Region| Život| Životinjski svet

Kiša i kišina deca

Jelica Greganović RSS / 06.06.2013. u 14:57

hotel.jpg

Sinoć nas je uspavala kiša. Celu noć nam je dobovala po snovima, uporno, sve kao kad te neko prstom u rame bocka. Ali na svu sreću jutros nas je probudila kiša. Oko podneva se malo umorila i poslala oblake na topli obrok, a onda se pojavila u popodnevnoj smeni i nastavila sa radom. Povremeno se predomišljala, ali je uveče odlučila da da sve od sebe i linula kao da joj se gumica na dihtungu pokvarila. Eno je curi još uvek...zapravo, već danima ne staje, nikako da se mrdne i ode negde gde bi joj se neko baš obradovao. Pola Evrope gaca vodu bar do kolena, dok velika Ištar u laž postavlja starog Herodota koji je tvrdio da je i zimi i leti ova reka isto velika. Svi koji duž nje žive, mogu sada da potvrde da je Dunav tako pun sebe kao što vekovima bio nije.

Na moju sreću, kraj Istočnog carstva u kome živimo i jeste u poplavama ugroženom regionu, ali biće da smo dovoljno visoko da se sa nas neštedimične vode samo slivaju nekud nizbrdo. Ipak, mene brine i uzbrdo...

...Moj deda-stric Mihailo, koga smo svi u rođačkoj vertikali zvali »čika«, prosto da skratimo predug formalno tačni naziv, došao je sedamdesetih godina prošlog veka nazad kući. Da umre. Što je kroz koju godinu mirno i obavio. A, došao je iz Australije u kojoj je do tada živeo. Odmah posle kraja Drugog rata, dva rođena brata mog dede, Mihailo i Milan su otišli, iz nemačkog zarobljeništva, brodom u Australiju. Zato što su na brodu za Ameriku bile rasprodate karte. Naplašeni pričama o komunističkom dočeku, njih dvojica su se odlučili da se ne vrate tamo dole, nego da odu jako tamo dole. Žene i sitna deca su im ostala u otadžbini, da izviđaju situaciju i prežive kako god znaju i umeju dok oni malo ne stanu na noge i pošalju koju kovertu. Dolazili su retko, i tek onda kada je bilo izvesno da komuniste ni ne zanima njihovo postojanje, a kamoli da imaju vremena njima da se bave.

Ne znam šta su u Australiji radili, verovatno sve čega su uspeli da se dočepaju, tek preživeli su, a za Milanom su jednom kasnije otišao i njegov jedini sin. Mihailova deca, moji stričevi i tetke, su ostali gde su i bili, a tek kad su poodrasli, njihova majka, baba Stanojka je krenula na dugi put u Australiju. Iz nje se vratila samo dva puta, jednom jedva dočekavši posetu, a drugi put konačno, na malo badnjevačko groblje. Ovaj drugi put je familija mnogo bolje zapamtila, valjda po takvoj papirologiji i proceduri koju su zaradi pokojnice morali da prođu, prateći sve oblike saobraćaja i geografsko-pravnih prepreka koje je sanduk sa upokojenom babom morao da prođe preko pola planete. Kada je prošlo dovoljno vremena, i na njenom grobu izbledelo plastično cveće, počeo da se ugurava korov i naherile iskapane, voštane svećice, u familiji je ocenjeno da je lako gunđanje i smejanje na sopstveni račun izašlo iz zone nepristojnosti. »Pet baba smo mogli da sahranimo koliko smo se s ovom jednom namučili«, moglo je da se čuje tu i tamo, mahom o zadušnicama, kada badnjevačko grobljance postane centar društvenih zbivanja. Možda bi to baba Stanojku za života pogodilo, ali sigurno nije u večitom snu, mirnom da mirniji biti ne može, u svojoj zemlji koju je najveći deo života prevrtala kroz ruke, izvlačeći iz nje šta se izvući dalo. U zemlji po kojoj ne hodaju i ne gmižu stvorovi za koje je su i karakondžula i karakača prenežne reči.

