Ovih dana sve nas je potresla vest da je petogodišnji dečak za desetak dana čak dva puta primljen u bolnicu sa teškim povredama koje su ukazivale na zlostavljanje.

Dečak je bio štićenik Centra za socijalni rad u Novom Sadu.

Decu koju u porodicama zlostavljaju predaju na zaštitu i staranje Centrima za socijalni rad, verujući da će Država o njima bolje da se stara nego što to čini porodica.

 Kako se o ovom mališanu starala  ustanova kojoj je predat na čuvanje i zaštitu?

kao kolega boris drenča,
ali kapiram da treba da se priključim.
dakle, dosta!

Dečak star oko pet godina, štićenik Centra za socijalni rad Novog Sada, dva puta za 10 dana bio je primljen u Urgentni centar sa teškim opekotinama i prelomima. Dva nepoznata napadača prebila su danas oko 17.25 vozača autobusa na liniji 25 u Golsvortijevoj. Devetogodišnji M. Đ. iz Prokuplja teško je povređen, pod za sada još uvek ne razjašnjenim okolnostima. Dete je zadobilo povrede opasne po život. Kragujevačka policija uhapsila maloletnika zbog sumnje da je izvršio 14 krivičnih dela teške krađe. U Leskovcu 13-godišnjak ima 136 krivičnih prijava. Benzinsku pumpu u blizini Šapca opljačkao je, uz pretnju oružjem, nepoznati muškarac, b eogradska policija uhapsila je E.R.(20) zbog sumnje da je petogodišnjeg romskog dečaka prisiljavao na prosjačenje i teško ga povredio batinama, devojka stara 21 godinu povređena je oko 01.30 časova u Boljevačkoj ulici u Jakovu, ne zna se kako je povređena , jedna osoba u Nišu privedena je zbog pretnji opštinskom tužiocu, a druga zbog napada na policajca, u Subotici je u Ulici Sonje Marinković, pronađeno telo muškog novorođenčeta, policija je uhapsila muškarca osumnjičenog da je ubio svoju majku, sin je ubio oca i majku i bacio ih u septičku jamu....

Bila je to gadna zima.

Trošile su se poslednje zalihe ogreva.  Bilo ga je teško nabaviti, drvara kod Kikevca bi se ispraznila u rano jutro, a retki seljaci koji su, u džakovima, na magarcima donosili sitno cepkana drva i nekakav bledožućkasti ugalj nisu primali Nedićeve dinare;  tako se, za nekoliko metara drva, u neko selo pod Avalom preselio veliki stojeći sat; i tako me je samo nervirao, kad počne sa onom muzikom, ispratila ga je gospodja-Olga, bez mimike koja bi te reči mogla da dovede u sumnju.

Malo po malo, kuća na Neimaru postala je vrlo prometno mesto.

U Beogradu se gradi zaista veliki broj objekata, na stotine, raznih po sadržaju i veličini. Od dogradnje potkrovlja, malih stambenih zgrada u predgrađu uglavnom bez dozvola, pa do velikih objekata ili čak kompleksa i za sve to neophodno je učešće arhitekata. Radi se o nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara površine koji se projektuju ili grade istovremeno i to sve treba da urade beogradski arhitekti, pa se može zaključiti, ustvari bolje reći, predpostaviti, da je to za njih preveliki zalogaj.Kao i u svakom drugom zanimanju i kod arhitekata se podrazumeva različita moć pojedinca, mada arhitekti misle da je svakog od njih Bog lično pogledao i obdario ih talentom i osetljivošću na lepotu zgrade, te projektuju, a ishod je naravno uvek u skladu sa njihovim stvarnim mogućnostima.

Rezultat je da u Beogradu ima svakakvih zgrada, ružnih, osrednjih, ali i sjajnih ostvarenja i svako od njih potpisuje neki arhitekta, iza njega stoji investitor ma ko to bio, koji prihvata projekat, bilo zato što mu se žuri da zida ili što je njime oduševljen i plaća izvođenje. Tako, u nizu zgrada duž beogradskih ulica veoma malo zgrada se prepoznaju ili budu zapamćene. Tako je uostalom u svim velikim gradovima diljem Evrope, jer se zaista ne može očekivati, naivno je tako misliti, da u velikoj produkciji svaka zgrada treba da bude remek delo ili u najmanju ruku prihvatljivo dobro urađena arhitektura.

.

смењен је драган ђилас. 

слика о било којем окружењу се битно разликује у зависности од тога да ли га обилазите систематично или,као ја, банете у пар карактеристичних места, збирнете у себи утиске о њима па их комплетирате читањем већ написаног тјст  нечијим стеченим предоџбама неодређеног и мутног порекла . . . слутим, за овај мој састав, казала би гђа Љиљана Шоп, књижевна критичарка

Posle srpsko-turskog rata 1876-1878 godine, razočaran odnosom srpske države prema ratnim invalidima, jedan poznati pisac je napisao priču koju je završio rečima "ovo je moj prilog".

Videvši jedan komentar na statusu moje školske drugarice iz Jagodine jutros, ja sam poželeo da napišem jednu takvu priču, ali o invalidima jednog drugog rata.

Priča je nastala u afektu, pa se izvinjavam svima koji znaju da nisam religiozan, iako sam dobio sve "pečate" SPC i čak pozivam komšije i prijatelje 9. januara uz odgovarajući protokol (kako zbog svoje supruge, tako i zbog svoga pokojnog dede, koji jeste bio religiozan). Trudim se da razumem o čemu se radi, koliko god mi ni sam protokol a još manje bukvalno značenje "priče" nisu previše bliski. Metafore i parabole, naravno, koristim, pošto nemamo mnogo boljih, posle milenijuma istorije u religiji - i tanke korice onoga što je iznad.

Dakle - ovo je moj prilog - prepisan sa Fejsbuka pre svega zato što mislim da je vreme da taj rat samih protiv sebe završimo, pa činim ono što je u mojoj moći da tom budućem - nadam se ne tako dalekom - miru doprinesem, kako znam i umem.

IMDb

  Hipi radoholičar kratkog fitilja koji ne trpi „zlatnu sredinu“.

SIMBOL EPOHE

I Đilas i ostrašćeni lovci na fotelje, sinekure, službene limuzine, nove sekretarice i dnevnice, pripadaju polusvetu, bolje reći četvrt-svetu, maestralno opisanom u komedijama Branislava Nušića.

Šta smo mi Bogu zgrešili da imamo ovakve paćenike, kojima je briga za muke građanki i građana Srbije samo demagoški paravan za isijavanje patoloških lovačkih strasti!?

Beograd -- Navršava se 13 godina od kada je bivši predsednik Slobodan Milošević izgubio izbore za predsednika SR Jugoslavije od kandidata DOS-a Vojislava Koštunice.

Politika | utorak 24.09.2013 | 00:25

Smena Đilasa na dnevnom redu?
Izvor: B92

Šta znaci pola flaše Vranca,

boca parfema,

i otisak karmina u ogledalu.