Test iz fizike

/ 29.03.2008. u 21:48

Komentari: 210
Čitanost: 26480
/
Preporuke: 3432
/

Procitam danas u novinama jednu vest koja me je zaprepastila. Dva tipa sa Havaja (jedan advokat, sa elementarnim obrazovanjem iz fizike - to mu je bio fakultativni predmet kad je studirao na Berkliju, a drugi neki mudrac opste prakse), pokrenuli tuzbu protiv Fermilab-a, CERN-a i jos par vodecih slicnih institucija, a u vezi stavljanja u rad LHC-a (Large Hardron Collider-a). Taj ubrzavac cestica se vec godinama zeljno ocekuje u svetu fizicara i drugih naucnika.Ljudi se nadaju da ce tom masinom uspeti da detektuju Higsov bozon, da odgovore na fundamentalna pitanja iz fizike, i odgonetnu jos nekoliko tajni elemntarnih cestica i kosmosa. Medjutim, ovi lumeni se plase da ce tokom sudara doci do stvaranja crne rupe koja ce se prosiriti i usisati u sebe celu planetu Zemlju, a potom i ostatak kosmosa! Ovo nije sala - sudjenje predu sudom na Havajima je zakazano...Cela prica moze da se nadje ovde. Neznanje ce nam doci glave, a i nasa lidiaz moze da izgubi posao! Ovo me podseti na poznatu njigu C.P. Snow-a "Dve kulture" u kojoj on lamentira nad slabom komunikacijom izmedju sveta naucnika i inzenjera, i sveta humanista i umetnika. Ako se, kao znak opste kulture, kaze on, smatra da jedan inzenjer treba da zna maker osnovne stvari o Sekspirovim delima, tako je normalno ocekivti da humanisti znaju maker konceptualno o cemu govori Drugi zakon termodinamike (ovo je njegov primer).Ali, da ne idemo tako daleko. Nedavno je medju prosecnim svetom u Enleskoj sprovedena mala anketa o poznavanju elementarnih zakona fizike, i rezultati su porazavajuci. Razocarani ljudi iz obrazovne branse su poceli da govore o "New age of ignorance". Pitanja su bila iz skolskog gradiva... Ne. Po mom misljenju,pitanja su zapravo bila o tome kako osnovne stvari u prirodi funkcionisu. Bez obzira, odsustvo ovihelementarnih znanja je zabrinjavajuce. Kao sto svako ko sebe smatra za iole obrazovanu osobu morao dazna ko je naslikao Mona Lizu, tako bi isto morao da zna i odgovore na sledeca pitanja. Test iz fizike 1. Metalna ploca se zagreje do temperature od 200C Bunzenovom lampom. Kad se lampa iskljuci,ploca se potom hladi emitujuci koju vrstu zracenja?
a) Ultraljubicasto zracenje b) Gama zrake c) Infracrvene talase d) Radio talase

2. Nalazite se na zadnjem sedistu automobila koji stoji i u ruci drzite balon napunjen heliumom. Kad automobil pocne da ubrzava unapred, u kom pravcu ce se balon pomeriti?

a) Unapred b) Unazad c) Na gore d) Nece se pomeriti

3. Koje dve osobine cestice se, prema Hajzenbergovom principu, ne mogu istovremeno izmeriti?

a)Energija i masa b) Polozaj i kolicina kretanja c) Polozaj i masa d) Kolicina kretanja i brzina

4. Klizacica na ledu izvodi piruetu rasirenih ruku. Kada skupi ruke uz telo, sta ce se dogoditi?

a) Nista b) Promenice pravac c) Pocece da se okrece sporije d) Pocece da se okrece brze

5. Velika drvena kugla i mala metalna kuglica se nalaze na vrhu strme ravni. Kad se obe kugle istovremeno puste niz ravan, koja ce stici prva do dna ravi?

a) Drvena kugla b) Metalna kuglica c) Obe ce stici istovemeno d) Zavisi od pojedinacnih masa kugli i nagiba strme ravni.

6. Ako bi se Sunce ugasilo ovog trenutka, koliko bi vremena proslo pre nego sto bi mi na Zemlji to primetili?

a) Primetili bi odmah b) Oko 8 minuta c) Malo vise od 1 sata d) Skoro ceo dan

(Odgovori: 1c, 2a, 3b, 4d, 5c, 6b)

postavite na |

Komentari (210)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

vucko 00:24 30.03.2008

Re: Not enough space...

И шта је уопште "Бунзенова лампа"?

vucko 00:31 30.03.2008

Re: Not enough space...

Ако ће неко сад да ме пита, зашто би онда неко морао да зна ко је насликао "Мона Лизу"? Одмах да одговорим: Не мора. Само нека је уврсти у свој доживљајни свет - нека активира сврху тог портрета. Нека учини нешто са њом. А ако нам затреба податак о аутору - живео Гугл.

Jarile - osim što je Mona Liza postala ikona, simbol, ili šta već ne - kakve su šanse da neko, ne pozicionirajući Mona Lizu u svoj istorijski kontekst, uvrsti Mona Lizu u svoj doživljajni svet preterano dalje od gomile drugih "šarenih slika" kojim ga bombarduju mediji?

Drugim rečima - da li Mona Liza "postoji" bez Leonarda, vremena u kome je živeo, itd? U Luvru to, otprilike, izgleda ovako: šetaš se pored onih ogromnih slika tipa "sloboda vodi narod", "splav meduze" i da ne nabrajam - i onda uđeš u jednu od onih prostorija što spajaju dva velika hodnika i vidiš gomilu ljudi nakrcanih oko omanje slike, nemo'š joj prići da je vidiš uopšte kako treba. Zaključak? "Mora da je zbog nečega bitna."

Jaril 00:34 30.03.2008

Re: Not enough space...

kakve su šanse da neko, ne pozicionirajući Mona Lizu u svoj istorijski kontekst, uvrsti Mona Lizu u svoj doživljajni svet preterano dalje od gomile drugih "šarenih slika" kojim ga bombarduju mediji?

То је питање разазнавања јаких доживљаја од оних слабих. То се вежба (не и учи).

"Mora da je zbog nečega bitna."

Свако уметничко дело је битно ако у нама изазива доживљај. Наравно, при том треба бити обазрив да ли је човек оспособљен да свари доживљај који дело нуди.

ivana23 00:37 30.03.2008

Fizika i umetnost

nsarski 00:47 30.03.2008

Re: Not enough space...

Jarile, ja se sa tobom u potpunosti slazem. Nemoguce je da covek zna sve iz svake oblasti danas. I, mislim da je to nepotrebno,
Mi zivimo, medjutim, u civilizaciji koje je izrazito tehnoloska. Recimo, snesno ti je ako neko misli da u radiju ima malih ljudi koji govore, pevaju i sviraju. OK, pa to isto vazi za druge stvari Neke elementarne stvari covek treba da zna - kao sto je odgovor na pitanje koliko ima kontinenata, koja je najveca planina na svetu, kada je bio period Renesanse, koliki je zbir uglova u trouglu? To je deo nase civilizacije, stagod o njoj mislili.

vucko 00:59 30.03.2008

Hvala ti, kao da si mi pomogao...

То је питање разазнавања јаких доживљаја од оних слабих. То се вежба (не и учи).

Свако уметничко дело је битно ако у нама изазива доживљај. Наравно, при том треба бити обазрив да ли је човек оспособљен да свари доживљај који дело нуди.

Hm... zašto li sam očekivao odgovor ovog tipa, pitam se?

Pretpostavljam da je pravilan komentar na ovo nešto tipa: "hvala, vežbaću (ali neću ni slučajno učiti!) i biću obazriv da li sam osposobljen da svarim doživljaj koji delo nudi", jel tako?

Aleksandra Mitrovic 01:07 30.03.2008

Re: Not enough space...

Кад ми буду затребали закони - потражићу их. Зашто бих памтио нешто са чим ништа не могу да урадим? Немам ја толики меморијски капацитет. Нико нема.