Nekoliko godina za njom, stigao je i čika Mihailo. Čio i veseo čičica. Došao da potroši kusur života i prištedi familiju novog mukotrplenija oko putovanja nogama napred. Uglavnom je sedeo ispod velike lipe ili na tremu nove kuće svog najstarijeg sina, mog strica. Ništa nije moglo da naruši dobro raspoloženje i mir kojima je Mihailo bio nameran da ispuni pošteno zarađene  neradničke dane. U radničkom kombinezonu sa naramenicama. Običaj koji je doneo iz Australije. Tako plavom da se nadaleko mogla videti čika Mihailova plavetna fleka kako miruje pored kuće ili se ponekad polako kreće sokacima. Oko te fleke su često bili okupljeni Mihailovi ispisnici čije snahe su jedva dočekale da im ugledaju leđa, i spasu se njihovih mudrovanja bar do ručka, a ako i omrknu u komšiluku slušajući australijske priče, utoliko bolje.

Satima su sedeli spečeni, kvrgavih ruku, ispucalih lica i retke kose koja je štrčala ispod omašćenih kapa svih vrsta. Ispijali su kafe tako glasnim srkutima da su zbog njih nervozno pokušavale da polete i inače filozofski mirno raspoložene kokoške. Zaprepašćenje čika Mihailovim pričama i dogodivštinama su potkrepljivali dodatnim ispijanjem neizbežne domaćinske rakije iz čašica manjih od pampura. S obzirom da je ostatak domaćinstva bio zauzet pametnijim stvarima od služenja gerintološkog kluba pod lipom, s najvećim zadovoljstvom sam preuzela ulogu poslužnice koja je klipsala od jata deda do kuhinje, usput polivajući pola posluženja. Time sam neočekivano zaradila ne samo plac ostavljen testamentom zahvalnog čika Mihaila, nego i hrpu restlova priča koje je pričao. Zahvaljujući jednom od tih komada sam uspela da sastavim priču koju sam već jednom čula od pokojne baba Stanojke, ali u delovima šaputanim među ženama u kujni, i ispresecanu jadikovkama »crna sestro« i »sestro slatka«. To je priča o uzbrdo, koja se desila tamo jako dole.

Kao i svaki dođoš koji je iza sebe ostavio kuću i okućnicu, tako je i čika Mihailo radio, sanjao i radio da kupi kuću u Australiji. Tražio ih je u okolini velikog grada u kome je živeo do tada, samo su bile skupe. Mnogo skupe. Na ravnom, a pored velika reka, nikad ne znaš šta na pamet može da joj padne. Ljuljnu te njihove kišetine, pada kao da za boga ne zna, pada danima, pada ne staje, izlije se ono čudo, povodanj, a ti gledaj kud ćeš. Sve dok nije našao kuću na brdu. Taman tolikom brdu da mu liči na brdo na kom se rodio. Em brdo, em gazda spreman da se cenjka. Cenjkao se čika Mihailo, dugo i strastveno, cenjkao se kao da mu baš od te kuće sve zavisi, i na kraju je uspeo da ubedi naivnog domaćina. Kupio je kuću za manje od pola važeće cene za kuće te lepote i veličine. Likovao je čika Mihailo zbog svog umeća i konačno stečene kuće. Na brdu. Uselili se čika Mihailo i baba Stanojka, srećni, veseli. On nastavio da radi, šta god je već radio, a ona sedela kod kuće. Radila po kući ko svako žensko što mora da radi, sestro slatka, i oko kuće koliko se moglo. Drugačija zemlja, nekako prašna, crna sestro, raste iz nje u metrima sve neka boca. Navikavala se na vetrove koji drugačije mirišu i na pogled koji u oko ne može da stane, slatka moja vdiš do kraja neba. Prošlo je nekoliko godina, bilo je i kiša, velikih kiša, plavilo malo, ali narod ko narod, pomuči se pa nastavi da živi po starom. Njima dobro. Uzbrdo.

