Na projektu osvajanja Meseca radilo je 400 hiljada američkih radnika raznih profesija, angažovano je 20 hiljada američkih privrednih organizacija i univerziteta i sve je to američke građane koštalo 24 milijarde dolara. Ipak, "mali korak" na Mesecu nije samo američki. On je rezultat milenijumskog čovekovog sna da se otisne od matične planete u beskraj kosmosa. Rezultat je i 5000 godina prikupljanja znanja: od prvih haldejskih posmatranja, preko astronomije starih Grka, burnog razvoja nauke u 17. i 18. veku, sve do veličanstvenih otkrića u moderno doba. U tom smislu pohod na Mesec pripada čitavom čovečanstvu i kao takav ubeležen je u školske udžbenike svih zemalja sveta, u sve enciklopedije i uostalom zapisan je na svim mestima gde se prikuplja i čuva znanje o čovekovoj delatnosti. Bio je to događaj na kome su nam prethodne generacije mogle samo da zavide.
Ali onda se pojavila sumnja! Neki su počeli da negiraju događaj nad događajima. U novinama su se pojavili članci koji su tvrdili da je u pitanju bila prevara i da su Amerikanci "mali korak" snimili u nekom studiju, ovde na Zemlji. Navedeno je i tuce dokaza koji navodno obelodanjuju laž i isteruju istinu na videlo - i tako osporavaju jedan od najznačajnijih poduhvata u istoriji čovečanstva.
Neću da nabrajam te dokaze. Oni se lako mogu naći na Internetu i svima koji se interesuju za "veliku zaveru", odavno su poznati. Neki su sasvim naivni (da ne upotrebim pravu reč), kao onaj koji negira događaj jer se na snimcima sa Meseca ne vide zvezde; neki su lažni, kao onaj da se zastava na Mesecu vijori, ali ima i onih koji se zasnivaju na nekom predznanju i nisu baš čista glupost, kao onaj o Van Alenovom pojasu. Međutim, na svaki taj "dokaz" pruženi su odgovori, objašnjenja i odgovarajući argumenti. Na svaki. I ti odgovori svima su dostupni.
E sad sledi fenomen koji ne znam u koju nauku da svrstam. I pored svih objašnjenja koja su dobili, nevernici u događaj i dalje ostaju nevernici i potežu uvek iste argumente, na koje im se predočavaju uvek isti odgovori. I tako u krug. Decenijama.
Kad čovek nešto neće da veruje ne možeš ga rečima ubediti, da parafraziram jednu misao Dostojevskog. Astronauti koji su koračali po Mesecu, hiljade radnika na zemlji koji su pružali podršku letelici, Rusi koji su čestitali Amerikancima na uspehu, kontrolori u Parksu, svi oni lažu ili su i sami obmanuti - jer na nebu Meseca nisu uslikane zvezde! Naravno, zvezde i nisu mogle da budu snimljene, to je nemoguće jer bi onda sve ostalo na snimcima bilo preeksponirano! Ali, ne vredi, pristalice teorije zavere odmahuju glavom i viču: laž, laž, sve je to zavera!
***
Neću da tvrdim da su Amerikanci bili na Mesecu. Uostalom, otkud ja to mogu znati. Ja samo ne vidim razloge zašto bih u taj poduhvat sumnjao. Pročitao sam primedbe, ali pročitao sam i odgovore i zaista ne sumnjam da su bili, isto kao što ne sumnjam da je 1389. godine bila Kosovska bitka i kao što ne sumnjam da je 1914. izbio prvi svetski rat.
Zbilja, kakve mi dokaze imamo da je bilo Kosovske bitke? Imamo nešto predanja i po koji naknadni zapis u nekim analima i to je sve. A sve je to, ako hoćete, nepouzdano. Uostalom Vuk Branković nije bio izdajica i taj fakat baca sumnju na čitav izvor podataka koji tvrdi suprotno. A ako danas pitate nekog Turčina da vam kaže nešto o Boju na Kosovu, neće vas shvatiti, jer mu je taj detalj istorije nepoznat. Za prosečnog Turčina Boj na Kosovu ne postoji. Ako pitate Amerikanca, on će vas sažaljivo pogledati i reći da Kosovo mora dobiti nezavisnost - i to je sve što on o Boju na Kosovu zna. Zapravo, jedino Srbi znaju da je tog boja bilo. A opet u njega se ne sumnja. U odlazak na Mesec se sumnja. Kako je to moguće?
Ne mogu da zamislim drugi odgovor od toga da neki ljudi jednostavno iz inata osporavaju Amerikancima odlazak tamo gore. Iz inata i ponešto totalne gluposti. Jer pored onih koji ipak navode neke razloge zbog kojih ne veruju u ekspediciju na Mesec, ima i onih koji samo ne veruju. Oni su izgleda toliko spoznali ovaj svet da im nisu ni potrebni bilo kakvi razlozi.
Evo nekih "razmišljanja" na temu posete Mesecu koji se vrte ovih dana po Internetu. Koliko im treba verovati prosudite sami:
- Ja , znajuci amere i njihove laži neverujem da su bili tamo .
- Oni uvek izvlace dobit iz svakog ratnog zarista na svetu.
- MA KAKVI.AKO SU JEDNOM ZASTO NE ODU OPET.TEORIJA ZAVERE.LAZIRANO SVE.ZASTAVA SE VIORI A NEMA VAZDUHA PA SAMIM TIM NI VETRA.APOLO JE BIO SLABO OBLOZEN.Ne bi IZDRZAO NI 2 KM IZNAD ZEMLJE.IMAM DOSTA DOKAZA PO OVOM PITANJU.
- Oni su najveca pijavica koja pije krv celom svetu. - Na zalost, to je Velika laz koju je ceo svet progutao, i još uvek deca u skolama uce o tome. Strasno kolko smo glupi...
- Nijesu bili. Lažu ka' za sve.
- I ovo „Van-alenov pojas” svakako da ima „smrtonosnu radijaciju”,jer ih stiti od Sunceve „ubice” i to Bog smislio da ne bi pustio coveka da ide van Zemlje.
- Evo strucne teme:ozonski omotac poseduje smrtonosnu radijaciju,ubitačno za ljudski organizam.Svi ti kosmonauti koji su presli preko „ubice pojasa”,vratili se sa vidljivim poremecajima i zdravstvenim problemima,sakriveno daleko od javnosti.Moje mišljenje:nisu ni bili na Mesecu.A da jesu,da pogledamo sa logicne strane,odavno bi osnovali bazu na Mesecu i naplacivali nam karte!
P.S.
Pre tri dana, 5. avgusta ove godine Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na Mesec, proslavio je svoj 77. rođendan.