Sa punim poštovanjem za vaše stavome moram ipak da kažem sledeće: kako možete da tragate za nečim za šta ne znate ni dapostoji. Prosečna ljudska mašina bi trebalo da zna kako svet oko nje funkcioniše kako bi najbolje uposlio svoje pontecijale. Znanja nikada nije previše-naprotiv, u većini slučajeva je premalo. A memorija je mnogo većeg kapaciteta nego što bi bilo ko predpostavio. Samo neko mora da ima dobru volju da je popunjava. Nikada ne može doći do situacije "not enough memori" na vašem personalnom displeju. Sbe je stvar ličnog izbora.

vucko 01:13 30.03.2008

Re: Not enough space...

Nikada ne može doći do situacije "not enough memori" na vašem personalnom displeju.

Knjige o Šerloku Holmsu ser Artura Konana Dojla sam čitao, čini mi se, kao srednjoškolac. Retko šta mi je tako ostalo u sećanju kao ovo objašnjenje Šerloka Holmsa dr. Vatsonu, kada su se prvi put sreli, u knjizi "Grimizna Studija" (A Study in Scarlet):

You should consider your brain originally is like a little empty attic, and you have to stock it with furniture as you choose. A fool takes in all lumber of every sort that he comes across, so that the knowledge which might be useful to him gets crowded out, or at best is jumbled up with a lot of other things, so that he has difficulty in laying his hands upon it. Now the skilled workman is very careful indeed as to what he takes into his brain attic. He will have nothing but the tools which may help him in doing his work, but of these he has a large assortment and all in the most perfect order. It is a mistake to think that that a little room has elastic walls and can distend to any extent. Depend upon it there comes a time when for every addition of knowledge you forgot something that you knew before. It is of the highest importance, therefore, not to have useless facts elbowing out the useful ones.

Jaril 12:08 30.03.2008

Знати да не знаш и знати ко зна

нсарски
Neke elementarne stvari covek treba da zna - kao sto je odgovor na pitanje koliko ima kontinenata, koja je najveca planina na svetu, kada je bio period Renesanse, koliki je zbir uglova u trouglu?

Ова питања су далеко свакодневнија од оних из поста, али и даље мислим да те одговоре треба знати само ако су потребни. Нпр. знам колико има континената - и шта с тим? Није да се стидим што знам, али се нешто и не поносим. Не осећам то никаквом предношћу (или богатством) у односу на неког ко то не зна. Нити се осећам инфериорним што не знам која је највећа планина на свету. Никоме ништа не значи позиција Ренесансе, ако није упио бар неко уметничко дело тог периода (осим ако му не треба због историје науке, нпр.).

Сврха општег образовања није да се нагомила што већи број информација. Већ да се велики број информација учини што активнијим у свакодневном животу.

вучко
"hvala, vežbaću (ali neću ni slučajno učiti!) i biću obazriv da li sam osposobljen da svarim doživljaj koji delo nudi", jel tako?

Па, кад је већ тако срочено

) Тако некако. Уметност се (са стране конзумента) не учи, већ усваја.

А.М.
Znanja nikada nije previše-naprotiv, u većini slučajeva je premalo.

Апсолутно се слажем, али да је

А.М.
memorija mnogo većeg kapaciteta nego što bi bilo ko predpostavio.

не могу да прихватим. Овде под меморијом подразумевам меморију свести (пошто подсвест памти све). И не мислим да су "хард дискови" код свих људи једнаки. Када о овоме говорим увек се сетим себе са једне године факултета, када сам спремао неки обиман испит и када сам недељу дана пред испит имао осећај као да ми неко лопатом набија информације у главу, а онда их још и пљеска пошто неће да уђу. Једноставно - неће. То је, наравно, инстинктивна спознаја сопствене ограничености, те је као такву не могу доказати, али од тада нема никог ко може да ме убеди да је човекова меморија огромна.

Astrid 02:27 01.04.2008

Re: Not enough space...

Jaril
Количина знања је данас толико увећана, да је немогуће знати све из струке истовремено са "општом" културом (шта год ту било опште).

???
Sta ako napr. planirate da ucestvujete u kvizu "Milioner"? :)

Важност података се вреднује по критеријуму употребљивости. Прецизније, не мислим на употребљивост зарад решавања теста из физике, већ употребљивост у смислу креирања новог знања.

Upravo tako, ako nemate "osnovna znanja", niste u stanju ni da "kreirate novo znanje"!

Ако ће неко сад да ме пита, зашто би онда неко морао да зна ко је насликао "Мона Лизу"? Одмах да одговорим: Не мора. Само нека је уврсти у свој доживљајни свет - нека активира сврху тог портрета. Нека учини нешто са њом. А ако нам затреба податак о аутору - живео Гугл. Кад ми буду затребали закони - потражићу их. Зашто бих памтио нешто са чим ништа не могу да урадим? Немам ја толики меморијски капацитет. Нико нема.

Zanimljivo, ovaj blog se bavi fizikom, a vi dajete primer iz umetnosti, a poznato je da ne mozete da shvatite delo ako ne znate ko je autor i/ili kada je ziveo. Upravo u umetnosti je autor vazan, za razliku od nauke, gde je on, ipak, iako proizvod svog vremena, manje bitan. Ako trazite "naknadno", znaci da nista niste do sada naucili, a ono sto znate vas cini, pored psiholoskih karakteristika, onim sto jeste.

Astrid 02:35 01.04.2008

Re: Знати да не знаш и знати ко зна

Jaril
Сврха општег образовања није да се нагомила што већи број информација. Већ да се велики број информација учини што активнијим у свакодневном животу.

Onda svi na FPN!

И не мислим да су "хард дискови" код свих људи једнаки. Када о овоме говорим увек се сетим себе са једне године факултета, када сам спремао неки обиман испит и када сам недељу дана пред испит имао осећај као да ми неко лопатом набија информације у главу, а онда их још и пљеска пошто неће да уђу. Једноставно - неће. То је, наравно, инстинктивна спознаја сопствене ограничености, те је као такву не могу доказати, али од тада нема никог ко може да ме убеди да је човекова меморија огромна.

Upravo si objasnio da je propusni opseg ogranicen. Sa tim se slazem, ali to uopste ne znaci da memorija jeste.

Jaril 12:26 01.04.2008

Re: Not enough space...

ne mozete da shvatite delo ako ne znate ko je autor i/ili kada je ziveo

Апсолутно се не слажем. Ако је дело зависно од времена и аутора, онда и није неко дело. Друго је то што преко дела ми можемо свашта да покапирамо о аутору и времену. Само дело (оно вредно) је свет за себе и нису му потребни тумачи са стране.

Upravo u umetnosti je autor vazan

Коме? Историчарима и теоретичарима. Не и конзументима. Што су опет научне дисциплине.

Astrid 02:20 05.04.2008

Re: Not enough space...

Jaril
Апсолутно се не слажем. Ако је дело зависно од времена и аутора, онда и није неко дело. Друго је то што преко дела ми можемо свашта да покапирамо о аутору и времену. Само дело (оно вредно) је свет за себе и нису му потребни тумачи са стране.
Коме? Историчарима и теоретичарима. Не и конзументима. Што су опет научне дисциплине.

Blog je vec otisao na n-tu stranu, pa samo kratko.

Mozete da ga dozivite na nivou "svidja mi se", "ne svidja mi se" :)

Pogledajte "Nightwatching", koji, doduse, nije tako dobar kao sto neki tvrde, pa ce vam se neke stvari razjasniti.

sanya 01:00 30.03.2008

xkcd

Najgenijalniji strip na svetu :)
Za one koje mrzi da otvaraju:

Dawngreeter 13:45 30.03.2008

Re: xkcd

All hail XKCD! :)

medjutim 09:05 31.03.2008

Re: xkcd

.. kako covek da ne troluje kad je vec neko pomenuo XKCD? :)

(ako Jelica ovo vidi, kazie joj da nisam ja)

Astrid 02:43 01.04.2008

Re: xkcd

medjutim
.. kako covek da ne troluje kad je vec neko pomenuo XKCD? :)

Malo su mi sumnjive ove frekvencije, ali ok :)

nsarski 03:32 01.04.2008

Re: xkcd

Malo su mi sumnjive ove frekvencije, ali ok :)

Ne, sasvim su u redu. Evo rada na tu temu:
Journal of neurophysiology Representations of cat meows and human vowels in the primary auditory cortex of awake cats

Astrid 02:31 05.04.2008

Re: xkcd

nsarski
Ne, sasvim su u redu. Evo rada na tu temu:

Nisam clan, a abstract sam preletela.
Mislila sam da ima jedan peak, a da su ostale frekvencije prilicno ravnomerno rasporedjene. Izgleda da nisam dobro slusala :)

Zekaan aan Oceaan 01:01 30.03.2008

Specijalna teorija relativnosti

nsarski
6. Ako bi se Sunce ugasilo ovog trenutka, koliko bi vremena proslo pre nego sto bi mi na Zemlji to primetili?

a) Primetili bi odmah b) Oko 8 minuta c) Malo vise od 1 sata d) Skoro ceo dan

Po STRu pojam istovremenosti ne moze da se definise. Znaci moze da bude 8 minuta, a moze da bude i skoro odmah (ako se posmatrac krece brzinom bliskoj brzini svetlosti).