Sve dok jedne godine nisu počele kiše nestajice. Padaju, padaju, lije ona tuga božja, sliva se, curi, potocima pada. I počne da raste voda. Gledaju Mihailo i Stanojka kako se narod nizbrdo na ravnom muči. Penje se voda do očiju kuća, penje se do šiljaka krovova, grca onaj svet, vuče krpe i dronjke, gleda da spasi šta se spasti da. A, oni na brdu. Samo tog puta je voda i uzbrdo krenula. Raste, ne staje. Guta brdo. To što baba Stanojka kao svako čeljade koje veće vode od Lepenice videlo nije, ne voli vodu sem u loncu, to ni po jada. Kako je krenula voda uzbrdo, tako su pred vodom na brdo prvo dotrčali zečevi. Uši im ovolike, sestro slatka, ko zemljani. Beže, i oni dušu imaju. Za zečevima su stigle lisice, za lisicama kučići valjda, nešto isto ušato, ali nekako i jeste i nije, sestro slatka. Posle njih uzbrdo je stiglo i svašta što baba Stanojka svog veka ni videla nije. Nekako onako, krakato, izdužilo se, ružno mnogo.

Preživela bi Stanojka tu najezdu životinjskih poplavljenika, šta ćeš sestro slatka bega i ono, beslovesno, al zna da se spasava. Zatvorili se Mihailo i Stanojka u kuću i gledaju sve to što napolju mrda. Kiša pada, ne staje, ako se prevari i zaustavi, oni polako izađu napolje i gledaju blato koje striže brojnim ušima. Voda raste. Sve bi to baba Stanojka istrpela da nije voda porasla još. Tada je počeo pakao lično. Zemlja je promrdala. Sve što jadna Stanojka za svog dotadašnjeg veka očima nije mogla da vidi, sve s viškom nogu ili bez ijedne, to je krenulo uzbrdo. Zmije, pauci, gušteri, crna sestro ovoliki ko sisančad, neke alamunje đavolje, bubetine razne, gadno i da i' pogledaš, karakondžule i karakače, ljigavo, buljavo, pogano...Mogla je baba Stanojka svašta da preživi i potrpi, ali ne i život sa gmižućim pripadnicima faune. Uz to, za razliku od onih ušatih i repatih gostiju, ovi se nisu zadržavali van kuće, već su koristili svaku rupicu i pukotinu na istoj da se nezvano nasele pod krov.

Prema svedočenju čika Mihaila, uboga Stanojka je te dane povodnja provela mahom penjući se po stolicama, cičeći i vrišteći, a pola kućnog posuđa je nepovratno završilo kuhinjsku karijeru, jer ga je užasnuta baba koristila za gađanje stvorova koji su joj život ogadili. Naravno da je tada na dnevni red stigla i, uz povišene decibele prodiskutovana, Mihalova trgovačka sposobnost. Ispostavilo se da je lukavi šumadijski seljak dobro prevaren prepolovljenom cenom kuće, jer se tek tada shvatilo zašto tako lepu kuću na još lepšem mestu niko pre njega nije hteo da kupi. Ni u pola cene.

Kada se voda konačno već jednom povukla i nezvani životinjski živalj se razišao, i ravnomerno rasporedio po ostatku okruga, baba Stanojka je ostala sastravljena još dugo. Sve mi u san dolaze, sestro moja, oči im ovolike i mrdaju onim brcima, a noge im ne mož' prebrojati ili se sve po trbuvu vuče i u tebe bulji onim cepkama otrovnim...

Opet se naoblačilo, crno kao ugalj. I kaplje, prokapava, pada. Neće da stane. Naokolo se na mah umiri poplava, pa onda opet sune besom mutnih, bezdanskih voda. Bore se ljudi kao crni mravci, vuku džakove peska, prave bedeme, gacaju po blatu koje zlosutno gućka, ponegde samo kućni rogljevi iz vode vire, drveće je bez stabala ostalo, samo krošnjama gleda. Na svu sreću mi smo na brdu. Uzbrdo. Valjda nas se neće setiti baba Stanojkini podstanari.



