U zoru 15. septembra 1918. general Franše de Epere naređuje da se krene u proboj Solunskog fronta, u kome je srpska vojska odigrala glavnu ulogu i koji se ubraja među najuspešnije operacije Prvog svetskog rata. U 5.30 časova, posle snažne artiljerijske pripreme, divizije prvog ešalona Druge armije krenule su u napad.

 

 

IZ SAOPŠTENJA KOMANDANTA SAVEZNIČKIH TRUPA NA SOLUNSKOM FRONTU, GENERALA FRANSE d'EPERE-a

16. septembra 1918.

Kao jedan od razloga zbog kojih je zatražio smenu pomoćnika ministra kulture Dragana Kolarevića, povodom njegovih spiskova nacionalno-nepodobnih umetnika u tekstu "Vreme je za kulturni ustanak", predsednik Demokratske stranke Boris Tadić naveo je i da je "Kolarević za vreme Slobodana Miloševića bio jedan od nosilaca propagandne mašinerije nedemokratskog režima".

Takva argumentacija je tačna, ali je licemerna i nema nikakvu efektivnu vrednost kada dolazi iz usta Borisa Tadića, jer njemu, dok je do juče bio alfa i omega tzv. demokratske vlasti, nije smetalo da se miri, ljubi i najbliže sarađuje sa najodgovornijim delatnicima zločinačke propagande mašinerije diktatora Slobodana Miloševića.

Nekako se sve uklapa prema očekivanju i sve postaje savršeno logično. Podigla se velika prašina oko čoveka po imenu Dejan Carević. Naime, ta zvečarka iz zloglasnog DB odeljenja se, eto, deset godina pritajila u nekoj rupi/radnom mestu gde nije bio „vidljiv“ javnosti kao što je sada. Kada je buknula ta vest da je postavljen na mesto šefa kabineta ministra pravde, prvo što mi je palo na pamet jesu oni silni komentari (kojima sam se smejao i ismevao ih) na društvenim mrežama, a nakon pobede T. Nikolića na predsedničkim izborima – „selim se iz Srbije“. Ti komentari su se toliko puta ponavljali da sam sledeće jutro napisao – jesu li se sve pičkice već iselile iz Srbije? Ili tako nešto.

A zašto je sve postalo sasvim logično?

Justyna Wierzbicka

Summer holiday is almost over now and in this very period of the year I find myself growing wistful. As my holiday was quite hectic, time went by too quickly. Once more, I chose to combine business with pleasure and this is what I got. I believe my consuming passion for Italy cannot be limited to sightseeing this wonderful country so I decided to go into Italian in greater depth de novo and enroll in a one-month language course...

Neki moji sugrađani u Mađarskoj su u subotu ponovo marširali, mitingovali i vikali. Toliko žestoko da mi se u jednom trenutku učinilo da iz njihovih usta sevaju varnice, koje su se na plus četrdeset stepeni lako mogle pretvoriti u buktinju.

Vika se, malo pomalo, pretvorila u pretnje. Naizgled iz čista mira, ničim izazvani, poručivali su onim sugrađanima koji po boji kože i etničkim osobenostima nisu kao oni, da ne žele da žive ni sa njima, niti pored njih.

Poštovani gospodine Selakoviću,

 

najpre da Vas pozdravim i poželim uspeh u radu.

Takođe, ovim otvorenim pismom želim da Vam uputim reči podrške za odluku da upravi opštine Novi Pazar naložite uklanjanje table posvećene kvislingu Aćifu Hadžiahmetoviću - Aćif efendiji, sa rokom od 30 (trideset) dana. 

Na taj način ste na samom početku svog mandata jasno demonstrirali svoje antifašističko opredeljenje i nepristajanje na rehabilitaciju kvislinga i kolaboracionista.

Kafane su oduvek bile zlatni rudnik demokratije u Srbiji. Moj otac, Miloje Mladenović, bio je kelner u nekoliko najpoznatijih beogradskih kafana, od nekadašnjeg „Mulen Ruža" u  Sremskoj („Dušanov grad"), pa preko „Dva ribara", „Banije" i „Skoplja", do ribljeg restorana „Bled", u Budimskoj ulici, gde je okončao svoju konobarsku karijeru 1977. godine. Gosti su ga zvali Mile Pardon, zbog njegovog karakterističnog, predratnog manira ophođenja sa mušterijama.

Opet taj osećaj samoće. U vukojebini, zarad srpstva, dok se "političke veličene" bore za prevlast u zemlji "nebeskog naroda", čekam jutro sa mislima na one koji su pre 98 godina, isto tako čekali, a nisu dočekali naredno jutro . 

NJIMA U SLAVU je ovaj tekst koji sam našao čeprkajući po istoriji mog "nebeskog naroda".

Небески коњаници

Poštovani Gospodine Crnjanski,

(Da bizarnost bude veća zamišljam ga kako, star i naboranog čela, čita ovaj tekst napisan na papiru, sedeći za nekim stolom. Po završetku ga uredno presavija dva puta, stavlja ispod pepeljare i odlazi)

Nedavno je u jednim beogradskim novinama izašlo vaše pismo, navodno – nepoznato i neisporučeno, eto baš do sada. Eto baš do sada je bilo nepoznato, a sada će svakom kanibalu sa izrazenom crtom za zabadanjem zuba u tuđu i bolnu privatnost biti dostupno i poznato. Najavljeno je kao: Ekskluzivno – Nepoznato pismo Crnjanskog!

 Pročitavši naslov i ja sam požurio da pročitam Vašu prepisku, unapred se nadajući da je vezana za rukopise, politiku, emigraciju, neka Vaša zapažanja ect. Međutim, to je pismo posve lične prirode