Mungos 03:01 30.03.2008

Uh, padoh...

... majku mu!

Mungos, The Neznalica

Predrag Brajovic 03:09 30.03.2008

Re: Uh, padoh...

Хеби га, а ja нашао од кога да преписујем

))

nsarski 03:43 30.03.2008

Re: Uh, padoh...

Хеби га, а ja нашао од кога да преписујем ))

:)))))))))

jaglika 03:23 30.03.2008

Idem sad da igram od srece : )

pitanje br. 3 - nisam znala, a kod 5. sam razmisljala kako bese...
Obzirom da sam apsolutni duduk za fiziku ( i sl.), ovo je iznenadjenje za mene. Pri odgovaranju sam se oslanjala pretezno na praxu, na zapazanja pojava i povezivanje znanja i sve to ima malo veze sa naucenom fizikom, u stvari.
Idem da se hvalim, gorima od sebe.: )

nsarski 04:32 30.03.2008

Re: Idem sad da igram od srece : )

jaglika
pitanje br. 3 - nisam znala, a kod 5. sam razmisljala kako bese...
Obzirom da sam apsolutni duduk za fiziku ( i sl.), ovo je iznenadjenje za mene. Pri odgovaranju sam se oslanjala pretezno na praxu, na zapazanja pojava i povezivanje znanja i sve to ima malo veze sa naucenom fizikom, u stvari.
Idem da se hvalim, gorima od sebe.: )

Eto vidis! Ja znam ljude koji rade egzaktne nauke intuitivno:) Negde im zasmeta neki minus, oni prebace u plus.
Ma, salim se. Ovo su stvari koje valjda covek prirodno zna. Ja tako mislim.

Ivan Marović 03:57 30.03.2008

Kolega nsarski, ne mogu da verujem!

Potkrala se greška u sledećem pitanju:

Ako bi se Sunce ugasilo ovog trenutka, koliko bi vremena proslo pre nego sto bi mi na Zemlji to primetili?

Pošto se Sunce gasi u prostorvremenu Minkovskog potrebno je osim kad precizirati i gde se gasi. Drugim rečima Sunce se gasi tamotad i ovdesad, pričemu je tamotad udaljeno 8 sekundi i 1AU od ovdesad.

Pozdrav! Odličan post, a bogami i prethodni.

nsarski 04:30 30.03.2008

Re: Kolega nsarski, ne mogu da verujem!

Oh, c'mon, Ivane! Ovo su pitanja za osnovce i srednjoskolce, nikakav prostorvreme i to. Obicna stvar. Neko ugasio sijalicu na Suncu, koliko treba vremena da do nas dodje ta informacija?
Hvala na lepim recima:))

Ivan Marović 05:02 30.03.2008

Re: Kolega nsarski, ne mogu da verujem!

Tek sam sad primetio da napisah osam sekundi umesto osam minuta. Informacija se ne kreće prostorom tokom vremena, ona jeste u prostorvremenu. Mnogo mi se đasvi taj koncept, ništa Panta Rei, nego ono Parmenidovo čudo (ili je to bio Anaksimen?)

AlexTheVeliki 06:24 30.03.2008

Sta je "vaznije" znati

Dobijo sam 3/6 na ovom testu… i potvrdio da je odluka da studiram politicke nauke bila prava stvar :)

Bas mi je interesantna ta debata, koliko bi svako trebao da zna o temi za koju nije specijalista. Ja imam dosta prijatelja koji studiraju matematiku, computer science, inzinjering itd… a koji pritom znaju vrlo malo o politckom sistemu i funckionisanju drustva u kome zive. Drugim recima, jedva da imaju elementarno razumevanje ko, kako, i koliko ima moci nad njima. S moje tacke gledista vrlo opasna i osetljiva stvarcica da bi se poverenje za “kako to radi” totalno prepustilo onima koji su "specijalisti" za to. Naravno, suprotni argument je da je isto tako naivno nemati ni naj osnovnije razumevanje o tome kako stvari (tehnologija itd) funkcionisu, a od kojih nasi zivoti isto tako zavise. I taj argument je sasvim na mestu.

E sad, sta je primarnije? Stvarno neznam odgovor. Ali kad dodje do toga u razgovoru ja kazem ovako: “mozes ti da budes naj izvrsniji strucnjak u bilo kojoj nauci, ali ajde bavi se njome u danasnjem Iraku”. Tesko ce ici… Uostalom, sto Tesla nije izmis’io struju u Beogradu nego u New York-u

gordanac 08:57 30.03.2008

bitno

Ako se, kao znak opste kulture, kaze on, smatra da jedan inzenjer treba da zna maker osnovne stvari o Sekspirovim delima, tako je normalno ocekivti da humanisti znaju maker konceptualno o cemu govori Drugi zakon termodinamike (ovo je njegov primer).

Skroz se slažem, ali iskustvo nam govori da to, kanda nije slučaj.
Poseban paradoks je što mi živimo tehničko-tehnološku civilizaciju (i ne retko smatramo da smo zbog toga mnooooogo boji od prethodnika - jes`, paz` da nismo) koja, uglavnom, i postoji zahvaljujući otkrićima fizike, pogotovo XIX i XX veka i kvanatne mehanike po svim sektorima.
Inžinjeri (u najširem smislu te reči), fizičari, matematičari uradili su sve što oblikuje našu svakodnevicu, a opet se nekako nije uspelo da se smatra i elementarno znanje iz fizike - elementarnom kulturom, Šekspir se i dalje podrazumeva...(ne da nemam ništa protiv, nego naprotiv! :)))
Ono što je meni najinteresantnije je što ako se i spomene fizika, većina će rado govoriti o - kosmologiji, o nastanku svemira, o teoriji relativiteta i skoro pa da slutim da dosta ljudi i pročita Hokinga ili Hajzenberga ili Ajnštajna ili Fajnmana i to mi je - očaravajuće, da se taj segment fizike tretira tako narativno, skoro kao bajke. To daje nadu, da će "balansa" u odgovoru na pitanje "šta sve moraš znati kao deo opšte kulture" - biti u budućnosti.
Ili fizika elementarnih čestica - isto, beskrajno zanimljiva ljudima. Divno. (Osim fijuka koji tuže LHC)
Evo mog doprinosa opštem obrazovanju svih koej zanima, a nisu fizičari - pregledna i jasna tablica elementarnih čestica (iima i lepših slika, ali ova mi baš nekako - dovoljna)

marta l 09:41 30.03.2008

Re: bitno

Ovi Gali su se najvise bojali da im nebo ne padne na glavu

sve drugo, manje vise nema veze...

Hvala gordanac, sada sam malo vise obavestena, a opet ne znam nista, naravno. samo, ovaj nivo obavestenosti je opasan kada se uzme kao osnov za neko zakljucivanje, ili onu tuzbu recimo.

Onaj ko samo zna ko je naslikao MonaLizu pa onda jos i okaci izbeledelu reprodukciju sa kalendara tik pored sifonjera sa trifrtalja Sekspira u crvenom povezu.....je isto toliko opasan. I za sebe i za okolinu.

Mene je zanimljivije da pojam opste kulture vidim kao sposobnost kombinovanja opazajnih iskustava, znanja, intuicije, konteksta....