Komentari (46)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Đorđe Bobić Đorđe Bobić 16:07 06.06.2013

Lepo ...

Ustvari, još lepše ...
Jelica Greganović Jelica Greganović 16:40 06.06.2013

Re: Lepo ...

Hvala, Đorđe
kleinemutter kleinemutter 16:34 06.06.2013

brdo

Moji su imali kuću na bregu. Nije zgodno kad si natovaren bakalukom.

Sad imaju kucu na ravnom tlu. Sasvim druga perspektiva i drugi problemi.Poplava je jedan od njih.
Jelica Greganović Jelica Greganović 16:41 06.06.2013

Re: brdo

"kuća na bregu", mnogo lepo zvuči, ali uprkos "bregu" zvuči ravničarski
Jukie Jukie 16:50 06.06.2013

Re: brdo

kleinemutter
Moji su imali kuću na bregu. Nije zgodno kad si natovaren bakalukom.Sad imaju kucu na ravnom tlu. Sasvim druga perspektiva i drugi problemi.Poplava je jedan od njih.

I mama i tata su proveli detinjstvo u plavnoj zoni, što je jedan od razloga što su izabrali baš ovaj stan, a ne onaj u Miljakovcu u rupi
Srecko Sekeljic Srecko Sekeljic 17:02 06.06.2013

Re: brdo

Ako se prelije i kod nas, ja ću kroz Savamalu morati čamcem...

Jelica Greganović Jelica Greganović 17:20 06.06.2013

Re: brdo

Ček, ne razumem...
I mama i tata su proveli detinjstvo u plavnoj zoni, što je jedan od razloga što su izabrali baš ovaj stan, a ne onaj u Miljakovcu u rupi

Odabrali su ravno umesto rupe, el to?
Jukie Jukie 23:56 06.06.2013

Re: brdo

Ne, na brdu smo... sad očekujem pojavu zečeva
Jelica Greganović Jelica Greganović 12:10 07.06.2013

Re: brdo

Ne, na brdu smo... sad očekujem pojavu zečeva

Dok su zečevi, mekana je situacija, cvrsto postaje kad dokoračaju beznožni i višenožni...
Đorđe Bobić Đorđe Bobić 16:53 06.06.2013

Kiša i kišina deca

... a onda deca porastu i bude KIŠNI ČOVEK ... sećate se
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:20 06.06.2013

Re: Kiša i kišina deca

a onda deca porastu i bude KIŠNI ČOVEK ... sećate se

Ne, nego postanu pljuskovi
mariopan mariopan 16:57 06.06.2013

...

Gledam one nesrecnike poplavjene do krovova i zao mi ljudi.

Mi u ravnici ne mozemo da se spasemo ako krene, nema sta tu vodu da zaustavi jer odozdo naviru i pidzemne vode. Kad je nema, muka je, kad je ima previse jos vca muka.

Nadam se da ce nase reke amortizovati udar tog poplavnog talasa i da nece biti katastrofalne stete, mada, za Uskrs, Tisa je vec bila tolika da se putem do nje nije moglo, kolika je sada ne znam.

Kazu nadlezni da nema opasnosti ....


A tvoju babu skroz razumem ni ja ne volem te rakondzule
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:22 06.06.2013

Re: ...

mariopan, šteta je već pogolema, a EU uprkos prvom obećanju kanda neće moći da da pare...presušile...
Nadam se i ja da će taj poplavni talas da se potroši do Srbije.
Jukie Jukie 17:07 06.06.2013

Čamac



Evo jednog čamca za ušata australijska stvorenjca:

And Tom said, “Let us also take
An apple and a slice of cake;”—
Which was enough for Tom and me
To go a-sailing on, till tea.
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:22 06.06.2013

Re: Čamac

Alaj su ušati? Šta je ovo...sem šešira?
Sepulturero Sepulturero 17:59 06.06.2013

Хотел?

