toliko razlicita, a toliko slicna. Jedan drugog bas i ne vole, ali jedan bez drugog ne mogu. Ne ogleda se tu samo razlika izmedju engleza i francuza, jer su i London i Pariz odavno prestali da