Nego, a propos Asterixa, pa ti fermioni, hadroni i mezoni bas zvuce "rimski". pa ako je advokat citao Asterixa, sabrao 2i2 i eto tuzbe.....
P.S. polozila test

gordanac 10:25 30.03.2008

Re: bitno

....fermioni, hadroni i mezoni bas zvuce "rimski".....

neki su dobili imena po ljudima, neki ne, neki po osobinama, neki ne...
Deci je, na primer, zanimljivo pitanje "koliko puta možeš beskonačno tankim i oštrim nožem prepoloviti jabuku, pa da naiđeš na - atom?" Kad im kažeš - 67, odmah viču "pa, kako?!" onda "polove jabuke" običnim nožem (može jedno 20-25 puta) i - pojedu jabuke i nauče da razmišljaju o dimenzijama na malo drugačiji način. Posle im lako "uvališ" i Njutna i šta god hoćeš - sve do najvažnije opaske o drugu Njutnu : "Milioni su gledali kako jabuke padaju, ali se samo Njutn upitao - a zašto padaju?" Sada istraživači fizike visokih energija pitaju "a zašto se ne bi nešto desilo?" Divota. :))
Što se dimenzija tiče, mislim da je i stvar opšteg obrazovanja znati kojeg smo dela elektromagnetnog spektra svakodnevno, čulno svesni, a posebno koliko je taj deo malecki u odnosu na ceo spektar....mislim da u našoj sklonosti ka "važnosti čulnog" i leži najveći broj razloga što se retko smatra da su osnovna znanja iz fizike isto deo opšte kulture, kao i bilo koja druga znanja...

(mi svi opažamo čulima samo onaj deo koji pokazuje vertikalna strelica "visible", sve ostalo je dokazivo, naravno, ali ne ljudskim čulima)

vucko 10:36 30.03.2008

Vrh, brate!

A super su imena kvarkova: donji, gornji, čudni, šarmantni, vrh (brate), dno (brate)...

gordanac 10:39 30.03.2008

čubaka...

....evo im i porodične fotografije :))))

marta l 12:26 30.03.2008

Re: bitno

mislim da u našoj sklonosti ka "važnosti čulnog" i leži najveći broj razloga što se retko smatra da su osnovna znanja iz fizike isto deo opšte kulture, kao i bilo koja druga znanja...

tacno, ali nije problem u sklonosti ka "vaznosti culnog" nego sto se sve svodi samo na pet osnovnih cula . A postoje i higher senses"

To us, alas, sight and sound, inner and outer, soul and body. God and World, have fallen apart. What we knew as children we now must grope for. Only grown-up children—artists and wise men— know this always, radiating life in their glance, listening to the blossoming around.

Jaril 13:11 30.03.2008

Re: bitno

se sve svodi samo na pet osnovnih cula

А ни тих пет основних се не тренира и не унапређује.

Zekaan aan Oceaan 08:44 31.03.2008

Re: bitno

Gledam ovu sliku i pitam se sta su bazdarni bozoni. Izgleda da je Goran Vlahovic otvorio recnik i nasao nesto poput "gauge - bazdariti, podesavati". A onda jos udario copyright.

Ovo me podseca na Daliborku sa fizickog fakulteta i njen prevod teksta o crvenim menama kod zvezda (ostavljam vam da pogodite o cemu je originalni clanak iz Physics Today bio).

Astrid 03:12 01.04.2008

Re: Sta je "vaznije" znati

AlexTheVeliki
Ja imam dosta prijatelja koji studiraju matematiku, computer science, inzinjering itd… a koji pritom znaju vrlo malo o politckom sistemu i funckionisanju drustva u kome zive.

To je bar lako nauciti :)

E sad, sta je primarnije?

To zavisi samo od toga kakvi su ti planovi za buducnost :)

Peca 11:27 30.03.2008

Vinča ?

A sta je sa Institutom u Vinči? Bilo je govora o nekim sredstvima iz NIP - a.

Milan M. Ćirković 01:00 31.03.2008

Re: Vinča ?

Peca
A sta je sa Institutom u Vinči? Bilo je govora o nekim sredstvima iz NIP - a.

O institutu u Vinci moze se reci uglavnom ono Vitgenstajnovo: o cemu se ne moze govoriti, o tome se mora cutati.

(Ili bar o cemu se ne moze govoriti, a da se ne bude vulgaran i ne psuje. Nazalost.)

Pape 11:57 30.03.2008

što je ovo teško, a i dosadno mi je...

...je najčešće objašnjenje dece koji imaju problem sa matematikom, i još više fizikom u školi.
Sva fizika koja spada u opštu kultura postoji u osnovnoj i srednjoj školi. Od ovih 6 pitanja, 4 su iz osnovne škole (ili čak 5). No, kao što se svi sećamo iz tih dana, postoje teški i laki predmeti. O Mona Lizi, da ponovim ilustrativni primer, je praktično dovoljno znati kako izgleda, ko ju je naslikao, i kada otprilike (potrefiti eru) i već si se kvalifikovao na prvoj stepenici opšte kulture. Koja je što se fizike tiče u rangu pitanja broj 4 ili 5. I jedno i drugo se uči u osnovnoj školi, ali je drugo jednostavno teže za naučiti, a naročito shvatiti. Treba uložiti više vremena, volje, strpljenja. Mislim da je cela "misterija" slabog znanja iz fizike na nivou opšte kulture samo u tome.

vucko 12:21 30.03.2008

A spoonful of sugar...

...je najčešće objašnjenje dece koji imaju problem sa matematikom, i još više fizikom u školi.
Sva fizika koja spada u opštu kultura postoji u osnovnoj i srednjoj školi. Od ovih 6 pitanja, 4 su iz osnovne škole (ili čak 5). No, kao što se svi sećamo iz tih dana, postoje teški i laki predmeti. O Mona Lizi, da ponovim ilustrativni primer, je praktično dovoljno znati kako izgleda, ko ju je naslikao, i kada otprilike (potrefiti eru) i već si se kvalifikovao na prvoj stepenici opšte kulture. Koja je što se fizike tiče u rangu pitanja broj 4 ili 5. I jedno i drugo se uči u osnovnoj školi, ali je drugo jednostavno teže za naučiti, a naročito shvatiti. Treba uložiti više vremena, volje, strpljenja. Mislim da je cela "misterija" slabog znanja iz fizike na nivou opšte kulture samo u tome.

Možda zato što se uči "na suvo" - fizički eksperimenti, recimo ove kuglice koje se kotrljaju (ili padaju) - ali uživo itd. - nisu nešto što bi tako lako isparilo iz sećanja.

Ovde, u Glazgovu, postoji jedno zgodno mesto za tu vrstu stvari, za klince - "Glasgow Science Centre" - gde ima gomila "igračaka", koje u stvari pokazuju razne pojave iz mehanike, optike itd, sa kojima deca mogu da se igraju. Za većinu od njih deca, kad ih prvi put vide, verovatno kažu "čarolija" - tako da im neobičnost cele stvari drži pažnju dok im se objasni o čemu se, u stvari, radi :)

marta l 12:43 30.03.2008

Re: A spoonful of sugar...

A u Galzgovu imate i The Lighthouse Vec bili u tom sokaku? Cesto imaju specijalne programe za decu.....

vucko 13:11 30.03.2008

Re: A spoonful of sugar...

A u Galzgovu imate i The Lighthouse Vec bili u tom sokaku? Cesto imaju specijalne programe za decu.....

Hvala na preporuci, nismo (još) bili tamo. Razmišljam se kako nisam primetio mesto, pošto je to u samom centru, između glavne železničke stanice i Bjukenen ulice (trgovačka, pešačka zona) - teško može da se omaši.

marta l 13:45 30.03.2008

Re: A spoonful of sugar...

nije cudo, to je stvarno sokak, neverovatno uska ulica.....nadje samo ko trazi.

mmisko 12:29 30.03.2008

zanimljiv test

Posto sam i ja fizicar.Inace sve vise se smatra da ce zapad izgubiti tehnoloski primat upravo zbog toga sto se mladi ne opredeljuju za studije prirodnih i tehnickih nauka,dok je u Indiji npr. situacija sasvim drugacija!

nsarski 14:24 30.03.2008

Re: zanimljiv test

mmisko
Posto sam i ja fizicar.Inace sve vise se smatra da ce zapad izgubiti tehnoloski primat upravo zbog toga sto se mladi ne opredeljuju za studije prirodnih i tehnickih nauka,dok je u Indiji npr. situacija sasvim drugacija!

