Jedna doktorska disertacija u kojoj se takođe spominje termin "održiv razvoj" (Sustainable Developement) ili slično nešto je pre nekoliko godina izazvala moju pažnju zbog nekoliko rečenica koje su pretendovale (i ne samo to) da daju objašnjenje kolapsa tzv. demokratizacije društva u bivšim zemljama "real socijalizma" čitaj plemesko korporativna i partokratska država, sistema koji je eto bio i kod nas u SFRJ a kasnije u SRJ a svoj život nesmetano nastavio i danas.

Pun naziv:

Energy Policy, Economic Cooperation and Sustainable Developement in Central Asia:

the

Tadiza, odnosno TAkozvanog Direktno IZabranog, su, kažu, neki tamo Šarićevi drugari vređali preko nekakvih novina, sve u šiframa. Evo uvrediše ga sad i preko Fejsbuka, malo manje šifrovano. Na primer, pominje se mečka, nimalo zakukuljeno.

Tadiz ne zna kome se toliko zamerio, pa će pitati SAD za pomoć da vidi ko mu to nije prijatelj na Fejsbuku. Oko onih Šarićevih drugara je valjda već pitao Crnu Goru.

Poštovani premijeru Cvetkoviću,

Pišu novine kako nameravate s tzv. ministrom zdravlja Milosavljevićem, nakon što se oporavi, porazgovarati o njegovoj odluci da se između naše invazivne i nemačke neinvazivne metode lečenja diskus hernije odluči za nemačku neinvazivnu. E, sad, ne znam ja da li je to tačno ili nije, novine svašta pišu, to mi je jasno. Ali, ne bi bilo loše da je tačno, znate. Ne bi bilo loše iz više razloga, a pre svega zbog toga što razgovor srpske javnosti i tzv. ministra zdravlja oko pomenute odluke koju je doneo liči na razgovor "gluvih telefona". Mi ga pitamo "Kako si mogao tako da nas praviš budalama?" a on odgovara "To sam ja za vaše dobro." Mi ga pitamo "Hoćeš li sad dati ostavku?" a on odgovara "Zbog ovoga ću se brže vratiti na posao". I sve tako, premijeru dragi. Mi u gajde, on u tamburu. On nas uopšte ne čuje, ne vidi, ne razume. Pa sam mislila - možda biste vi mogli na tom sastanku, ako nije buva već će ga stvarno biti, da mu nekako pojasnite zbog čega njegova operacija diskus hernije među srpskim građanstvom nije izazvala saosećanje i želje za brz oporavak, već bezosećajan izliv žuči.

plan je sledeci: trositi manje, stvarati vise. jednostavno i neostvarljivo.

Dan ima samo dvadeset i četiri časa, obaveza je mnogo, a i predsednici su samo ljudi - ne mogu sve postići sami.  Zato oni imaju šefove kabineta, sekretare i savetnike. Šira javnost najčešće ne zna ko su ljudi iz senke  njihovog predsednika.  Javnosti nisu poznati ni kriterijumi po kojima predsednici biraju svoje saradnike, jer se izbor ne vrši putem javnog konkursa ili na drugi transparentan način. Također, nisu poznati ni mehanizmi stručne, psihološke, bezbednosne i kontraobaveštajne  provere najbližih predsednikovih saradnika. Opšte je uverenje javnosti da  ti kriterijumi i mehanizmi postoje, da su vrlo visoki i vrlo profesionalni.

Odgovor ne znam, ali znam ko zna. Pravo znanje nije samo da poseduješ pravu informaciju, nego i snalaženje kada je nemaš da znaš koga da pitaš. Pošto je Bog odavno rekao laku noć Srbiji teško da mogu da dobijem ovu informaciju iz prve ruke. Da “dođem Bogu na istinu“ samo zbog ove informacije još uvek ne žurim. Preostaje samo jedan jedini način. Preko franšize ili ti posrednika, našeg dragog sveštenstva.

U džavi u kojoj provodim najviše vremena tokom godine je državna televizija:

- BESPLATNA

- SAMOSTALNA (u granicama mogućeg)

- KABLIRANA  I DIGITALIZOVANA

- Političarima nevoljno daje vreme 

- Kritički se odnosi prema politici i društvu

- itd.

Pa ipak sam i pored toga što mi je pod povoljnim gornjim uslovima ponuđen Produkt TV, istoj ustanovi koja NIKAD nije tvrdila da je servis građana (ovaka sumanutost ni ovdašnjoj državi ne pada na pamet) odavno dreknuo NJET.

Da se razumemo potpuno je besplatna i kablovski provajderi

"Na traumi svih nas izrasla je neka nova klasa ljudi kojih se ta trauma vrlo malo tiče. Videla sam koliko je zdanja sazidano za vreme i odmah nakon intervencije NATO pakta. Ti ljudi nisu išli da otkopavaju ruševine, nego su zidali svoje privatne kuće. Mislili smo da će se politički tok odvijati u raspletu pitanju žrtava i dželata ili izvlačenja iz trauma, ali na temelju desetogodišnjeg iskustva vidim da se odvija zbog istoga cilja zbog čega je pokrenut rat - kako prisvojiti što više bivše opšte ili socijalističke imovine"

( Borka Pavićević - intervju zagrebačkim "Novostima"