Opšteprihvaćena definicija terorizma ne postoji. Terorizam je neuhvatljiv, kad god neko poveruje da je našao pravu definiciju neko drugi dokaže da je nesavršena. Teško ga je jasno fiksirati zato što je to u suštini politički fenomen, piše Loreta Napoleoni u knjizi Terorism and Economy. Čuvena rečenica sudije Vrhovnog suda SAD, Potera Stjuarta, koju je on do duše upotrebio za pornografiju, Ne znam da definišem, ali znam da prepoznam kad vidim, može (subjektivno) biti od pomoći, ali nas ni malo ne približava opšteprihvaćenoj definiciji. Taj nedostatak univerzalne definicije može, ali ne mora, kako se već pokazalo x puta u istoriji, predstavljati mali problem prilikom sastavljanja lista terorističkih organizacija.

Naravno, principi "neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj" i "cilj opravdava sredstvo" su češće vodilje u toj raboti no bilo šta drugo.

Imam blagi utisak da su godišnjice bacanja atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, od pada Berlinskog zida na ovamo, zapravo jedini datumi kada se i oni manje zainteresovani za temu nuklearnog raz/na/oružanja sete još uvek itekako postojećih nuklearnih arsenala. Ta smirenost sveCkog javnog mnjenja svih ostalih 363 dana godišnje je veliki kontrast u odnosu na hladnoratovsku histeriju, kada je mogućnost nuklearnog armagedona čučala u nekom uglu svesti svim posleratnim generacijama.

Ono što mene zabezeknjuje je da za tu odjednom nastalu smirenost nema apsolutno nikakvog razloga u realnosti. Naime, dojučerašnji neprijatelji nisu odustali od svojih nuklearnih arsenala. Osim neke razmontirane simbolike oni su još uvek tu, još uvek na 10-tominutnoj pripravnosti.

Danas se u Srbu obeležave 70. godišnjica Ustanka protiv fašizma i nacizma u Hrvatskoj.

Kod spomenika Ustanku, obnovljenom prošle godine biće održana i prigodna svečanost.Nekoliko puta sam pisao na ovu temu jer je više ljudi iz moje porodice učestovalo u Ustanku na Tromeđi. Sada ću postovat tekst drugog autora, objavljen u zagrebačkim "Novostima". 

Autor je antifašist iz Hrvatske, istoričar, Slavko Goldštajn.

Ratovanje na pravoj strani, s izrazitim antifašističkim karakterom

Back to black. 

Danas sam pročitao da je Šandor Kepiro oslobođen svih optužbi. Ko je on?

Kepiro je kao kapetan mađarske žandarmerije učestvovao u raciji u Novom Sadu i okolnim naseljima, od 21. do 23. januara 1942, kada je pod led bačeno najmanje 1.200 Srba, Jevreja i Roma.

Krajem Drugog svetskog rata Kepiro je dva puta osuđivan na zatvorske kazne od 10 odnosno 14 godina, zbog pomenutih zločina,

Čovek sam koji iznad svega preferira LETO! Rođen sam u podne 4. Septembra kad je temperatura iznosila +35 stepeni Celzijusa. Volim vrućinu, prija mi, volim da idem bos i razgaćen i da mi Sunce neprekidno sija i žeže! Često kažem da sam Afrikanac ispod ove moje rozikaste kože. Plave oči? Možda vučem poreklo od Tuarega? Više puta sam pisao da čarape skidam tek kad temperatura pređe +30-ti podeljak.

U ranoj mladosti mojoj, učilo se i u školi, postojala su

moj gost: EXPOLICAJAC

Uvek sam smatrao da jedino država ima pravo na monopol sile. Taj monopol, po tekovinama demokratskog uređenja, pripada izvršnoj vlasti. Isključivo izvršnoj vlasti, da bi građani, putem izbora, mogli da utiču na taj isti monopol, a ne da oni koji njime raspolažu utiču na život građana. Naša bliska istorija

Nismo još gotovi, mada je tako izgledalo. Ne samo što nismo još gotovi, nego smo u međuvremenu i poludeli. Dokaz? Blogovanje na B92 Blogu.

Moj sin nema jednu baku. Nikada je nije vidio. Ubila ju je vojska Ratka Mladica. Sjedila zena ispred svoje kuce u Sarajevu kada je ispaljeno jedno pet-sest projektila iz visecjevnog bacaca raketa. Ne sjecam se tacnog broja jer sam se od kuce zene koju volim udaljio mozda tek tri minute hoda i cuvsi zvukove ispaljenja strasno sam se bio prepao te panicno potrcao prema zaklonu. Mozda su

Ako se neko, pretražujući ovu istorijsku fotografiju iz Zabele, pita a gde su Toma Nikolić i Aleksandar Vučić, kud se dede Čeda Jovanović, a šta bi sa Draganom Todorovićem, Veljom Ilićem, Koštunicom, Palmom... odgovor je jednostavan: oni su smešteni u samice, zbog narušavanja zatvorskog kućnog reda.

Ova fotografija, pored nesumnjivog istorijskog, dokumentarnog značaja, ima i neverovatna lekovita svojstva. Pa ekološka! A tek prosvetiteljska! Uverite se i sami!