E, upravo o tome se radi. Ovaj test sam nasao u guardianu, i cela diskusija je vezana za taj primat Engleske. Evo ovde moze da se nadje.

Filip2412 17:31 31.03.2008

Re: zanimljiv test

mmisko
Posto sam i ja fizicar.Inace sve vise se smatra da ce zapad izgubiti tehnoloski primat upravo zbog toga sto se mladi ne opredeljuju za studije prirodnih i tehnickih nauka,dok je u Indiji npr. situacija sasvim drugacija!

mmisko, svi ti obrazovani Indijci, Srbi Arapi i ostali ce posle obrazovanja u svojim zemljama upisati postdiplomske ili doktorske u USA gde ce svome obrazovanju dati final touch i ostace u Americi da rade; nemoj da se brines za zapadne zemlje :)

I dosadasnji napredak tehnoloski napredak USA ostvarivan je od uvoznih naucnika, Nemaca, Jevreja, Srba, itd.

Astrid 03:40 01.04.2008

Re: zanimljiv test

Filip2412
svi ti obrazovani Indijci, Srbi Arapi i ostali ce posle obrazovanja u svojim zemljama upisati postdiplomske ili doktorske u USA gde ce svome obrazovanju dati final touch i ostace u Americi da rade; nemoj da se brines za zapadne zemlje :)
I dosadasnji napredak tehnoloski napredak USA ostvarivan je od uvoznih naucnika, Nemaca, Jevreja, Srba, itd.

Da, Srbi su glavni :)
Bilo je vise znacajnih Italijana, Svajcaraca, Amerikanaca (!), itd. nego Srba.

Milan M. Ćirković 15:44 01.04.2008

Re: zanimljiv test

Astrid
Filip2412
svi ti obrazovani Indijci, Srbi Arapi i
ostali ce posle obrazovanja u svojim zemljama upisati postdiplomske ili
doktorske u USA gde ce svome obrazovanju dati final touch i ostace u
Americi da rade; nemoj da se brines za zapadne zemlje :)
I dosadasnji napredak tehnoloski napredak USA ostvarivan je od uvoznih naucnika, Nemaca, Jevreja, Srba, itd.
Da, Srbi su glavni :)
Bilo je vise znacajnih Italijana, Svajcaraca, Amerikanaca (!), itd. nego Srba.

Ma da se ne lazemo, bilo je vise znacajnih Rumuna i Bugara nego Srba, o Madjarima ne vredi ni pricati, oni su za nas kao SAD u pogledu znacaja u intelektualnoj istoriji covecanstva.

wk 16:14 01.04.2008

Re: zanimljiv test

Ma da se ne lazemo, bilo je vise znacajnih Rumuna i Bugara nego Srba, o Madjarima ne vredi ni pricati, oni su za nas kao SAD u pogledu znacaja u intelektualnoj istoriji covecanstva.

Gledao sam pre par meseci kviz "Zelite li da postanete milioner". I pitanje je bilo u kojoj oblasti je doprineo Koanda. Na sta takmicar odgovori nesto kao "ma sta je mogao Rumun da izmisli". Na njegovo iznenadjenje, izmislio je mlazni avion.

Soylent Green 13:04 30.03.2008

kolicina gluposti

A jel' kolicina kretanja (naravno nesto sasvim drugacije od brzine) bio mali test da se vidi da li su posteri ovde cak ispod ranga britanaca po pitanju fizike? Test je inace fenomenalno uspeo.

Dawngreeter 13:43 30.03.2008

Blah...

Iskreno nisam znao odgovor na prvo pitanje :(

Izem mi gimnazijsko obrazovanje.

man ray loves me 13:56 30.03.2008

einstein's riddle

Ok, za sve koji su resili prvi test, evo Ajnstajnovog zadatka.

There are 5 houses that are each a different colour.
There is a person of a different nationality in each house.
The 5 owners drink a certain drink.
They each smoke a certain brand of cigarettes and also have a certain pet.
No owner has the same pet, smokes the same brand of cigarettes nor drinks the same drink.

CLUES
1. The British man lives in the red house.
2. The Swedish man has a dog for a pet.
3. The Danish man drinks tea.
4. The green house is to the left of the white house.
5. The owner of the green house drinks coffee.
6. The person that smokes Pall Mall has a bird.
7. The owner of the yellow house smokes Dunhill.
8. The person that lives in the middle house drinks milk.
9. The Norwegian lives in the first house.
10. The person that smokes Blend, lives next to the one that has a cat.
11. The person that has a horse lives next to the one that smokes Dunhill.
12. The one that smokes Bluemaster drinks beer.
13. The German smokes Prince.
14. The Norwegian lives next to a blue house.
15. The person that smokes Blend, has a neighbour that drinks water.

The question is: "Who has the fish?"

Dawngreeter 14:27 30.03.2008

Re: einstein's riddle

Ovaj test sam svojevremeno nasao sa objasnjenjem da "samo 2% ljudi moze da ga rasi" (ili tako neki mali procenat). Bejah prilicno ponosan kad sam ga resio, a onda sam se malo razocarao kad ga je dosta ljudi koje znam takodje uspesno resilo. Vrovatno je negde falilo objasnjenje da se taj niski procenat odnosi na resavanje u odredjenom vremenskom roku, ili bez koriscenja papira ili tako nesto.

Pape 14:55 30.03.2008

Re: einstein's riddle

Taj test može da reši svako, ukoliko se ne ograniči vreme i dozvoli papir i olovka. Svojevremeno sam ga prosledio fore radi osobama raznih uzrasta i nivoa obrazovanja (ok, uzorak mizeran, sve ukupno 4 osobe u dobu od 16 do 69 godina), svi ga rešiše. Samo je bio sa muzičarima i instrumentima. Sa druge strane, skidam kapu svakom ko ga reši bez papira i olovke, ja sam brzo odustao.

Legbreak googly 13:56 30.03.2008

Ne zasluzujemo mi nauku...

... kakvu imamo. Problem nije u tome sto je nauka teska ili postaje previse komplikovana, nego je problem u tome sto je covecanstvo naviklo da nauku uzima zdravo za gotovo. Do sredine 19. veka, nauka je bila, prakticno, privatni poduhvat nekolicine talentovanih pojedinaca. Od tada, polozaj naucnika se nije mnogo promenio, samo sto se od njih vise ne trazi da sami finansiraju svoja istrazivanja. Realnost je da nasa civilizacija tehnoloski gubi korak upravo zbog kratkovidog odnosa prema nauci, gde se na nju gleda kao na luskuz, umesto na temelj civilizacije i osnovni uslov opstanka iste. Ako se taj odnos ne promeni, onda je propast sadasnje civilizacije neminovnost. Sto ,dvesta godina, nebitno.

vucko 14:08 30.03.2008

Re: Ne zasluzujemo mi nauku...

Ne zasluzujemo mi nauku...
#Link Replika: 0
... kakvu imamo. Problem nije u tome sto je nauka teska ili postaje previse komplikovana, nego je problem u tome sto je covecanstvo naviklo da nauku uzima zdravo za gotovo. Do sredine 19. veka, nauka je bila, prakticno, privatni poduhvat nekolicine talentovanih pojedinaca. Od tada, polozaj naucnika se nije mnogo promenio, samo sto se od njih vise ne trazi da sami finansiraju svoja istrazivanja. Realnost je da nasa civilizacija tehnoloski gubi korak upravo zbog kratkovidog odnosa prema nauci, gde se na nju gleda kao na luskuz, umesto na temelj civilizacije i osnovni uslov opstanka iste. Ako se taj odnos ne promeni, onda je propast sadasnje civilizacije neminovnost. Sto ,dvesta godina, nebitno.

Neobična percepcija stanja nauke, moram da priznam. A u odnosu na šta to naša civilizacija tehnološki gubi korak?

Legbreak googly 14:56 30.03.2008

Re: Ne zasluzujemo mi nauku...

U odnosu na rastuce potrebe populacije: imamo dugorocan problem izvora energije, imamo nedostatak hrane u svetu, pijace vode, da ne govorimo o medicinskoj nezi za stanovnistvo koje je, u proseku, sve starije. Kada bi smo se odrekli svih dostignuca nauke u poslednja dva veka, ne bi mogli da prehranimo vise od 1.5-2 milijarde ljudi, i to u teoriji.

