Kriv je MMF

MMF bi da povećamo PDV. MMF hoće da produžimo radni vek. Reakcija komentatora: sramota. Oni su južnu Ameriku u crno zavili i držali u dužničkom ropstvu.

Mora neko da bude kriv. Nismo mi valjda. Pored nesrećne Anđeline, izgleda da jedino još MMF izaziva burne emocionalne reakcije ljudi.

MMF zaista ne interesuje ni stopa našeg PDV-a ni naš radni vek. Niti ih interesuje kolike su nam plate.Niti ih interesuje kolike su nam penzije. Njih interesuje održivost našeg ekonomskog sistema. Zašto? Da bi mogli da vraćamo dugove koje smo sami nazidali uzimajući kredite za svakojake gluposti i projekte ministara i njihovih partija za koje smo mislili da su super ideja. Ispade da nisu. Super ideje. Novac smo potrošili. Dugovi su ostali. Nije nas MMF tukao po ušima da ovako trošimo pare u poslednjih 10 godina. Nije nas MMF tukao po ušima da ovako sprovedemo privatizaciju. Da osnujemo ovoliki broj državnih agencija. Da subvencionišemo nova radna mesta po ceni od 10.000 evra komad.

MMF može samo da analizira naše neveselo stanje i da daje sugestije kako da ga popravimo. Ne u cilju boljeg života penzionera ili radnika ili seljaka ili poštene i nepoštene inteligenicje. Već, drugovi i drugarice (TM D.P.), u cilju održavnja naše sposobnosti da otplaćujemo dugove.

Računaju gospoda iz MMF-a., da ćemo mi sami, ako nam se postave razumni fiskalni okviri, unutar njih, sami odlučiti šta treba da povećamo, a šta da smanjimo, da bi postigli ekonomski rast i bolji život svojih građana. Tu su se naravno prevarili. Međutim to i nije njihov problem. To je ipak naš problem. Problem građana, poreskih obveznika.

Ako ste odredili da vam deficit bude 4,25%, u slučaju probijanja ovog iznosa imate dve opcije: povećati prihod ili smanjiti rashode. Smanjiti rashode znači smanjiti javnu potrošnju. Onda vam MMF izlista na šta trošite najviše novca iz budžeta i kaže da mora doći do smanjenja.

Smanjiti učešće penzija u BDP-u. Ne zato što neko misli da su penzije velike, već zato što je to najveća stavka.

Smanjiti broj zaposlenih u državi. Npr. ukinuti agencije. Međutim to nije dovoljno. Mora i školstvo i zdravstvo. Ne zato što neko ne voli nastavnike, lekare i medicinske sestre. Već zato što je to druga najveća stavka.

Drastično skresatii subvencije. Besmislene su.

Što se MMF-a tiče, ako smo u stanju da smanjimo korupciju i dovedemo javne nabavke pod kontrolu, more power to us. Smo što u to niko ne veruje.

MMF nema preference. Samo znaju da treba smanjiti učešće javne potrošnje u GDP-u.

Ako nećemo, nemamo snage da smanjujemo rashode, onda moramo povećati prihode. Kod povećanja prihoda, najveći poreski prihodi su od poreza na potrošnju (PDV, akcize i carine) i poreza na rad (porez na dohodak i doprinosi). Porez na dobit pravnih lica i porez na imovinu (posebno za pravna lica) je zanemariv. MMF nam kaže da bi trebalo povećati PDV i porez na imovinu. Ne zato što to njima treba, već zato što nema šta drugo. 

Kažu nam i da treba da smanjimo porez na rad i time proširimo bazu poreskih obveznika.  Nekako onako kako je predlagala ministarka finansija. To je bio jedini istinski predloženi reformski potez. Kamo sreće da smo ga povukli 2009.godine.

Ako smo zaduženi na nivou od 45% BDP-a, a jesmo, ako očekujemo rast BDP-a od 0%, i ako očekujemo deficit od preko 5%, nagradno pitanje je: koliki nivo javnog duga očekujemo na kraju ove godine? Pomoć prijatelja: dovoljna je jedna operacija sabiranja.

 Postala je uvreda za zdrav razum uopšte čitati novine i gledati televiziju. Količina ekonomski nepismenih izrečenih i napisanih stvari prevazilazi prag tolerancije.

Vlada spašava Železaru. Inače bi došlo do kolapsa privrede. Čuva radna mesta. Da li isto kao što smo to uspešno uradili u Kragujevcu? Sreća zbog velike zime dobiše alibi da ugase peći.

EPS isplaćjue bonus od "prosečno 20.000 do 30.000" za rad na zimi. Pa koliko je 20.000 ili 30.000? I šta sa ostalim ljudima koji su radili na zimi? Vlada kaže da ovih 4 miliona evra ne dolazi iz budžeta, već iz sopstvenih sredstava EPS-a. Kojih sopstvenih sredstava?

I tako dalje.

Izgubili smo preko 250.000 radnih mesta u poslenje tri godine. Oko 500.000 radnih mesta po anketi o radnoj snazi. Velika većina u sektoru malih i srednjih preduzeća. Broj zaposlenih jednak broju penzionera. Jedini rast zapošljavanja je zabeleženu kod države i u javnim preduzećima.

Plate kod države gotovo duplo veće od plata u privatnom sektoru. Pola zaposlenih je kod države. Podivljala korupcija. Monopoli na sve strane. Marže koje ne drži gravitacija. Katastrofalna privatizacija. Siva ekonomija na nivou trećine GDP-a. 

Sve ovo zajedno bez dvojbe ukazuje na istog krivca: kriv je MMF.