Da je aktuelni premijer Srbije od početka mandata pokazivao odlučnost i principijelnost, niti bi se Srbija toliko ekonomski i moralno srozala, niti bi u javnosti vladao utisak da je on samo kafe kuvarica Dvora. Ovako, današnji potez Mirka Cvetkovića je još jedan u nizu autogolova Dvora, kao logičan epilog sujete i neodlučnosti predsednika

Za svaki slučaj!

Kako će suđenje teći - zavisiće od pronicljivosti advokata tuženog. Odbrana zna da najverovantije nema šanse da se oslobodi optužbi ali će advokati pokušati da iskopaju mogućnosti blaže kazne. Oni mogu računati na različite oblike podrške odugovlačenju procesa ili čak subverzije iz upravnih i ideoloških aparata države kakve su poznate na primer iz suđenja za ubistvo Ćuruvije, kao i razumevanje nemalog dela javnosti koji će iz različitih razloga i pozicija isticati i propagandno pokrivati raznorodne interese pro status quo buržoaskih

Ljubodraga Stojadinovića, stalnog komentatora „Politike", upoznao sam 1984. godine u magičnom Skoplju, gde sam služio vojni rok u nekadašnjoj JNA. Pošto sam u kasarni „Maršal Tito" završio obuku (streljačka pešadija), prebačen sam u Komandu Skopske vojne oblasti, gde sam bio angažovan kao novinar u armijskom listu „Za pobedu". Jedan od

Last July I forgot something.

Nearly exactly a year ago, at the tipping point between early- and mid-December, I forgot to go Christmas shopping. There must have been something good on TV.

Every year, faced with the prospect of engaging in pitched battle with my fellow shoppers throughout the month of December, I seem to make the resolution to do all the shopping in July, thus freeing myself from active duty and sparing myself more bloodshed.

"To za šta se ja zalažem je da se za jednu trećinu smanje fiskalna opterećenja na zarade, i porezi i doprinosi. Gubitak prihoda bi se neutralisalo rastom PDV-a"

Da ponovim: da se za jednu trećinu smanji porez na rad, i porezi i doprinosi. Ovo je najvažnije što Srbija može da uradi za svoju ekonomsku budućnost. Ovo je u najdubljem ekonomskom interesu svih građana Srbije. Oni koji govore drugačije, po mom mišljenju, ili ne znaju ili štite neke druge interese. Pre će biti ovo drugo.

Priča o uklanjanju Starog savskog mosta i građenja novog kola Beogradom već godinu ili dve i prvo se pričalo da će biti premešten na Ratno ostrvo ali nije rečeno gde pa je to zaboravljeno. Skoro je rečeno od strane gradskih dužnosnika da sada ima dve nove varijante. Jedna solucija je da bude premešten na Adu Ciganliju kao veza sa Novim Beogradom, tamo u produžetku ulice Omladinskih brigada kao pešačko . biciklistički most. O drugoj varijanti obavestio je pre neki dan zamenik obelodanivši da su građani anketom izabrali mesto za most u parku kod Ušća a ispod nejga će biti restorani, suvenirnice i da je to dobra odluka jer šta ćeš u parku ako nema gde da se kafa popije. Posle je glavni urbanista rekao da ankete nije bilo i da će tek preko mreža ta anketa da se desi pa da građani odluče gde sa Starim savskim mostom.

Izjašnjavanje anketnim putem oko važnih gradskih tema je veoma dobra stvar i takva namera treba da bude pozdravljena. Ali ako se ozbiljno misli da se tako dobije relevantan odgovor građana i odluka možda, to podrazumeva da se upitanim građanima podastre projekat, 3D prikaz ili slika makete, mesto gde će da stave most, kako će da izgleda, koliko zelenila će biti uništeno, koliko košta izmeštanje i postavljanje na novu poziciju i to za obe predložene lokacije: za mesto na Adi Ciganliji ili parku kod Ušća. Tek tada građani mogu zaista da glasaju, tek kada budu znali dovoljno elemenata za odluku.

Ne znam da li ste znali, ali u internacionalni sistem mera je ušla nova jednica za stručnog, beskompromisnog, voljnog, pristojnog državnog službenika koji radi u interesu društva, tj. njegovih građana, koji se ne da obeshrabriti, koji radi i u okviru svojih nadležnosti i ne pita nikoga za mišljenje. Jedan [Šabić]. Bilo je predloga da se jedinica nazove jedan [Barać] ili jedan [Janković], ali je izbor pao na jedan [Šabić].

Pitanje koje najviše muči investitore na Beogradskoj berzi jeste da li ima svijetla na kraju tunela koji prati kretanje srpskih akcija? Jedan od važnijih faktora za izlazak iz tog tunela, koji je i ranije karakterisao domaću berzu, je veoma slaba likvidnost našeg tržišta. Čak i u najboljim berzanskim danima veoma rijetko se dešavalo da promet nekom akcijom bude veći od milion EUR dnevno (osim kada su bile u pitanju dogovorene blok transakcije). Ovih dana smo svjedoci da je ukupan dnevni promet akcijama oko tog iznosa, što u svjetskim razmjerama ukazuje na mikro tržište koje je potpuno nezanimljivo iole ozbiljnijem investitoru. Optimisti će reći da postoji likvidnost, ali na većim berzanskim cijenama, ali bez većeg prometa na trenutnim ili nižim cijenama, neće biti ni većih investitora, koji bi mogli da ponovo pokrenu tržište. Čeka se ko će prvi popustiti, prodavci ili kupci, realnije je očekivati ovi prvi.

Još uvek ne znamo šta se tačno dogovorila vlada sa sindikatom prosvete.  Znamo da su se dogovorili. Znamo i da štrajk nije bio u vezi para, ali da su se na kraju dogovorili o parama. Znamo i da su prosvetari sigurni da deca nisu ništa izgubila. Jer su svakako imali časove od 30 minuta, a to je dovoljno za gradivo i sve što treba. Ne znam samo zašto ne skratimo časove permanentno na 30 minuta.

Prvi korak fiskalne odgovornosti mora biti da poštujemo sopstveni Zakon o budžetu i da ga shvatimo ozbiljno.

 

U srcu Šumadije ima jedno preduzeće sa nekoliko stotina radnika koje već decenijama jedva opstaje. Firma zauzima veliko parče zemljišta koje gotovo ničemu ne služi. Proizvodili su nekad davno robu koja danas gotovo da i nema tržište. Pored nje je novo privatno preduzeće, čiji posao cveta.  Ova mlada firma bi htela da se širi a za to joj treba dodatno parče zemlje. Može li da kupi zemlju koja pripada susednom preduzeću? E pa, ne može!

Prvo preduzeće u životu održavaju državne subvencije, što znači da njene troškove pokrivaju srpski poreski obveznici.