Mi ovu planetu rabimo kao da imamo neku drugu na koju mozemo da predjemo, ali je cinjenica da je vecina resursa na kojima pociva nasa civilizacija ogranicena (trenutni izvori energije i sirovina) i nemamo nacina da ih nadomestimo izvorima izvan nase planete.

gambit 13:58 30.03.2008

Hajzenberg

++++
3. Koje dve osobine cestice se, prema Hajzenbergovom principu, ne mogu istovremeno izmeriti?

a)Energija i masa b) Polozaj i kolicina kretanja c) Polozaj i masa d) Kolicina kretanja i brzina
++++

Pitanja i nisu toliko elementarna. Interesantno, ovaj princip sam pamtio kao "ne mogu istvovremeno da se odrede polozaj i brzina", ali kolicina kretanja i brzina su direktno proporcionalne...

Prije nekoliko godina sam gledao pozorisnu predstavu "Kopenhagen" o tome kako je Hajzenberg dosao kod Nilsa Bora (inace, svog profesora) da ga vrbuje da radi za Nijemce. Tada je Danska bila okupirana od nacisticke Njemacke. Izvanredna drama, prijateljstvo, patriotizam, moral. Da skratim, Bor nije prihvatio ponudu, cak se kasnije prikljucio projektu Menhetn...

Legbreak googly 15:00 30.03.2008

Re: Hajzenberg

Heh, i ja sam gledao tu predstavu i, meni se cini, dva coveka su imala potpuno drugacija vidjenja tog sastanka. Ono sto je sigurno je da Hajzenberg nije pokusao da vrbuje Bora da radi za Nemce, posto je Bor bio polujevrejin, te bi zavrsio u konclogoru da je presao granicu. A taj sastanak je legendaran po tome sto su obojica objasnila sta su razgovarali i nikome i dalje nije jasno sta se desavalo :)

Pape 15:13 30.03.2008

Re: Hajzenberg

Ovo je jedino pitanje koje ne spada u domen osnovne škole (nisam siguran za zračenje). Ali na tom nivou je samo jedna srednjoškolska lekcija. Sa druge strane, za fiziku predstavlja...kamen iz Rozete, recimo (a to svi znamo šta je). Opet se vraćam na to da je lakše znati šta je to kamen iz Rozete nego šta je Hajzenbergov princip neodređenosti. Ako baš i ne znaš "za taj kamen", jednom pročitaš na vikipediji pa znaš. Što za znanje iz fizike generalno nije moguće, u svakom slučaju ne tek tako. Tako da mislim da ne treba biti prestrog prema ljudima koji se nisu primili na fiziku još u osnovnoj školi, pa posle nastavili u tom pravcu. Nama koji jesmo je lakše da popunimo eventualne rupe iz opšte kulture koja nije fizika, nego njima iz one koja jeste.
Ipak, možda su mogli da "više paze na času" u osnovnoj :)

gambit 15:30 30.03.2008

Re: Hajzenberg

Ono sto je sigurno je da Hajzenberg nije pokusao da vrbuje Bora da radi za Nemce, posto je Bor bio polujevrejin, te bi zavrsio u konclogoru da je presao granicu. A taj sastanak je legendaran po tome sto su obojica objasnila sta su razgovarali i nikome i dalje nije jasno sta se desavalo :)

Pa od takvih kalibara i ne ocekujes jednostavna objasnjenja. Ja sam imao takav osjecaj, mozda zahvaljujuci stvarima koje sam citao prije te predstave. Izraz "vrbuje" je prejak, ali zna se da je Hajzenberg bio zagrijan za njemacki projekat atomske bombe. Ne vjerujem da je Bor bio mnogo zasticeniji u Kopenhagenu, nego u Berlinu ili Minhenu. Danska je tada bila pod njemackog upravom i Gestapo je bio dobro instaliran i u drzavi Danskoj.

Legbreak googly 15:48 30.03.2008

Re: Hajzenberg

Ne vjerujem da je Bor bio mnogo zasticeniji u Kopenhagenu, nego u Berlinu ili Minhenu

U stvari jeste. Danski Jevreji su bili zasticeni do 1943. godine, kada su Nemci planirali da ih pokupe sve u jednoj noci. Iste noci je gotovo citava jevrejska populacija Danske nestala, vecim delom prebegla u Svedsku (ukljucujuci tu i Bora i njegovu porodicu) camcima i brodovima kroz nemacku blokadu. Da je Bor ziveo negde drugde, ko zna da li bi preziveo rat. Ali Hajzenberg je dobro znao Borovo misljenje o Hitleru i Nemackoj, tako da ne bi pokusao da ga vrbuje za bilo kakv projekat. Koliko sam ja shvatio, Bor je smatrao da je Hajzenberg od njega trazio savet u smislu naucnih problema projekta atomske bombe, dok je Hajzenberg smatrao da je rasprava bila o etickim i moralnim posledicama koriscenja nauke za proizvodnju takvog oruzja. Hajzenberg je bio vrlo zagrejan za atomsku energiju kao izvor elektricne struje (i primenu nemackog istrazivanja u tom pravcu), ne toliko za atomsku bombu. Ali, nema sumnje da bi jedno vodilo drugom.

Zekaan aan Oceaan 08:38 31.03.2008

Re: Hajzenberg

Interesantno, ovaj princip sam pamtio kao "ne mogu istvovremeno da se odrede polozaj i brzina", ali kolicina kretanja i brzina su direktno proporcionalne...

Nisu uvek proporcionalne. Recimo kod fotona (i svih drugih relativistickih cestica): brzina je uvek c, a kolicina kretanja je direktno proporcionalna energiji.

Jaril 14:12 30.03.2008

Пример "опште необразованости"

Бетовен није знао математику. Ич. Није ни са парама умео.

А има математике у његовој музици.

Peca 15:33 30.03.2008

Re: Пример "опште необразованости"

Pa zbog toga su matis i fizika SIMFONIJE ZIVOTA :)

Legbreak googly 15:34 30.03.2008

Re: Пример "опште необразованости"

Ni Njutn nije znao nista o kvantnoj mehanici (i gore navedenom Hajzenbergovom principu neodredjenosti), pa je napravio revoluciju u nauci i ustanovio naucni metod koji se i danas koristi. No, nasa civilizacija je napredovala (bar se nadam) do te tacke kad je neophodno da svako ko uziva plodove nauke bi trebalo da bude upoznat sa nekim osnovnim principima iste.

man ray loves me 15:39 30.03.2008

Re: Пример "опште необразованости"

Ni Njutn nije znao nista o kvantnoj mehanici

Apparantly jeste. Nisam proverila, ali kolega je pricao kako u Principii pominje 'cestice svetlosti'.

Legbreak googly 15:58 30.03.2008

Re: Пример "опште необразованости"

Apparantly jeste. Nisam proverila, ali kolega je pricao kako u Principii pominje 'cestice svetlosti'.

Da, tacno je, ali i Demostenes je govorio o atomima, kao najmanjim strukturnim jedinkama materije, ali to nije bas bilo to sto mi danas smatramo atomima (u stvari, nema nikakve slicnosti, osim imena). Ali, svoditi kvantnu mehaniku na "cestice svetlosti" (sto je, striktno govoreci netacno, posto kvantna mehanika objasnjava, izmedju ostalog, dvojnu prirodu svetlosti - kao cestice i kao talasa, istovremeno) je vrlo ograniceno vidjenje.

man ray loves me 16:33 30.03.2008

Re: Пример "опште необразованости"

Nisam rekla da je formulisao, samo da je naslutio, kao kuriozitet.

Legbreak googly 16:58 30.03.2008

Re: Пример "опште необразованости"

Nisam rekla da je formulisao, samo da je naslutio, kao kuriozitet.

