Prateći događaje kod nas i u regionu , malo šta ima lepo, suviše je ubistava, samoubistava,svađa, prepucavanja, pozivanja na okupljanje, pretnje rasturanjem, onaj tovar muči magarca , tamo opet neki monstrum sa prezimenom Razum kaže da su Srbi izmislili Jasenovac,onamo opet neki vide svoj identitet u Aćifu, a kao po dogovoru pričaju samo  o zločinima komunista i svojim pravednim ratovima. Uz to štampa i tisak su prepuni slika estradnih dama gde su i kako pokazale ili  pokvasila guzu, kojoj su ispale sise, koja je više promenila partnera, na čijoj jahti , za koju lovu, itd, eto to su njima kulturni događaji.

E u svemu tome desi se i jedan lep i pametan događaj gde deca opet pokazaše da su pametnija o starih i nedokazanih magaraca.Učesnici mirovnog kampa, deca iz Sombora, Vukovara, Srebrenice, Tuzle i Gornjeg Vakufa otpevali su u Neumu i Dubrovniku pesmu Đorđa Balaševića "Samo da rata ne bude"

има 1, радимо скупа, Пиле га зовемо,овдашњи, који нас причањем на локалном шопском баш уме да слуди у неразумевањуга, но казивање му мамљиво звучи па га уснимих, те преписах, можда понеко . . . понешто . . . и скопча

Prvi nastup srpske ministarke sporta.

Krkar će malo da se odmori od bloga. 

Previše istih tema, previše istih priča, previše univerzalnog liberalfašizma dragovskog tipa, previše marinkovobarskih idiota koštunićevskodražinskog tipa. Too much of the same.

Dzakula Veljko opet izdajnik? Po koji put po redu?Ajde da brojimo.

U ljeto 1991okupili su se srpski intelektualci u Lipiku pozvavsi na demokratski  dijalog. Medju njima bio i dzakula.

Prvobitno je bilo zamisljeno da se okupe na Plitvicama ,ali im je Martic porucio da ustasama i srpskim  defetistima mjesta nema na podrucju Krajine.

Kad je Dzakula potpisao 1993 Daruvarski sporazum  kojim su se potpisnici obavezali na ekonomsku suradnju,na povratak Hrvata u svoja sela, Srba u svoja, na dogovor o pustanju gradskog vodovoda za dio Pakraca pod hrvatskom kontrolom,bio

Gledam, slušam i malo sam se zabrinuo. Zoran Milanović i Ivo Josipović, onako iz glave, mirno, pomirljivo, iskazuju poštovanje „branteljima“ i saopštavaju svom narodu da „treba biti veliki u pobedi“. Koliko su ovim govorima uspeli da pošalju poruku, onima kojima su hteli da pošalju, videćemo. Ostali deo manifestacije totalno pacifistički. Vojska bez oružja, branitelji bez euforije, ne spominju imena haških osuđenika.

Pitanje do pitanja, a tumačenja koliko hoćeš.

 ĐAVO U SUHAČU

Verujem da malo ko zna gde je Suhač.

Nisam znao ni ja do 1990. godine, a i tada sam saznao pukom slučajnošću.

Bio sam u Sinju, negde u februaru te godine. Kad sam završio posao otišao sam na ručak koji je priredio moj domaćin.

Taj ručak, a još više boravak, u dobrom, nevelikom društva, pamtim do detalja.

.

Ako policajca na kontrolnom punktu pogledaš malčice popreko ili, ako mu se baš tako hoće, on može očas posla da ustanovi kako ne možeš nikud, jer na fotografiji ne ličiš na sebe.