jedan pravi prednovogodišnji blog sa sve zimskim ambijentom i nordijskim čarolijama ...

"Filozofi su samo različito tumačili svijet, a radi se o tome da se on izmeni." - Karl Marks, jedanaesta teza o Fojerbahu

Poštovane koleginice blogerke i kolege blogeri, pitanje o blogozavisništvu možda deluje kao nešto što dolazi onako, iznebuha, pa čak i kao nešto što u određenoj meri kvari onu uobičajenu lakoću logovanja, i blogovanja. Ipak, to pitanje je važno, jer o zdravlju se radi  : ) .. Možda nekome ova tema i nije posebno važna, međutim, većini ne može a da ne bude makar interesantna, makar u pogledu toga šta drugi misle o narečenoj pojavi.

 

Upoznajte Magdu Janjić.

 

Tviterašicu. Pesnikinju. Novinarku.

Tim redom sam išla ja i nabasala na blog.

Pa se zagrcnula.

      Zamisli, živiš u mraku, zamisli nagađaš put do kuće, a posle naučiš. Jedna prodavnica, jedna škola, vrtić, kafić. Sve po jedno. I svi su jedno. Doslovno. Zamisli, vraćaš se pijan kući, i svi to vide, pa si posle toga odmah u drugom stanju, i jebeš se sa komšijom, a možda i sa onim drugim, možda si narkomanka i majka ti je kriva. Da, zamisli da živiš u tom industrijskom naselju u kom živi 2000 ljudi, i zamišljaš da je to Detroit, ali nije. Nego je Besni Fok. I pripada Beogradu, Paliluli i tu nema ništa. NIŠTA.

 

Pošto sam ja, je l' da, jedan seriozni cikloputnik, napravila sam orijentacioni plan vožnje za sledeću godinu. On, tj. plan, zavisiće naravno od viza i još koječega (a rekla bih, najviše od novca), ali s ponosom ističem da sam ovog leta javno napisala kako nameravam da za Novu godinu budem u Laosu -- i evo me zaista tu.

Elem, bilo bi fenomenalno, neverovatno, nezaboravno... ako bi

- Da te pitam ali da mi stvarno kažeš.

 

Zima je 2022. godine. Amfiteatar, recimo, onaj na Pravnom fakultetu, poluprazan. Ili polupun, zavisi od ugla gledanja. Studenti manje - više zainteresovano gledaju u debeljuškastog profesora koji staje ispred katedre i prekrštajući ruke u visini grudi nastavlja tamo gde je stao:

Direktan povod za ovo gostovanje je pismo Dobrice Ćosića studentima i "odgovori" "omladine SDU" i Miloša Ćirića, kao i diskusija i par komentara sa bloga kod Miloša Sečujskog:

petronijevic001:

Проблем имиграције и одлива мозгова није скривио Ћосић, Милошевић,Коштуница ,Меморандум САНУ.То траје од 1945 године(чак и пре) до данас , а у овом периоду је Србија била следбеник југословенске(1945-1990 године) и евроунијатске идеје(2000 године до данас) , са кратким прекидом од 10 година када је била више окренута национализму. 

princi:

Ono što Srbiji treba nisu studenti, nego dobri električari, dobri zidari, precizni mehaničari, CAD crtači, programeri... Zanatlije, rečju.

Moj gost-autorka  Jelena Jovanović je vlasnica agencije za integrisani pristup novim medijima, Cybernaut & Friends,(pred)politički aktivna u Pirate Parties International   i član je nekoliko relevantnih udruženja vezanih za cyber-prostor. Twitter:  @Miss_Cybernaut

Ima reč:


CCC (Chaos Communication Congres) najveća je hakerska konferencija u Evropi, tradicionalno se održava 2x godišnje u Berlinu. Ovaj put zimska CCC dešava se u Hamburgu na mestu koje može da primi dvostruko više ljudi.

Kažu da postoji izreka za Srbe: „Kad ih niko ne mučaše, oni se mučahu sami".

To mi pada na pamet kada vidim, ponovo i ponovo, nepodnošljivu lakoću  s kojom neke blogokolege pljuju po Dobrici Ćosiću svaki put kada se njegovo ime pomene u medijima. Izgleda da  nekima  (predvođenim S. Basarom* i drugim povodljivim dušama) to postaje nacionalni

Sve je realno, ne irealno niti virtuelno, realno je, kao da se hoda ulicama tog grada.

Jedna od veoma čestih ljudskih čežnji je da se istovremeno bude svugde po planeti, posebno u gradovima koji je diče posebnošću a gde je mnogima otežan pristup iz raznih, uglavnom lukrativnih razloga  pa se iznalaze različiti načini ne bi li se do željenih predela i urbaniteta doprlo. Uobičajeno je da se namernici (oni što ih čežnja razapinje a prilike ih sputavaju da se na put otisnu) laćaju geografske karte predela ili plana grada iz bedekera za turise, tu nalaze odgovor, neki put i zadovoljenje svojih htenja. Drugi pak, koji mogu da učine situaciju prihvatljivu sebi i svojim putešestvenim izazovima i namerama pripremajući se za poduhvat, pre otiskivanja na poletanje proučavaju iz mapa okruženje gde će se naći po sletanju kako bi navikli svoju ljubopitljivost na budući doživljaj ali u meri da im se ne pokvari iznenađenje bez koga putovanje gubi draž. U oba slučaja, i jedni i drugi, mada sa veoma različitim i sasvim udaljenim porivima,  čine dakle isto, hvataju se geografske karte, plana grada i bedekera.

 

A da se SVI mi lepo preselimo na pacifička ostrva?! I ostavimo političare, tajkune i kriminalce da se kolju međusobno.

Dakle, da koliko sutra SVI odemo na pacifička ostrva pod francuskom upravom, like Gogen. Ako se slažete, uzimam na sebe da napišem pismo i uputim ga francuskoj vladi. U slučaju, nadam se, pozitivnog odgovora, obratio bih se u ime SVIH nas albanskoj vladi sa molbom da nas albanska flotila preveze do zacrtanog cilja.

"Pretpostavljam da vi očekujete od mene istinu o stanju srpskog naroda danas i viziju njegove budućnosti"

 Pismo studentima