Razumeo sam, samo kazem da kvantna mehanika ne tvrdi to. Uostalom, pre pojave kvantne mehanike, u fizici su postojala dva tabora: jedni su smatrali da je svetlost talas (veci deo), a drugi su smatrali da je svetlost sastavljena od cestica (manji deo). Poenta je da Njutnova slika prirode svetlosti ima vrlo malo veze, u naucnom smislu, sa slikom koju pruza kvantna mehanika, vec je slicnost iskljucivo povrsna i stice se pri uproscavanju objasnjenja kvantne mehanike. Zato sam i pomenuo Demostenesa.

man ray loves me 20:49 30.03.2008

Re: Пример "опште необразованости"

Ja sam pogresila - Njutn je govorio samo o svetlosti kao o cesticama.
Ipak mislim da poredjenje sa Demostenom ne stoji, jer su i cesticna i talasna priroda svetlosti limiti kvantne, a Demostenova teorija atoma to nije.

Predrag Brajovic 00:14 31.03.2008

Re: Пример "опште необразованости"

man ray loves me
Demostenova teorija atoma

Претпостављам да се мисли на Демокрита, а не Демостена.

man ray loves me 00:25 31.03.2008

Re: Пример "опште необразованости"

indeed. /blush/

edi-va 16:11 30.03.2008

Ja

Klizacica na ledu izvodi piruetu rasirenih ruku. Kada skupi ruke uz telo, sta ce se dogoditi?

na ovom testu komplet
tresnula:))

Dušan Maljković 21:28 30.03.2008

Imam super score

Odgovorih tačno na 5 pitanja. Netačno samo na drugo -- zašsto inercija ne deluje na balon punjen helijumom? (;ožda sams ad stvarno postavio glupo pitanje, ali u trenutku kada automobil ubrzava unapred ne bi li trebalo da čovek koji drži balon krene u suprotnom smeru, dakle unazad, a sa njim i balon koji drži u ruci?)

vucko 21:39 30.03.2008

Re: Imam super score

(;ožda sams ad stvarno postavio glupo pitanje, ali u trenutku kada automobil ubrzava unapred ne bi li trebalo da čovek koji drži balon krene u suprotnom smeru, dakle unazad, a sa njim i balon koji drži u ruci?)

Pa možda bi i hteo, ali ne daju sedište, karoserija i stakla

Dušan Maljković 22:09 30.03.2008

Re: Imam super score

Nemoj da me zezaš vučko, ja sam ozbiljan... Ne mislim bukvalno "krene", nego ako nije zavaljen u sedište on će se zavaliti, pa će tako malo krenuti u suprotnom smeru. Naravno da će se kasniej kretati zajedno sa automobilom, ali zar u početnim trenucima neće krenuti "unazad"?

wk 22:21 30.03.2008

Re: Imam super score

ali zar u početnim trenucima neće krenuti "unazad"?

nece

To tako izgleda samo iz koordinatnog sistema vezanog za automobil. Onome ko gleda od spolja, uvek ce izgledati da ide unapred.

vucko 22:22 30.03.2008

Re: Imam super score

ali zar u početnim trenucima neće krenuti "unazad"?

U odnosu na koji referentni sistem? :)

nsarski 22:40 30.03.2008

Re: Imam super score

Dušan Maljković
Odgovorih tačno na 5 pitanja. Netačno samo na drugo -- zašsto inercija ne deluje na balon punjen helijumom? (;ožda sams ad stvarno postavio glupo pitanje, ali u trenutku kada automobil ubrzava unapred ne bi li trebalo da čovek koji drži balon krene u suprotnom smeru, dakle unazad, a sa njim i balon koji drži u ruci?)

Odgovor je veoma prost. Balon napunjen helijumom je laksi od vazduha i pod dejstvom gravitacionog pilja Zemlje, na primer, podje suprotno od Zemlje - tj. uzleti. Kad automobil ubrza unapred on tim ubrzanjem definise lokalno "gravitaciono" ubrzanje u pravcu repa automobila (iz Opste Teorije Relativnosti). Helijumov balon ide suprotno od tog ubrzanja, tj. unapred.

Dušan Maljković 23:55 30.03.2008

Re: Imam super score

Hvala na objašnjenu, to je pravo rešenje. Ali da li neka pitanja ovde odgovaraju elementarnoj fizici?

Nsarski, da li si spreman na test iz opšte filozofije? :)

nsarski 00:02 31.03.2008

Re: Imam super score

Hvala na objašnjenu, to je pravo rešenje. Ali da li neka pitanja ovde odgovaraju elementarnoj fizici?

Pa, jeste to elementarna fizika - istina ovo za Opstu Teoriju Relativnosti i nije,. Ali, cela stvar moze da se objasni na osnovackom nivou. Kad automobil pocinje da ubrzava unapred, sve u njemu podje unazad (Njutnov zakon). I putnik i vazduh i helijum. Posto su putnik i vazduh tezi od helijuma (imaju vecu gustinu) oni brze krenu unazad i istisnu helijum unapred.
Cela stvar je u tome da je helijum "laksi"d vazduha. Na Zemlji on se dize u vis. Negde gde nema atmosfere, on bi padao dole posto je tezak. Vazne su samo relativne gustine.
Recimo, na plabneti gde je atmosfera iskljucivo od vodonika sastavljena, helijumov balon bi se ponasao kao balon napunjen vodom - pao bi ko kamen.

Dušan Maljković 00:08 31.03.2008

Re: Imam super score

Nisam msilio na to pitanje. Pre svega na ono kvantnomehaničko, na koje sam doduše znao odgovor, jer je opšte mesto.

A sad isterajmo stvari do kraja: ako aj držim balon, a krenem nazad, zar ga neću povući sa sobom tj. niej li pitanje neprecizno -- ako ga držim, recimo, bez ikakvog kanapa, on će ići sa mnom, pa verovatno i na kraćemkanapu -- tek na dužem ići će kako je opisano, jer ga ja neću vući sa sobom. Pojavljuej se još jedan neodređeni parametar od koga zavisi -- kako ga držim i da li je dužina kanapa, ako je na kanapu, dovoljno duga ga proizvede opisani efekat.

nsarski 00:21 31.03.2008

Re: Imam super score

Dušan Maljković
Nisam msilio na to pitanje. Pre svega na ono kvantnomehaničko, na koje sam doduše znao odgovor, jer je opšte mesto.

Pa, skoro sve su opsta mesta u pitanju, samo su formulisana malo drugacije.
1. Pitanje o osnovnim osobinama spektra elektromagnetskih talasa - od infracivenih, radio, vidljivog spektra, gama zraka, itd. Toplota je infracrvena. (Come on, ljudi koriste TV, mobilne, to je nesto svakodnevno)
2.Pitanje o gustinama, tezinama, i ko u cemu pliva, lebdi, tone Obicna mehanika.
3. Opste mesto iz Kvantne Mehanike. Taj princip je osnov svega.
4.Klasicna mehanika, najobicnije rotaciono kretanje. (Zakon odrzanja momenta kolicine kretanja, da budem precizan).
5. Klasicna mehanika pravolinijskog kretanja. Taj eksperiment je uradjen u doba Renesanse pustanjem (sa krivog tornja u Pizi) dva tela razlicite mase da slobodno padnu. Oba stignu do zemlje istovremeno. Time je oborena Aristotelova tvrdnja da tela ubrzavaju srazmerno svojoj masi.
6. Elementarno pitanje iz astronomije - koliko treba svetlosti da stigne od Sunca do Zemlje? Stvarno banalno. Kao kad bi te neko pitao: sta je blize Bg-u Pariz ili Njujork?
Nadam se da Dejan pazi na casu:))

Milan M. Ćirković 01:08 31.03.2008

Re: Imam super score

Dušan Maljković
Hvala na objašnjenu, to je pravo rešenje. Ali da li neka pitanja ovde odgovaraju elementarnoj fizici?

Nsarski, da li si spreman na test iz opšte filozofije? :)

Pa daj test, nemoj samo da najavljujes. Ako bude na relativnom nivou kakav je ovaj NSarskog, bice zadovoljstvo... ;o)

jednacina 10:48 31.03.2008

Re: Imam super score

MIslim da drug Maljkovic ima dobro opravdanje sto postavlja pitanje. KOliko se brzo uspostavlja raspodela pritiska u automobilu tj raspodela gustine vazduha. Nije receno da li je ubrzanje ravnomerno neravnomerno, mislim da ce od toga zavisiti raspodela gustine. Slazem se da ce pri stacionarnom ubrazanju ovo vaziti, da se balon krece u pravcu ubrzanja automobila, ali recimo nisam siguran pri pocetnom impulsnom ubrzanju za koje se moze reci da je blisko svacijem iskustvu!!!

wk 11:46 31.03.2008

Re: Imam super score

Nsarski, da li si spreman na test iz opšte filozofije? :)

U kontekstu ovog bloga, zakljucili smo da to nije bitno.

