Baš bih voleo da projektujem soliter, napravio bih jedan koji bi se širio uvis, da ne mogu stanari onima ispod da tresu mrve na terasu. Neme veze što bi možda pao na prvoj košavi . Ili da budem istraživač u nekoj farmaceutskoj kući. Ih, kako bih se tu tek istakao: recimo, da u vitamine stavljam preparate za opadanje dlaka. Žene bi me baš volele, a i neki muškarci. A tek kad bi me pustili da budem saobraćajni inženjer! Na svim opasnim krivinama napravio bih kontra nagib, pa ko ne poštuje ograničenje 40 - nek' produži u provaliju, jarak, banderu ili zid. Bolje da pogine što pre nego da maltretira i ugrožava normalne vozače. A da sam tehnolog u poljoprivrednom kombinatu ili agronom šopao bih one životinje toliko da bi se meni duplo brže gojile nego ovim dosadašjim tehnolozima. Il' će se toviš il' će crkneš! A voleo bih i da, na primer, napišem uputstvo za nekakvu mašinu za ekstrudiranje aluminijumskih profila, što bi to tek bilo veselo.

NISI - pesma sa DVD-a u pripremi

Pozdrav :)

D.

Autor teksta: doc. dr Davor Džalto

Kao što je poznato stručnoj ali i široj javnosti, dva ključna umetnička muzeja u glavnom gradu Srbije su uspešno zatvorena dugi niz godina. Reč je naravno o Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti („Muzej na Ušću“), čije su zgrade zatvorene za javnost od 2003., odnosno 2007. godine.

Primer zatvaranja muzeja na tako dugo vreme pokazuje izrazito problematičan odnos društva i države prema kulturi i njenim institucijama. Ono što uvećava ovaj problem je odsustvo jasnog plana o tome kada će radovi biti završeni

Poslije smrti pokojnog Dr Jovana Raskovica sam krem srpske politicke elite, danas isto tako pokojne krajine, cinila je druzina sastavljena od bivsih sofera,  skladistara, kriminalaca, jednog seoskog  lokalnog milicijskog inspektora i da ne bude sve tako crno, ipak jednog zubara.

Kad se gleda iz danasnje perspektive sa ovakvom politickom elitom Krajina bolje  proci nije ni mogla. Na kraju krajeva ,    Milosevicu su trebali poslusnici, a ne ljudi koji su bili u stanju makar malcice trezveno razmisljati. Oni rijetki koji jesu pokazivali znakove razmisljanja su pobjegli

Otrgnuce - pesma sa DVD-a u pripremi

Pozdrav!

D.

Dragi moji, odlucio sam da neko vreme sa vama komuniciram na dole prilozeni nacin. Razlog je - privodjenje kraju izrade audio-vizuelnog izdanja jedne moje ranije objavljene zbirke pesama. Jednu kockicu iz tog mozaika zelim da podelim sa vama. Bice ih jos ovde mozda jos, ali cu se truditi da ne preteram. Ako vam sve otkrijem, ko ce mi doci na promociju? :) 

Pala je prva  poslednja klapa filma "SESTRE", u režiji  Vladimira Paskaljevića i produkciji Monte Royal Pictures. Snimanje je uspešno završeno po planu, 15.11.2010.

 Istine radi - ne dešava se baš često da početku snimanja jednog filma prisustvuju premijer, ministar unutrašnjih poslova i ambasador EU. Sve u svemu, gospodin Mirko Cvetković, gospodin Ivica Dačić i gospodin Vensan Dežer bili su veoma zlatni što su došli. I nisu samo došli već su, svako u svom govoru, na poseban način istakli važnost filma "Sestre" i preventivne borbe protiv trgovine ljudima. Puno hvala na odvojenom vremenu, na svim izgovorenim lepim rečima podrške, zatim na tačnim rečima koje ukazuju na problem o kojem film govori i naravno - hvala na obećanjima. Što bi rekao ministar na prvoj klapi: "Još samo da se ispune"...

Šta ste želeli postići turnejom po Kosovu i Metohiji?
- Hteli smo da pozorištu, na tren, vratimo ulogu koju je u ovoj našoj tranzicionoj malograđanizaciji negde zagubila – subverzivnost. Umetničku, političku, društvenu. Sad bih, kao pristojan čovek, trebalo da progovorim o tim divnim ljudima, o dva sata osmeha (naspram decenije teskobe) na njihovim licima, ali bih vam time odao samo deo razloga. Ne, probali smo da napravimo umetničku provokaciju, pokušali smo da stvorimo parapolitički, parateatarski incident. Samo delimično smo uspeli, dobar deo

Sudeći po ponašanju naših političkih stranaka moglo bi se zaključiti da su ,sa manje ili više nijansi,  mnogo izraženije profilisane kao interesne grupe i grupe za pritisak nego političke partije u klasičnom ili modernom smislu. Stranke funkcionišu kao preduzeća-firme,čak i govore o menadžmentu ,a članstvo u strankama je najmanje vezano  sa ideologijom već ličnim statusnim i materijalnim interesima, a za ideale neka rade budale.

Ne ulazeći u rasprave o kraju ideologije, pa ni problematizovanje pitanja šta je ideologija u savremenom smislu, a imajući u vidu politički spektar Srbije opravdano se nameće pitanje imaju li stranke ideologije, po čemu se razlikuju, koje su to vrednosne crvene linije kad niko ne može ni sa kim , a onda svako može sa svakim i. Ili je možda jedina vrednost doći na vlast i na tom strašnom mestu postojati.

Dobar povod za ovu raspravu je izjava portparolke DS Jelene Trivan da SNS nema ideologiju.