Tolerisanje nelegalne  gradnje od strane političara a onda i države  je perfidan  način korumpiranja građana po šemi - mi vam legalizujemo a vi vraćate uslugu i glasate za nas ...

U Skupštini je priča o zakonu koji treba da po ko zna koji put reguliše legalizaciju bespravno izgrađenih objekata što podrazumeva da će biti u najvećoj meri abolirani graditelji zgrada sa one strane zakona i čije je takovo građenje nekim predhodnim pravnim propisima uzimano za krivično delo. I šta će država, tužna i čemerna, pobedili je ti sa viškom neimarske samoinicijative, namnožili se beskrajno, država ih ispustila iz vizure još odavno i sada im ništa ne može, svi pokušaji, ako ih je i bilo, nisu uspeli i pored nerazumnih ustupaka, pa ajde onda da ih prihvati i oslobodi sebe obaveze. Praktično rešenje ne može se poreći, kaže ona (država) sve može da se legalizuje za malu kintu i sa kusom procedurom a onda (država) mirne duše, oslobođena stresa ode na zasluženi počinak.

 

Aktivisti "Cultural Exchange", koji stoje iza projekta "Bike Kitchen" u NS bili su prvo predmet napada pojedinih "novinara" koji su ih opljuvali i lažno optuživali, potom vandala koji su im razbili izlog, a na kraju i naše policije. Novosadski Radio 021 preneo je saopštenje „Cultural Exchange" u celosti:  

Oni su najveća pretnja u Novom Sadu?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zašto ovu porodicu žele da izbace iz Srbije, odnosno iz Novog Sada u kome živi? Ne insiuniram, pitam, jer mi ovo sve izgleda čudno. Zbog čega bi se neko ostrvio na porodicu sa troje male dece?

 Hello my name is Simon Wilson Philipino/American age 31, I’m a proud member of the Novi Sad community for over 3 years now, a business owner, a volunteer, artist & designer. I’m married to Evdoxia Seitanidou (Greek age 32) now for 8 years & we have 3 children Nathaniel age 6, William age 4 & Juliet age 2.

 

Gost autor: Jaril

Акциони план

Финансирање: поред разних могућности за финансирање од стране интернационалних фондова, треба потражити и помоћ Министарства културе, јер овако осмишљена кампања превазилази потребе самог Прајда и има општији значај. Такође се могу активирати медији да уступе рекламни простор по повлашћеној цени. Плус се кампања може повезати са другим културним институцијама за које она сама има значај. Све који на било који начин помогну кампању назвати: Савезници Србије. Ако финансије буду скромне, онда треба радити оно што се може. Само радити. Сваки материјал кампање може бити врло скромног буџета. Од сајта www.parada.rs направити сајт општег значаја.

 („Nezavisne", broj 11, 10. 8. 1990)

Pošto će se, sva je prilika, u doglednoj budućnosti pomerati mermerni blok u Kući cveća, predlažem sada (ideja nije nova) da se konačno stavi tačka na sve one (zbog repetetivnosti) dosadne spekulacije ko je zapravo bio onaj ko je tu sahranjen.

Nije uvek tako ocigledno… verovali ili ne. Ko je gledao Breaking Bad, znace o cemu govorim. Fasciniraju me oni koji su ubedjeni da uvek znaju sta je dobro a sta lose, sta je belo a sta crno… Kljucno pitanje je, dragi moji, kad pocinje pad I kako ga prepoznati. Posle bude kasno…

Eto, samo sam to htela da kazem. I da preporucim Breaking Bad.

Nemam snage da izađem na ulicu i urlam. A dosta mi je. Previše je nasilja oko mene. Moje 'vikanje kroz prozor' počinje od osnova. Obraćam se onima koje plaćam da rade u mom interesu. Poslanicima.

Pismo koje sledi šaljem svim poslanicima i pored upozorenja dobronamernih da 'to ne ide tako'. Za sada je to otvoren put. Oni su moji predstavnici, njima pišem. Možda je put da im svako pošalje jedno pismo. Bez pravljenja razlike međunjima. svaki je 'moj' predstavnik. E da iza mene stojim ja. Imenom i prezimenom i moj strah od onoga što se može dogoditi u veoma bliskoj budućnosti. Ma koliko neko smatrao da nisam u pravu.

Jeste, bilo je važnijih tema, a i ja sam bila malo u gužvi, ali nije red da one koji prate ovu priču ostavim bez nastavka...  Dakle, vilenjaci i njihovi problemi:

 

U tom trenutku do njihovog stola dotrča jedan od dežurnih oficira na carskoj krstarici, i uz neizostavno salutiranje javi kako se ceremonija dodeljivanja dijamantske lente neće održati večeras.
- Zar nisam rekao odmah i danas?! - grmnu car na glasnika kao da je ovaj nešto skrivio.

 

Та неће се Христос на љубав разљутити!

Ф. М. Достојевски, Браћа Карамазови 

И Христос је био различит. Право на другост разуларена светина није разумела. Био је безгрешано различит од масе која је са крста спасила

Vodim ptičarenje na beogradskom Ušću u nedelju 6. oktobra u 10 sati ujutru, sa terase splava „Taverna Jakovljević“, a u okviru Evropskog vikenda posmatranja ptica, te organizaciji LOA i koordinaciji DZPPS.

Đavolje brdo u Berlinu, nekad najmoćniji špijunski centar NSA u Evropi, danas su zaposeli skvoteri, hipici, umetnici, klaberi, zmajari i paraglajderi, a radoznali šetači mogu da nalete i na zečeve i divlje svinje u gustom šipražju kojim je ovo tajanstveno mesto obraslo...

Na krajnjem zapadu glavnog grada Nemačke, severno od šume Grinevald, nalazi se veštački napravljen breg od šuta porušenog Berlina po imenu Teufelsberg, odnosno Đavolje brdo, a na njemu apokaliptični ostaci nekad najmoćnijeg špijunskog centra američke Nacionalne bezbednosne agencije.

Kada izgladni, organizam počinje da se samoproždire. Prvo šećeri, pa masti, pa manje važni mišići, pa tako do srčanog.

Dakle, nema mi druge, nego da se i ja oglasim povodom ove eskalacije nasilja.
Ima li smisla onda pisati o ovome? Hoće li nasilje u Srbiji prestati kada nas se sakupi deset blogera koji će dići glas protiv sve očiglednije degradacije prava na goli život? Koliko nas se oglasilo povodom mogućnosti lečenja dece u inostranstvu? Pa, ništa!!! Nema nešto više ni akcija preko socijalnih mreža. A bolesnih koji nemaju mogućnosti da se leče, nažalost sigurno ima. Ali, zato se preko noći, po kratkom postupku menja zakon, ili uredba, šta li, o nivou aflatoksina u mleku. Samo, nekako ne mogu da sedim skrštenih ruku. Martin Luter King reče otprilike da je početak kraja života kada prestanemo da govorimo o bitnim stvarima. A neposredna fizička bezbednost moje porodice, prijatelja, mene, pa i svih mojih komšija i sugrađana, baš mi se čini kao jako bitna stvar. A, i nekako mi se još živi.

‘Bejbi, sedim na zadnjem sedištu Mercedes kabrioleta,' poslala sam poruku klinki. ‘Mnogo duva,' dodala sam