Имам једног другара. Мислим, имам их више него ово је прича о том једном.

Ovaj blog nastavlja tamo gde je predhodni zavrsio. U isto vreme odgovara na pitanja kako, zbog cega i kada je to  Amerika usla u fazu  klasicnog    imperijalizma  ? Zbog cega se vanjska politika Demokrata i Republikanaca ne razlikuje? I na kraju, zasto   novostvorena  koalicija u kongresu nije iznenadjenje.

Istorija nije nauka o proslosti,vec nauka koja pokusava objasniti sadasnjost. Ona se i kroz primer  Amerike moze posmatrati  kao svojevrsna patologija ljudskog ponasanja.

Ideja o Americi kao svetioniku ostatku mracnog sveta rodila se davne 1630 godine

U jednoj grupi je primjerak od 200 ljudi. Svi su zavrsili srednju skolu i rade kao auto- mehanicari. Sad neki su bolji neki gori, nebitno.
Druga grupa ima isti broj ljudi; zavrsili su visu ekonomsku. Rade u administraciji. Privatnih firmi, il' drzavnih, opet nebitno.
Treca grupa su fakultetski obrazovani ljudi. Fakultet filozofije; Vecina ih radi u prosvjeti. Kao ucitelji srednje, il' osnovne skole.
Cetvrta grupa, brojcano ista kao predhodne tri, sastoji se od ljudi sa titulama doktora. Rade vecinom kao profesori, neki se bave istrazivackim radom. Doktorat moze biti iz oblasti

 да баталимо ми флоскуле? пароле и лична разрачунавања. да оставимо реиндустријализацију онима који ту реч могу изговорити после пола флајке тг`зјуг. шалим се. око ове реиндустријализације бих да разјасним пар ствари. да би "индустрија" ферцерала неопходно је правити нешто довољно атрактивно (квалитетно и јефтино) да то неко купи. е сад, не знам да ли сте чули за кину? то је она земља која се потписује са прц (made in).

"Obrazovanje nije ništa drugo do rekonstrukcija ili reorganizacija iskustva."

Džon Djui 

(riječ je o pedagogiji, ali opet je /htio ja to ili ne/ postmodernizam glavni junak)

Gledam kroz prozor, u trešnju, pokrivenu snegom. Nije baš pristojno što u ovakvoj idili pijem vino, ali, došlo mi. Nekako mi taj buke „Strasti“ sa izuzetnom završnicom, dugom i postojanom prija. U toj samoći, krajnjeg stadijuma alkoholizma, kad piješ sam, postavljaju se pitanja kojima su odgovori potrebni, taman toliko, koliko i aroma crvenog bobičastog voća sa blagim tonom hrastovine u pozadini ovog vina.

Ema Goldman: Slobodna ljubav? Kao da ljubav može biti išta drugo osim slobodna! Muškarac može da kupi pamet, ali svi milioni na svijetu nijesu uspjeli da kupe ljubav. Muškarac je potčinio sebi tijela, ali sva moć ovog svijeta ne može da potčini ljubav. Muškarac je potčinio cijele narode, ali sve njegove vojske ne mogu da potčine ljubav. Muškarac može da okuje i ograniči duh, ali je potpuno nemoćan pred ljubavlju. Visoko na svom prijestolu, sa svim svojim sjajem i pompom koja se zlatom može kupiti, muškarac je ipak samo siromašan i očajan, ako ga mimoiđe ljubav. Ali, ako ljubav postoji, i najsiromašnija kuća sija toplinom, puna je života i boja. Tako ljubav poseduje čarobnu moć da od prosjaka napravi kralja. Da, ljubav je slobodna i ne može da egzistira u nekoj drugoj atmosferi. Kada je slobodna, ona se daje bezrezervno, u velikim količinama i potpuno. Svi zakoni zasnovani na statutima, sve sudnice ovog svijeta, ne mogu da je iščupaju iz korijena. Ali, ako je tlo sterilno, kako brak može da dâ plodove? To je kao poslednja velika i očajnička bitka prolaznog života protiv smrti. Ako se ikada ostvari istinsko drugarstvo i postigne jednakost među polovima, onda će ljubav, a ne brak biti ona snaga koja je dovela to toga.

Ko je pomislio da je blog o Srbiji u raljama poslenjih par decenija prevario se - obrasci prosti, epizodika predvidljiva, semantika prosto-prošireno rekurzivna - nije tema.

Pošto je ovo decenija robotike, između ostalog, sve je više popularnih članka na tu temu i sve je više vesti kako je imitiranje života, čak na vrlo niskom novou, jedini lek za jalovu algoritmičnost. Veštačke pčele, bubice u pravom vetru, pravi vetar u veštačkoj kosi, "theory of mind" koju osvajaju mali roboti, roboti koji počinju da se oblače u mekano ... i eto nas za čas u "ko te ima taj te nema, ko te nema taj te sanja" balonu od izgubljenosti u algoritmima koji ne rade i životu koji ne primećujemo.

Organizaciona fenomenologija, evolucija, emergence, rolling-with-the-punches egzistencijalna mehanika u robotici, kao i u živom ispod površine civilizacijskih tekovina, iz jako malo "materijala" i još manje neuralnih mreža izvlače fenomen od vrednosti sakrivene u malom oko nas.

U knjizi Viktor Frankla " Zašto se niste ubili?" on opisuje kako je preživeo nemački logor smrti, te napominje da su uvek vise snage, volje za život, imali ili religiozni ljudi ili oni koji su nekog mnogo voleli. I ta pokretačka struna nije bila zanemarljiva u poredjenju sa onima bez izraženih ta dva osećanja.
Ipak, da li je mir, onaj za kojim uvek nesvesno tragamo zaista u tim segmentima. Kod duboko religioznih možda. Jer vera ne bi trebalo da