Večeras imam privilegiju da ugostim moju dragu prijateljicu Arwenna, sa kojom imam priliku da polemišem retko ali na obostrano zadovoljstvo. Prepuštam joj tastaturu:

Da li ste bolovali do sad od neke teške bolesti?

- Upitao me je lekar vidno zabrinut.

 Jedino do ljubavi

-Odgovaram kroz osmeh.

             A nije mi do šale...

Za trenutak u mislima putujem

      U detinjstvu sam, sedam godina zaredom, letovala u Supetru na Braču. Privatni smeštaj, ishrana u restoranu, masline, cveće, zrikavci, mini golf, plaža, svako veče sladoled, bioskop i nešto kao luna park - bez autića, balerina i sl. Samo razni aparati: ono za hvatanje lutkica i cigareta, neka košarka, pa ono što guraš u rupu preko puta (mora da postoji i zvanično ime za svaku skalameriju, ali kod mene je to - ono za ono:), ogromni džuboks (hitovi - Born to be wild i D.I.S.C.O, za svakog ponešto!) i prva video igra - onaj rudimentarni tenis, dve crtice i loptica,

Sa velikim zadovoljstvom predstavljam vam mog dragog gosta, blogera lepog nika, dakle Nurudin:

EDIT: (upadica) Naziv KosMet i Metohija za Svetu Srpsku Zemlju te Branik Otadžbine i Srce Srbije nije greška niti slučajnost i ni slučajno nije izraz nepismenosti mog gosta. Naime, to je moje omiljeno ime za južnu srpsku pokrajinu - ja sam ovde nepismena a ne Nurudin i molim da se to ima na umu dok se čita  ovaj sjajan tekst. Hvala. 

  Читав блог некоме ће деловати конфузно, али верујте да је стање

Ovaj put ću na mom blogu ugostiti blogere uros_vozdovac i Gorana Rakića koji žele da pokrenu akciju na temu položaja slobodnog softvera u Srbiji.

 A sada "dajem reč" gostima.

Dragi prijatelji,

Ubuntu zajednica Srbije u svetlu skorašnje Anti-pirat akcije i korišćenja nelegalnog softvera u Srbiji, kao zvanična lokalna zajednica ljubitelja i korisnika Ubuntu GNU Linuksa, za akciju i njene ciljeve ima samo reči hvale. Smatramo da je borba protiv piraterije i legalizacija softvera kao njeno ishodište jedini ozbiljan put kojim ozbiljna država i njeni organi moraju da idu.

Legenda se vratila, pozdravimo dragoljuba !

Волимси ја овај мој ниш,алмисе свечини даси волим неки мој,умишљени,ниш. 

Pomagajte, ljudi... Treba da napišem nekakav rad na temu ''DODIR U NAŠOJ TRADICIJI'', a meni se baš ne da da preturam po podacima, već bih po svom običaju da uradim nešto na moj način. Znači, treba mi malo muškog, malo ženskog razmišljanja na tu temu. Ličnog, ne šta kažu sociolozi i psiholozi (to već imam), već šta kažete vi.

Ok, znam, telesni dodir ili čulo dodira jeste prvo čulo koje se razvija kod beba. Nedostatak istog, može pogubno uticati na psihofizički razvoj itd itd..

Ja mislim da smo taktilno društvo,

Гаврилов одговор на питање с другог блога постоји ли духовна еволуција човечанства:

 Reč ima gost autor alselone 

Čovek često postavlja pitanja o tome zašto smo se našli baš na ovoj planeti a ne na nekoj drugoj, zašto baš u galaksiji Mlečni put a od skora i od pojave teorije multisvemira postavljamo pitanje zašto smo baš u ovom svemiru, u ovakvim fizičkim vrednostima. 

Ovako postavljena pitanja mogu da nas odvuku na potpuno pogrešnu stranu. Jedan od najpoznatijih astronoma svih vremena, Johan Kepler, potrošio je decenije razmišljanja i istraživanja pokušavajući da odgovori na pogrešno pitanje - zašto je udaljenost Zemlje i Sunca baš 93 miliona milja. Odgovor na ovo pitanje kao i na sva slična pitanja nije matematički, on je filozofski. Pravo pitanje nije zašto je Zemlja udaljena od Sunca tačno toliko milja nego zašto smo se mi našli na toj i takvoj planeti.

Prepustam prostor gost autoru - Taubu 

Saznanje da u Evropi postoji zemlja koja nalikuje SAD-u prilicno me raduje i daje nadu u buducnost. Saznanje da u Evropi postoji zemlja gde se na ulicama moze cuti na desetine razlicitih jezika veoma ushicuje i daje veru da postoje jednake sanse za sve ukoliko ste marljivi i vredni. Ta zemlja je Nemacka; mozda bi cak bilo bolje nazvati je: vavilonska kula Nemacka jer dok se budim kroz prozor cujem mnoge jezike pocev od ruskog preko italijanskog , rumunskog do ko zna kojeg dijalekta iz Indije. Naravno, i Nemci su tu, prihvataju nevoljnike, auslandere,

Upravo se navršilo godinu dana od prvog gostovanja na mom blogu. Nema razloga da sa takvom praksom ne nastavimo i u 2009. 
Gasa nam možda pomalo i nedostaje ali talenata, svakako – ima.
Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da Vam predstavim : darkonduty
 

  Ovaj događaj odigrao se prije dvije godine u zgradi Marije, moje najbolje prijateljice sa faksa.
  Mare, kako je od milja zovem, živi u četverokatnici u zapadnom dijelu grada i kućepaziteljica je zgrade (što u prijevodu znači kad god iskrsne neko sranje nju zovu da sanira problem). Njena služba za dobrobit i veseli suživot sustanara tu ne završava, jerbo je mnogi stanari zdravo za gotovo uzimaju kao kućnog psihijatra pa tako ima direktan uvid u intimu koja se odigrava iza svih tih zaključanih vrata. A tu se već nađe svega i svačega na čiji račun se ponekad svjetski nasmijemo i zezamo.