ЧУВАЈТЕ СЕ МАЛЕ КУТИЈЕ
Свака кутија је тајна још из античких времена. Затворена, покривена поклопцем, она крије велика изненађења и важне ствари.
Ни модерна времена нису запоставила тајну кутије. Код Васка Попе она постаје читав свет, да би је Буњуел вратио на праву меру: мала кутија са великом тајном, док је Тарковски умро као жртва њене тајне.
ПАНДОРА
Прометеј је Епиметеју, своме брату, рекао да не прима никакве дарове од богова, али га овај није послушао и, када су богови послали Пандору на земљу, заљубио се у њу. Хермес му је рекао и упозорио да је она дар од Зевса и да не дира Пандорину посуду која је била њен мираз. Са друге стране, Епиметеј је рекао Пандори да не отвара ту посуду.
Знатижеља Пандорина је била превелика и она јој није могла одолети и отворила је посуду. У том тренутку је све зло изашло и, на до тада безбрижно човечанство, које је живело у благостању, сручили су се куга, туга, сиромаштво, злочин, очај, похлепа, старост, болест, лудост, пркос, глад, превара...
Пандора је брзо затворила кутију и унутра је остала само нада. Пандора је тада увидела да је свет без наде туробан и врло хладан и опет је отворила кутију из које је изашла и нада. Тако је човечанство са свим злом добило и наду.
ПСИХА И ЕРОС
Ерос и Психа је једна од најлепших љубавних прича света, попут Ромеа и Јулије или Тристана и Исолде. У старија времена доста популарна у новије време често заборављена, а многи је и не познају.
Афродитин гнев нимало се није смирио. Имала је још једну „молбу“. Замолила је Психу да сиђе у Хад, у царство мртвих, код Просерпине, супруге бога мртвих, и донесе кутију лепоте која је Афродити била потребна да наводно излечи рањеног Ероса. Био је то опак план Афродите, што наивна Психа није знала. Психа је одмах пристала, и уз добронамерне савете сишла је у Хад, примила кутију и поново напустила царство мртвих. Али из чежње к мужу и радозналости Психа је отворила кутију Просерпине, погодио је ледени сан и одмах је пала као мртва.
У међувремену Ерос се опоравио и успео да побегне из притвора који му је наместила мајка. Доспео је до Психе коју је даље волео, протерао њен сан и уз пољубац пробудио је своју драгу.
Васко Попа: МАЛА КУТИЈА
Мала кутија расте даље
И сад је у њој орман
У коме је она била
И расте даље и даље и даље
И сад је у њој соба
И кућа и град и земља
И свет у коме је она била
Мала кутија сећа се свог детињства
И од превелике чежње
Постаје опет мала кутија
Сада је у малој кутији
Цео свет мали малецан
Лако га можете у џеп ставити
Лако украсти лако изгубити
Чувајте малу кутију
ЛЕПОТИЦА ДАНА
Луј Буњуел у филму „Лепотица дана“ враћа малој кутији сву тајну њене неизвесности. У том филму у јавној кући се појављује неки азијац и свакој девојци са којом спава покаже кутијицу. Када је отвори проститутка се ужасне и крикне. Тако и друга, трећа – ужас и страх. А када је покаже „дневној проститутки“, лепотици дана, која је ту да развеје досаду живота, и када је отвори, мазохистичка буржујка, коју игра Кетрин Денев, само се љупко и благонаклоно насмеши.
Шта је у кутији – не зна се.
Касније су Буњуела питали шта се налазило у тој кутијици.
Одговорио је: - Не сећам се више. Тај кадар сам избацио у монтажи. У кутијици се налази оно што ви мислите да је тамо.
ЗОНА КОЈА ИСПУЊАВА ЖЕЉЕ
Сталкер“ је научно фантастични трилер снимљен 1979. године у режији Андреја Тарковског по мотивима романа „Пикник поред пута“ аутора Бориса и Аркадија Стругацког. Описује путовање тројице људи кроз постапокалиптичку дивљину названу Зона, у потрази за просторијом која испуњава најскривеније, најдубље жеље.
Овако је Тарковски објаснио овај филм:
„Ликови у филму налазе на путу у Зону, њихов циљ је једна соба у којој ће, као што нам је речено, свакоме бити испуњена његова најтананија жеља. И за време ризичног пробијања преко чудних пространстава Зоне, предвођени Сталкером, Писац и Научник у једном тренутку слушају истиниту причу или само легенду коју им прича њихов водич, о једном другом Сталкеру, коме је дат надимак Бодљиковац. Он је отишао на тајно место да моли да му брат, који је убијен његовом кривицом, буде враћен у живот. Међутим, када се вратио кући, Бодљикавац схвата да је постао баснословно богат. Зона је испунила ону жељу коју је он у стварности пожелео свим срцем, а не ону за коју је мислио да му је најдрагоценија.
И Бодљикавац се обесио.
И тако су два човека постигла свој циљ. Прошли су кроз много тога, размишљали о себи, дошли до нове самопроцене: и немају храбрости да прекораче праг собе до које су, да би дошли, ризиковали животе. Схватили су колико су несавршени на трагичном, најдубљем нивоу свесности. Они су скупили снагу да погледају у саме себе – и били ужаснути; али им је недостајало духовне храбрости да у себе поверују“.
Током снимања филма неко је узео нову Кодакову траку и заменио је старијом. Снимљен филм је стајао 17 дана неразвијен због недостатка воде, глумци и екипа су чекали и „дружили се са вотком“. Када је трака развијена била је мутна и лоша. Снимање је обављено поново, уз обнову уништене сценографије, са новим сниматељем. Овај филм, последњи који је Тарковски снимио у својој домовини, препун је пророчанстава и предрасуда.
У Сталкеру није у потпуностиобјашњено шта је Зона или шта ју је створило. Неколико разлога за појаву Зоне спомиње се у филму: то су неки заостали ванземаљци, створио је пад метеорита, узроковано је - тако тврди лик у филму Писац - пробојем у четврти бункер.
Шест година након завршетка филма четврти енергетски блок у Чернобилу експлодирао и зона од 30 километара постала је стварност. Ово није било једино пророчанство у Сталкеру. Као уметнички режисер филма Тарковски је сам дизајнирао компликоване панораме пејзажа Зоне. На једном таквом снимку можемо видети у води потопљен картон изрезан из календара са датумом 28. децембра. Овај дан је био последњи дан Тарковског, умро је 29. децембра 1986.
Касније је утврђено да се у близини места снимања, узводно, налазило хемијско постројење које је испуштало отровне хемикалије у реку. У једном делу филма се може видети како за време лета пада снег и бела пена плови по реци. То је био смртоносни отров. Многе жене у екипи су добиле алергијске реакције по лицу. Сам Тарковски је умро од рака плућа, као и Анатолиј Солоњицин који је глумио Писца. Да је био у питању отров, било је недвосмислено јасно када је и Лариса Тарковска, помоћник режисера, умрла у Паризу од исте болести.
Тако су Пандорина и Психина кутија показале сву своју моћ. Васко Попа је утврдио да „мала кутија расте даље“, Буњуел је избегао да се изјасни и пребацио одговорност на гледаоце, а Тарковски је умро откривајући њене тајне.