Dobre vesti i loše vesti

relativno sam "mlad" bloger na B92, te bih pokušao ovim putem skrenuti pažnju na nešto, slično ovom posting-u, što me je predhodne nedelje prilično zaintrigiralo (izvinjavam se unapred, ako suviše odvlačim od teme...):

Sećate li se onih užasnih prizora iz televizijskih priloga o rumunskim vrtićima i domovima za decu '93 ? E, pa evo vam srpske, modernije, update-ovane, MULTIMEDIJA verzije:

U jednom od dečijih vrtića opštine Sremska Mitrovica radi jedan vaspitač. Dakle, taj naš vaspitač je pre više meseci samovoljno i bez ikakvog objašnjenja, a uz opšte nereagovanje kolega i uprave vrtića, na vrata svoje radne sobe u kojoj sa decom provodi većinu radnog dana - ugradio bravu (koja se odključava samo iznutra) i odgovarajuću špijunku! Dotična vrata su redovno zaključana, a deca koja eventualno žele da odu do toaleta, kao i kolege vaspitači – znači, svako ko želi da uđe u sobu - mora da kuca na vrata i čeka da ga naš vaspitač pusti unutra.

Interesantno, zar ne?

Naš “Vaspitač”, da stvar bude još interesantnija, tako reći pikantnija, je muškog pola. Ok, složićete se da to ovde nije naročito važno, ili možda i jeste?... Elem, deca upitana o vremenu provedenom u vrtiću pričaju o satima prinudnog gledanja TELEVIZIJSKOG PROGRAMA, uz pretnje kaznenim merama za one koji progovore ili na neki drugi način remete “mir” u sobi. Za to vreme naš “Vaspitač” TELEFONIRA mobilnim telefonom i razmenjuje SMS-PORUKE. Sreća njegova da je samo to!

E, a odakle meni sve to?

Pa ovako: u jednoj ovako nestvarnoj i neverovatnoj priči (ili je tako nešto samo meni nepojmljivo?) desila se jedna još neverovatnija stvar: Roditelji - u našem društvu zadnja rupa na obrazovno-vaspitnoj “svirali”, bez ikakvog prava glasa, dakle, oni od kojih se to najmanje očekuje, a kojih se to najviše tiče - uputili su nedavno protesno pismo upravi vrtića.

Svaka čast roditelji!

I sta će sad da se desi?

Uprava, kojoj sve to nije moglo, niti smelo promaći, sad žurno najavljuje stručnu komisiju koja će narednih nedelja pratiti rad vaspitača. Komisiji su, naravno, već unapred “vezane ruke”, budući da ne raspolaže nikakvim instrumentima kojima bi mogla da promeni dalji tok događaja. Kao ilustraciju toga, naš “Vaspitač” već poručuje sa božićnog zasluženog-mu-raspusta: ”Roditelji nemaju šta tu da pišu i pričaju, komisija slobodno neka dođe - ON SE NJIH NEBOJI(!)”. Valjda zato što je naš “Vaspitač” veoma aktivan član i igrač lokalnog DS-a, koji svoju vaspitačku profesiju vidi samo kao jednu tranzitnu stanicu na putu ka pravim, višim političkim izazovima. Stoga ne čudi da decu prepušta na milost i nemilost televizijskog programa... Šta li oni to gledaju, kad čak ni školskog progama više nema? Skupštinu, predpostavljam...

Ako se sad neko još pita zašto MULTIMEDIJALNO, pa evo, imali smo prinudno gledanje TELEVIZIJE, MOBILNE TELEFONE, ovo čitate na INTERNET BLOGU, tu su i BRAVE, ŠPIJUNKE... mislim da ni Simpsonovima ne bi vise od ovog palo na pamet!



http://blog.b92.net/blog/97659/qwert45/