Одакле је та слика? Из једног од лепих градића у Аустрији поред Дунава?
Jelica Greganović Jelica Greganović 18:11 06.06.2013

Re: Хотел?

Pravo da ti kažem, nisam sigurna da li je iz Nemačke ili Austrije.
oskar-z-wild oskar-z-wild 18:55 06.06.2013

Re: Хотел?

Kod nas na Juznoj Moravi voda je malo "prljavija".



Jelica Greganović Jelica Greganović 19:05 06.06.2013

Re: Хотел?

Ne mogu da verujem...mada, mislim da sam sličnu strahotu videla pre par godina, mislim da se radilo o Drini kod Bajine Bašte.
ivana23 ivana23 20:13 06.06.2013

***

Prag, pre dva dana...

Jelica Greganović Jelica Greganović 21:38 06.06.2013

Re: ***

Gledala sam snimke, strahota...a one pacijente turističke koji su se nagurali i mažnjavaju "uspomene na poplavu", obaška probijaju barikade da bi se vozali po poplavi, da ni ne pominjem...
ivana23 ivana23 23:31 06.06.2013

Re: ***

Jelica Greganović
Gledala sam snimke, strahota...a one pacijente turističke koji su se nagurali i mažnjavaju "uspomene na poplavu", obaška probijaju barikade da bi se vozali po poplavi, da ni ne pominjem...


Citala sam sta rade. Strasno, destrukcija gde god se okrenes...
Jelica Greganović Jelica Greganović 23:35 06.06.2013

Re: ***

Strasno, destrukcija gde god se okrenes...

Glupost ne poznaje granice.
ivana23 ivana23 12:11 07.06.2013

Re: ***

I opet, Prag. Ova fotografija mi je bas upecatljiva...

Jelica Greganović Jelica Greganović 17:09 07.06.2013

Re: ***

Videla sam je, ali u širem kadru...rečita.
Черевићан Черевићан 22:40 06.06.2013

ес реген

кад киша нас снеба
смлазовима баш ошине
има томе добра страна
јер . . нема прашине
Jelica Greganović Jelica Greganović 22:47 06.06.2013

Re: ес реген

Dobro došao, gazda Čer, a prašinu dugo nismo već videli, skoro smo se je i poželeli.
jedi-knight jedi-knight 23:06 06.06.2013

...

Lepa priča Jelice. Baš lepa
Jelica Greganović Jelica Greganović 23:35 06.06.2013

Re: ...

Hvala ti, viteže
loader loader 07:47 07.06.2013

Kad se poljube oblak i zemljica

Sjajan, sjajan post


..., ako se prevari i zaustavi, oni polako izađu napolje i gledaju blato koje striže brojnim ušima.

rade.radumilo rade.radumilo 09:33 07.06.2013

Uzbrdo u Jagodini

Priča mi jedan Jagodinac pre desetak petnaestak godina, kako su imali neku mašala poplavu. Njihova kuća uzbrdo, pa se nisu mnogo brinuli, al krete voda i uzbrdo. Videvši oni da će i do njih da stigne, rešiše da vide šta mogu da pripreme za nadolazak vode u posetu.
Naoružani neiskustvom u tim situacijama (jer žive uzbrdo) a zaboravivši časove fizike iz škole, rešiše oni da belu tehniku (frižidere, zamrzivače itd.) koja je zujkala u podrumu podignu na klocne.
Kasnije su shvatili da je plafon podruma ispod kućnog praga do kog je doprvla voda i podsetiše se zakona spojenih sudova...
Jelica Greganović Jelica Greganović 12:13 07.06.2013

Re: Uzbrdo u Jagodini

Šta je klocna?
rade.radumilo rade.radumilo 12:49 07.06.2013

Re: Uzbrdo u Jagodini

Jelica Greganović
Šta je klocna?


