Nikada još nisam okačila video klip bez prateće priče. Pravim presedan filmom o FB bontonu, dodajući mu samo ovo malo reči. Što se mene tiče: ODLIČNO! Zajedno sa ostatkom kampanje koja mi se silno dopala. Povratak u budućnost ili kako tokom samo 60 godina može da se promeni društvo i svet:

Gledao sam popodne onu bruku od naše utakmice sa Rusima..Nije strašno izgubiti ali je strašno onako igrati. I Rusi su očajni, no nema tih očajnika koji ne mogu pobediti tim koji sastavi i na teren pošalje Pižon Petrović

E, sad na šta je ličila ta igra?

Pižon postavi zonu na dvadeset metara. Dva teška zadnja igrača koja nikako ne smeju igrati u paru (Rajković, Vidić) jer vam je to kao da imate dve leve ruke, a treba vam i leva i desna. Potom postavi dva beka. Kolarova, logično na levu stranu, i čovek je nekako i odigrao.Na desnu stranu stavi Tomovića (sic) koji

 Rob Cobb: „An idea is like a virus, resilient, highly contagious and the smallest seed of an idea can grow. It can grow to define or destroy you".*

U pokušaju da u poplavi misli pretočenih u raznovrsne forme izražavanja na Internetu pronađem neku dovoljno zanimljivu, da me nadahne i ulepša mi dan, čitam i pratim sve: vesti i komentare, blogove i komentare, ono što postave moji prijatelji na socijalnoj mreži i komentare, gledam fotografije i čitam komentare ispod, komentare na komentare. Nisam mogao da ne primetim da se svi žale na sve: na druge ljude, društvene pojave, vremenske prilike, nedostatak novca, ljubavi, ljubaznosti, solidarnosti, pameti, mudrosti i poštenja u svom okruženju. Beznađe se, poput uljeza, odomaćilo u (kolektivnoj?) podsvesti do te mere da se kroz naše misli i reči ono izliva u nas same i svet oko nas, već i mimo naše volje, stvarajući tako zagađenje, uporedivo sa neprestanom i prekomernom emisijom CO2 i drugih štetnih gasova u Zemljinoj atmosferi. Za razliku od zagađenja koje proizvodi industrijsko društvo, kojim preskupo plaćamo cenu razvoja i „opšteg blagostanja", unutrašnje fabrike otrova zvanog Beznađe, koji nastaje kao proizvod procesa u našem unutrašnjem, duhovnom „kazanu", možemo i moramo zatvoriti sami, bez pomoći organizacija i pokreta za zaštitu Planete, bez panela u Ujedinjenim Nacijama, bez oglašavanja i advertajzinga, kampanja i video-spotova.

 

Kreatura koja je na nemoralan i kriminalan način došla do enormnog bogatstva dok je većina gradjanki i gradjana Srbije ostajala bez zdravlja, radnih mesta, uštedjevina i smisla života. Beskarakteran lik, koji je od obožavaoca naličja i nedela Mirjane Marković i njenog mafijaškog klana zvanog JUL tranzitiran u najvećeg balkanskog zagadjivača medijskog prostora i vremena.

Smutljivac koji je na NEZAKONIT način podigao metalnu nakazu na Dedinju, kao nečastan simbol razmera društvene laži, nemorala i korupcije.

Ta i takva spodoba početkom ove godine, kada

Obmanjujuće oglašavanje mogli bismo objasniti kao korišćenje neistinitih ili poluistinitih informacija prilikom reklamiranja proizvoda ili usluga u medijima. Kao i kod svakog reklamiranja, i ovde je krajnji cilj povećanje prometa i uvećanje profita, ali je razlika u tome što se kod ove vrste oglašavanja to čini nelegalnim i neetičkim metodama. Nažalost, ova pojava zahvatila je sve

Upečatljiva tišina. Velikani srpskog analitičkog piskaranja, profesori s pedigreom, kolumnisti sa fobijama, nevladini zavisnici od sponzora i druga grebatorska bagra, ćute. Evo četredeset osam sati od događanja na severu AP Kosovo i Metohije( moram da se držim Ustava ko pijan plota)  pali se, bije se, urla se, a naše sveznalice i tumači naših misli, nisu napisali niti jedan redak o prelomnim trenucima Srpske istorije. Naravno ovo je jedan od milion prelomnih trenutaka pa nam zato istorija srpskog naroda liči na razbijenu šoferšajbnu kvalitetnijih automobila posle sudara. Možda

Po drugi put u poslednja dva meseca Tijanić "šilji" svoju pisaljku na Tomu Nikolića. Aktuelni gen. direktor Javnog servisa Srbije odgovara Tomi grobaru zbog njegovog upornog zalaganja da ga "sahrani" pre roka, tj. pre isteka mandata. Pa ga još pride ocrnjuje kao "slugu svih režima". U reakcijama Aleksandra Tijanića, naročito najnovijoj, sve je primetnije da se on zapravo ne obračunava sa Tomom Nikolićem, već sa svojom nečistom savešću! Bolje reći, sa nemoralnom prošlošću, na koju ga, na nesreću, malo, malo, pa podseća osoba za koju je kao savetnik predsednika SRJ Koštunice,

Prevrćem danas po internetu i nađem jedan intervju na koji sam potpuno zaboravio, a dao sam ga svojevremeno, mislim da je to bilo u jesen 2010. godine, Marku Dunatovu, novinaru zadarskog portala ZNET.hr

Intervju je urađen na varijanti našega jezika koju ja izvorno ne govorim, a u skladu sa jezičkim

Gledam taj naslov sada već više od 7 sati i pitam se koji i**J*t ga je smislio, naime zašto su u njegovoj glavi te dve kategorije međusobno isključive? Drugo pitanje je zar samo ja vidim nešto čudno u tom naslovu?

 . reklame.