Salu na stranu, po mom skromnom misljenju, nasa civilizacija pre svega zavisi od
1) tehnologije
2) ekonomije
Onda ide 5 mesta prazno pa ide
3) drustvenih nauka
4) filozofije
5) umetnosti

Medjutim, pod opstim obrazovanjem se smatra poznavanje
5) umetnosti
3) i 4) drustvenih nauka i filozofije
2) i 1) ekonomije i tehnologije

(nisam bas u stanju da procenim sta je na toj skali bitnije, 3 ili 4, isto vazi i za 2 i 1)

Da li je mozda vreme da "opste obrazovanje" zamenimo izrazom "klasicno obrazovanje", a da to zapravo smatramo eufemizmom za "nepotrebno obrazovanje"?

Milan M. Ćirković 16:12 31.03.2008

Re: Imam super score

wk

Nsarski, da li si spreman na test iz opšte filozofije? :)

U kontekstu ovog bloga, zakljucili smo da to nije bitno.

Salu na stranu, po mom skromnom misljenju, nasa civilizacija pre svega zavisi od
1) tehnologije
2) ekonomije
Onda ide 5 mesta prazno pa ide
3) drustvenih nauka
4) filozofije
5) umetnosti

Medjutim, pod opstim obrazovanjem se smatra poznavanje
5) umetnosti
3) i 4) drustvenih nauka i filozofije
2) i 1) ekonomije i tehnologije

(nisam bas u stanju da procenim sta je na toj skali bitnije, 3 ili 4, isto vazi i za 2 i 1)

Da li je mozda vreme da "opste obrazovanje" zamenimo izrazom "klasicno
obrazovanje", a da to zapravo smatramo eufemizmom za "nepotrebno
obrazovanje"?

Ovo jeste koren problema. Medjutim, licno mislim da stvar nije tako jednostavna, jer (A) ovde uopste nema prirodnih nauka, (B) ekonomija je drustvena nauka, znaci spada pod 3, (C) nema ni medicinskih nauka, za koje bi neko rekao da spadaju pod 0 po znacaju, (D) i najrelevantnije, smatram da je sasvim nemoguce istinski uspesno se baviti nijednom naukom, posebno ne prirodnom, bez poznavanja dosta stvari iz filozofije, uprkos pozitivistickom ispiranju mozga koje pokusava da nam sugerise suprotno.

wk 16:32 31.03.2008

Re: Imam super score

najrelevantnije, smatram da je sasvim nemoguce istinski uspesno se baviti nijednom naukom, posebno ne prirodnom, bez poznavanja dosta stvari iz filozofije, uprkos pozitivistickom ispiranju mozga koje pokusava da nam sugerise suprotno.

Slazem se sa tobom. Ali bih napomenuo bitnu stvar - nisam pricao o naucnicima, koji bi trebalo da imaju barem elementarno poznavanje filozofije - pricam o obicnim ljudima. I jedna i druga moja tabela se odnose na zivot obicnog sveta. Nadam se da ces se sloziti da tu filozofija nema tako visoko mesto kao sto bi imala kod npr. tebe koji si naucni ili mene koji sam inzenjer, pa bi bila nesto nize.

I slazem se da moja tabela ne sadrzi medicinu, sto je ozbiljna greska. Ali i dalje mislim da bi trebalo drzati ekonomiju odvojeno od drustvenih nauka. U moju odbranu, ove tabele su napravljene prilicno na brzinu, hteo sam samo originalnu tezu nsarskog da stavim u malo siri kontekst. Ako cemo pravo, nisam bas ni siguran da bismo se tako lako slozili oko naucno prihvatljivog metoda pravljenja ovakvih lista.

Astrid 02:35 05.04.2008

Re: Imam super score

Milan M. Ćirković
Pa daj test, nemoj samo da najavljujes. Ako bude na relativnom nivou kakav je ovaj NSarskog, bice zadovoljstvo... ;o)

To bi svi "prirodnjaci" na blogu prosli :) U tome je problem :)

Astrid 02:55 05.04.2008

Re: Imam super score

Milan M. Ćirković
Ovo jeste koren problema. Medjutim, licno mislim da stvar nije tako jednostavna, jer (A) ovde uopste nema prirodnih nauka, (B) ekonomija je drustvena nauka, znaci spada pod 3, (C) nema ni medicinskih nauka, za koje bi neko rekao da spadaju pod 0 po znacaju, (D) i najrelevantnije, smatram da je sasvim nemoguce istinski uspesno se baviti nijednom naukom, posebno ne prirodnom, bez poznavanja dosta stvari iz filozofije, uprkos pozitivistickom ispiranju mozga koje pokusava da nam sugerise suprotno.

A) Slazem se.
B) Da, ali sa primesama primenjenih.
C) Po znacaju, ali po tipu je "baza podataka", modifikovana iskustvom.
D) Ali, zar obrnuto ne vazi? Inace, potpuno razumem wk koji je samo ukazao na to da se "opstim obrazovanjem" pre svega smatra poznavanje umetnosti i osnova drustvenih nauka, dok je poznavanje prirodnih nauka na nivou srednje ili osnovne skole dovoljno da se kvalifikujes kao "opste obrazovan" (mada nije neophodno :)).
Posebno je interesantna zabluda filozofa da su prirodnjaci u nemogucnosti da shvate filozofsku literaturu, dok praksa pokazuje upravo suprotno, naime, da ima mnogo insuficijentnih "drustvenjaka".

gordanac 08:11 05.04.2008

:))))

Milan M. Ćirković
Pa daj test, nemoj samo da najavljujes. Ako bude na relativnom nivou kakav je ovaj NSarskog, bice zadovoljstvo... ;o)
Astrid
To bi svi "prirodnjaci" na blogu prosli :) U tome je problem :)

:)))))
Kome bi to bio problem? :)

Astrid 01:47 07.04.2008

Re: :))))

gordanac
:):)))))Kome bi to bio problem? :)

Maljkovicu, on potcenjuje "prirodnjake" :)

Dejan Stanković 00:03 31.03.2008

el ovo mora da se zna bas -bas

ja sam sve ispogadjao, al sto po osecaju a sto na srecu. pomoc prijatelja sam pokusao da iskoristim al je i prika isti duduk ko i ja.

Dejan Stanković 00:42 31.03.2008

Re: el ovo mora da se zna bas -bas

ovo o suncu sam znao. ono 100%.
ono za igracicu sam se prisecao slike.
za infracrvene sam znao. isto 100%.
o kuglicama sam stigao napornim razmisljanjem, doduse nesredjenim.
kod balona je radila masta
a kod ostalog euromilioni. od oka. i opsrecilo mi se.
dakle razbijam.

nsarski 00:53 31.03.2008

Re: el ovo mora da se zna bas -bas

Maestro, nemam zamerke!:))

Milan M. Ćirković 00:57 31.03.2008

Lepa tema...

...jedino sto je odgovor pod 6 pogresan ;o) Doduse, jasno je odakle potice konfuzija: iz dvosmislenosti termina "ako bi se Sunce ugasilo". Zapravo, valjalo bi reci ako bi Sunce nestalo. Onda bi stvar bila jasna. Ovako, kad bi Sunce prestalo da *proizvodi energiju* danas, proslo bi oko 170 hiljada godina pre nego sto bismo to zaista primetili, zbog fotonske difuzije unutar Sunca (npr. Mitalas & Sils 1992, ApJ 401, 759).

Preporuka, naravno!

nsarski 01:12 31.03.2008

Re: Lepa tema...

Apsolutno tacno, ja sam napravio gresku u prevodu. Tacno pitanje na engleskom glasi:

6. If the Sun were to disappear right now, how long would it be before we noticed?

Dakle, ako bi "nestalo", a ne "ugasilo se" kako sam ja preveo. Hvala na ispravci.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

nsarski

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi