С врха гомиле кутија с разним старим новинама пала је једна.

Хајде баш да видим шта је унутра...

Био је и један НИН, од 8. априла 1984.

Svrbela me tastatura da napisem nesto na ovu laku i nadasve romanticnu temu. Nije odavno bila obradjivana u nasoj 'javnosti', narocito sad kad su bili ovi izbori i kako je Nole poceo da se spotice u GranSlamovima, pa rekoh sam sebi, daj malo da priustim vernom auditorijumu razbibrigu i skandinavku u ovo tesko, ali uvek trenutno, post-olimpijsko vreme...

Eh da, Kosovo, tj. Kosovo i Metohija, bivsa socijalisticka autonomna pokrajina, a danas sta? Drzava? Okupirana teritorija? Oslobodjena teritorija? Oteto? Preoteto? Od koga? Kome? Za koga? Zbog cega?

Naravno, Kosovo (Metohija se

U Beogradu, preko puta Cvetnog trga, na obodu Manješkog parka prisutna je neprekidno više od jednog i po veka zgrada u kojoj se događa Jugoslovensko Dramsko Pozorište iliti JDP iliti Jugodrp. Ulaz u teatar JDP je iz ulice Maršala Tita a ima i jedan od strane parka gde je scena Bojan Stupica. Prelistavajući sve transformacije koje su se u proteklom vremenu događale ovom zdanju, može se čitati ne samo sled događanja koja se tiču njega samog, već i istorija urbane matrice Beograda sažeta u jedan trajni i veoma otporni arhitekturalni arte fact koji se neverovatno brzo i uspešno prilagođavao prilikama i neprilikama. Sadanje pozorište je pretekla izgrađena zabeleška o Beogradu, jedna od retkih preživelih o svemu što beše po gradu u vek i po. Cena opstajanja uprkos nevoljama ratnim i mirnodopskim je dopisivanje teksta mnogo puta tokom vremena, štivo je prepravljano i dopunjavano novim rečima, posebno je gramatika usavršavana i prilagođavana društvenom jeziku koji je bio aktuelan i u upotrebi. Posle svega, pozorišno i arhitektonsko narečije je najviše profitiralo.

Tridesete Olimpijske igre polako se sele u istoriju. Još danas i sutra imamo priliku da pratimo sportske događaje, a onda će se istoričari sporta potruditi da sve lepo izanaliziraju i smeste u debele (sada već elektronske) fascikle. Bilo je i biće još herojskih, emotivnih pa i tužnjih i ne lako objašnjivih stvari.

Malo sam brljao po prašnjavim arhivama Interneta ne bi li našao zanimljive a ne tako uobičajene podatke i događaje iz istorije Olimpijskih igara. Evo nekih.

Već više od celog veka na Olimpijskim igrama takmičari se oprobaju u gađanju golubova. Danas se radi o "glinenim golubovima" - parčetu prepečene zemlje koji se rasprši u hiljade delića kad ga pogodi sačmara. Medjutim, na Igrama u Parizu 1900. godine mete su bile pravi živi golubovi! Ostalo je zabeleženo da je pobednik takmičenja Belgijanac leon de Lunden zaslužio zlatnu medalju oborivši svih 300 ptica.
(nadam se da Albicila ne čita ovo, slošiće mu se).

 Naletih jutros na stranicama B92 sport-a na vijest da Dvajt Hauard, trenutno najbolji centar NBA cirkusa, prelazi iz Orlando Medžika u LA Lejkerse. Ha, vidi vraga, rekoh sebi, pa to je  potpuno u skladu sa mojim poodavnim zapažanjem kako su se ti Lejkersi oduvijek svojski trudili (i istrudili) da pod svoje okrilje dovedu najbolje centre koje je košarka iznjedrila.

Svakim putem i vremenom,
strmekom i uzbrdice,
svakim hirom ili nuždom,
nagonjen je nemilice

Sve od pada onog zida,
za Slobinog celog vakta,
dimio je polje vida
i hitao u dva takta

U sto rupa je upao,
i sto džombi prešao je,
svaki benzin je gutao,
ulje staro mešao je

Kao i u svemu, Srbija kasni i sa rehabilitacijama žrtava komunističkih zločina, pa je to ne samo moda već i prioritet, a na svetsku ekonomsku krizu ionako ne možemo uticati.

Zajednička ideološka platforma revizije istorije i rehabilitacija u Sloveniji, Hrvatskoh, Srbiji, BiH, Kosovu je da su tokom i neposredno nakon drugog svetskog rata partizani- komunisti - zločinci iz isključivo ideoloških razloga i borbe za vlast maltretirali, uništavali i činili strašne zločine nad  pripadnicima svega što je imalo nacionalni i antikomunistički karakter . Komunistički teror okomio se naročito na „nacionalne humanitarne pokreta i organizacije“: ustaše, četnike, belogardejce, plavogardejce, crnokošuljaše, ljotićevce, nedićevce, baliste, handžardivizijaše, muslimanske milicije, pa razne Šicere i hortijevce po Vojvodini...

Juče je u Novom Pazaru u prisustvu ministra efendije Ugljanina otkrivena spomen poloča Aćif Efendiji kao još jednoj „žrtvi komunističkih zločina“ u Srbiji. Valjda je to u duhu opšteg trenda rehabilitacija žrtava komunista, pa kud svi Turci tu i mali mujo. Ako oni mogu da otkrivaju spomenike tamo nekim i proglašavaju ih svecima, kontaju da mogu i oni svojima iako ga nisu uspeli ubaciti u program državne komisije, a možda će u Radoševu seriju.

Ne znam šta bih rekao sem da sam toliko dirnut obrazloženjem predloga za izbor novog Guvernera Narodne banke Srbije da sam pomislio kako bi ovaj momenat morao ostati zabeležen i kao poseban blog.

Naravno, zahvaljujem se našem Predsedniku na brizi za narod, državu, NBS i naš dinar!

Takođe podržavam princip stručnosti kao jedini u izboru najboljih kadrova za sve funkcije!

Prilazi godišnjica "Oluje" i te dane provodim uglavnom sam i u svojim mislima. Na ovom blogu sam ranije pisao o tome.  Veliki broj ljudi iz Krajine smatra da "Oluja" i nakon 17 godina za njih još traje. Prosto, velika je i ogromna ta nesreća.

Danas mi se učinilo prigodnim da upravo postavim jednu potpuno istinitu priču, u kojoj samo imena i neke lokacije ne odgovaraju stvarnosti, a sve se drugo dogodilo. Priča je zanimljiva utoliko što govori šta se to događalo velikom broju ljudi, a bilo ih je blizu 20.000, kad su nakon višednevnog boravka u zbegu stigli u Srbiju. Neke delove sam ranije ovde objavio, ali nije loše da se ponovo pročita.

Rehabilitacija zločinca

Odlomak iz optužnice koju je 1946. podneo zastupnik vojnog tužioca protiv Dragoljuba Mihailovića i ostalih.

RATNI ZLOČINI

41. Mihailović je putem bezbrojnih raspisa, naredaba, radiograma, direktiva, upućivanih svim njegovim komandantima kao i pojedinim komandantima u konkretnim slučajevima, počev od jeseni 1941. izdavao stroga naređenja da bez milosti uništavaju sve borce Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda, zarobljene i ranjene borce, sve simpatizere narodnooslobodilačkog pokreta, svakog onoga ko ma čime pomaže Narodnooslobodilačku vojsku i partizanske odrede, nazivajući u svojim depešama, raspisima i direktivama sve pripadnike narodnooslobodilačkog pokreta komunistima, boljševicima, ustaško-boljševičkim bandama, itd.