Данас, после осам година проведених у коми, умро је Аријел Шарон. У кому је пао од последица можданог удара док је био премијер Израела и само неколико месеци после повлачења Израела из области Газе. Пред смрт, најављивао је и делимично повлачење са Западне обале.
Данас, у данима кад је умирао, Израел под вођством Бенџамина Нетањахуа планира изградњу нових насеља, и мир се чини далеким.
Ја сам већи део свог боравка у Израелу провела док је Шарон био премијер, и, по мом мишљењу, стање је било побољшано у односу на претходни период. Додуше захваљујући и коалиционим партнерима, али ипак...
Шарон је рођен у селу Кфар Малал као дете руских имиграната. То село где се родио, на хебрејском мошав, је у ствари пољопривредна заједница социјалистичког устројства. Његово је село било и секуларно.
Територија данашњег Израела и Палестине била је тада под Британском управом. Шарон као тинејџер приступа јеврејском покрету отпора против Британаца, Хагани (хагана је одбрана на хебрејском), из које је касније настала израелска војска. Од почетка своје војничке каријере био је окарактерисан као бриљантан војник, али често и агресиван и недисциплинован.
Добијао је специјалне задатке, али му је и суђено.
У шестодневном рату предводио је операције на Синају против египатских снага, после чега је Синајско полуострво завршило у изреалским рукама.
Шаронов највећи војни тријумф је из Јом-кипурског рата, када је успео из дефанзивне позиције на Синају, изведе пробој преко Суецког канала, стигне на 100 км од Каира и потпуно одсече египатску другу и трећу армију. По многима, то је одлучило победника у том рату.
После војне, започео је политичку каријеру. Један од најтежих пораза доживео је као министар одбране, када је оптужен за масакр у Сабри и Шатили.
У време НАТО бомбардовања Србије, Шарон, тада министар иностраних послова, био је један од ретких државника који је отворено осудио ту агресију.
Увек свој и увек самосталан, у тренуцима кад је могао да уђе у историју као државник који је смирио блиско-источну ситуацију, доживео је шлог. Данас, после осам година у коми, умро је.