Definicija prva:
Komad drvene grede, otprilike veličine cigle. Koristi se da podmetneš pod nešto i time mu povećaš rastojanje od tla i visinu za nekih desetak cm.
U prethodnoj firmi sam imao kolegu koji je toliko visok da je morao da drži kancelarijski sto na klocnama kako bi uopšte mogao da sedne za isti
rade.radumilo rade.radumilo 12:52 07.06.2013

Re: Uzbrdo u Jagodini

Šta je klocna?


Definicija druga:
Klocne su ono na čemu zatekneš svoj automobil ujutru, kada ti pokradu točkove.
Jelica Greganović Jelica Greganović 13:25 07.06.2013

Re: Uzbrdo u Jagodini

Ta klocna zvuči kao kloc zubima
ocajna_domacica.65 ocajna_domacica.65 09:46 07.06.2013

Јутро

Таман ме јутрос пробудило дивно сунчано време, и баш сам хтела да почнем да певам

Good Morning Sunshine,

кад оно опет....



Препорука и
Jelica Greganović Jelica Greganović 12:13 07.06.2013

Re: Јутро

domacice, kod nas je upravo za ne verovati - sunce...ako je to ono žuto, okruglo, visi na nebu i ne radi na struju i baterije...toplo je...Ali se iznat Alpa već održava brojni kućni savet debelih oblaka...
ocajna_domacica.65 ocajna_domacica.65 18:32 07.06.2013

Re: Јутро

Море, и ''смедеревац'' почео нешто да ми се буни, није свико да ради у мају, јуну, јулу....тешки му услови рада, само дими и хукће!
Jelica Greganović Jelica Greganović 00:21 08.06.2013

Re: Јутро

тешки му услови рада, само дими и хукће!

Pa kad se prisiljava na prekovremeni rad, ko je video da siroma smederevac mora toliko i u junu da rinta...
razmisljam razmisljam 14:31 07.06.2013

Једна сасвим невероватна вест:

у Земуну је поново до малочас падала киша, што је овде ретко виђена појава у последњих пар сати, с обзиром да је претходно на кратко успело да се промоли сунце.
mrale54 mrale54 16:12 07.06.2013

E, ovo "kuća uzbrdo"...

...me podseti na Ritopek!
Čuvena ritopečka klizišta!
Znaš onaj oglas -
Prodajem kuću na brdu- perfektno stanje, malo prešla (samo 300 metara).
Cena povoljna!

Divota, a?
Jelica Greganović Jelica Greganović 17:08 07.06.2013

Re: E, ovo "kuća uzbrdo"...

Divota...klizačica...
omega68 omega68 19:37 07.06.2013

Jelice,

Odličan tekst.
Samo jdna stvar
Ištar

Boginja u Vavilonu
Istar je prvobitni naziv Dunava.E sad, ako znamo (a znamo ) da se nekada Srbica pisala i s desna na levo kao i s leva na desno ( dokaz su palindromi i etrursko pismo koje je Bilbija dešifrovao pomoću Srbice - s desna na levo ), onda Istar pročitano obrnuto je - RATSI.
Ako znamo ko su RACI...
arianna arianna 22:36 07.06.2013

Re: Jelice,

... imaš li neka saznanja, kad će da prođe ovaj oktobar u junu?


Jelica Greganović Jelica Greganović 00:23 08.06.2013

Re: Jelice,

Istar je prvobitni naziv Dunava.

Naravno, Majka Reka. U mojoj priči je Ištar upravo pomenut kao Dunav.
Jelica Greganović Jelica Greganović 00:24 08.06.2013

Re: Jelice,

... imaš li neka saznanja, kad će da prođe ovaj oktobar u junu?

Čudni su putevi globalnog zagrevanja...đavo bi ga znao...dovoljno je da ti kažem da dva uporna narcisa na mom balkonu i dalje cvetanjem ignorišu juni.

Arhiva