koliko god ne tražim svrhu ovog pisanja, moram da pitam:

 

 tap, tap, tap, tup..ups sorry!!

" Dobro kume oces ti da izubijas ove ljude po    aerodromu ..gledaj malo kako baratas sa tim stapom...."

"Ja da gledam"?, odgovorih pomalo zastajuci u masi putnika koja je ignorisala  moj bijeli stap  sem.... ako ih malcice ne/namjerno   sapletem istim. 

"Pa jebote da ja gledam vozio bi kola ne stap".

"Dobro filozofe.    ajde samo sad da pozurimo  na taj let pa cemo u avionu natanane o ljudima and ljudskim pravima" , odgovorio je moj kum rijesen da ne zakasnimo na let za Beograd.

"Znas", nisam

Onima koji su procitali intervju hrvatske lingvistice Dr. Snjezane Kordic Nismo manje Hrvati zato što govorimo isto kao Srbi je sigurno odmah bilo jasno odakle mi ideja za naslov ovog teksta. Iako je ovaj intervju prenelo vise nasih medija mislim da se zbilja radi o izuzetno znacajnom dogadjaju na nasim prostorima kad je jezicka problematika u pitanju i da zasluzuje jos mnogo vecu paznju nego sto je imao.

Nisam nigde citao jasnije, bolje i izricitije obrazlozenu

Poslednjih godina su u našim sredinama, pre svega u onim manjim, na videlo isplivale neke veoma zanimljive pojave. Tako se, na primer, među nama, budimpeštanskim Srbima, iskristalisalo nekoliko unikatnih kategorija ljubitelja kulture.
1. grupa: oni koji odlaze samo na kulturne programe koje lično organizuju. Sve ostalo im je je, ahhh, dosadno, a i veliko je pitanje da li je dovoljno

 Danas su svi nešto besni. Neko je besan na pedere, neko na nepušače, neko na taksiste...

stefan.hauzer je moj današnji gost. I on je besan.Pogledajte zašto

"Volio bi umrijet prije nego ostarim

volio bi umrijet, samo da ih ne vidim

kako pričaju priče kao naši starci

bivše djevojčice, bivši dječaci..."

("Crvena Jabuka", Dražen Ričl)

 Osamnaestog septembra 1986. godine, na putu za Mostar gde je trebalo da održe koncert, jedan od automobila u kome su bili članovi grupe "Crvena jabuka" doživeo je nesreću. Basista Aljoša Buha je poginuo na licu mesta, dok je vodja i zaštitno lice grupe Dražen Ričl teško povredjen. Uprkos naporima lekara, Dražen je podlegao povredama 1. oktobra.

Zadovoljstvo mi je da vas pozovem na izložbu plakata Tamare Ćetković AKCIJA!, koja će biti otvorena u petak, 17. septembra u 19 časova u novosadskoj galeriji Zlatno oko (Laze Telečkog 3/I). Izložba će trajati do 27. septembra i moći će da se vidi svakog dana, osim nedelje, od 9 do 13 i od 17 do 20 časova. Dobrodošli!

U nastavku sledi tekst za katalog izložbe i još Tamarinih radova.

Nаjveća i najkontroverznija srpska hip-hop grupа Beogrаdski sindikаt, poznаta po hit pesmаma kаo što su štа su Govedinа, Poroci Beograda, Alal vera i Oni su, u julu 2010. izdаla je novi аlbum pod nazivom Diskretni heroji.

       Ovih dana me opet opsedaju analogije i preklapanja...

Sve na svetu postoji da bi se napisala jedna knjiga.

Stefan Malarme

 U Theresiapolis  pristigli su vozom. Noću. Oko 3.30. Na stanici bili smo samo ja i par klošara. Ona je bila u nekakvoj crnoj pelerini opšivenoj krznom, na glavi je imala elegantan šešir s velikim obodom ispod kog su tek malkice virili pramenovi sede kose skupljene u punđu. Na rukama nosila je bele rukavice na kojim su tamnocrvenim koncem bili izvezeni nekakvi cvetni motivi (tek kasnije shvatio sam da su bili identični ornamentima koji se nalaze iznad južnog ulaza u Veliku većnicu Gradske kuće). Uprkos odmaklim godinama zračila je sasvim nesvakidašnjom lepotom kakvu, priznajem, nikada nakon ovog susreta nisam uspeo da pronađem ili uočim kod žena koje sam poznavao ili slučajno sretao na ulicama raznih gradova.

 On je bio u izlizanom, prljavozelenom vojničkom šinjelu, punom fleka od hrane i pića, ispod kog je virila bela košulja s elegantnom leptir-mašnom.