Zora je. Tmurno nebo nad vukojebinom. Kroz parče prozorskog okna, koje nije pokriveno nečim što liči na zavesu, prosula se tmina budjenja Badnjeg dana. Nikada za Badnji dan nije bilo ovako. Ili je bio sneg ili je bilo sunce. Oči se navikavaju na polu tminu koja miriše na tišinu. Pokreti su lagani, kao da se plašim da ne probudim nekoga. Znao sam da je samoća uvek teška, ali da je teret, nisam verovao.

Да ли знате шта је заједничко селектору фудбалске репрезентације, музичком сараднику у радио станици и уреднику новина? Повезује их то што су готово сви који прате резултате њиховог рада убеђени да им посао и не иде баш од руке (ублажена верзија квалификације) и да су баш они као створени за те послове.

Свако ко воли фудбал одувек је знао како треба саставити национални тим; нема пасионираног љубитеља музике који није сигуран да би његов музички укус подигао слушаност радио станице до неслућених размера; међу површним читаоцима новина мало је коме јасно чему уопште служи уредник, када би они о'час посла саставили новине, а већина је у стању да их сама и напише.

POČETAK TREĆEG LEAK-a

(... u kojem se, zbog neažurnosti Savremenijeg administratora, gubi jedinstvo vremena, prostora i radnje a poezis ustupa pred prozaičnošću situacija; Predrag Palavestra, crveni i crni buržuj o njiihovoj svakodnevici; Ladonja Reposavić i Rnežana Sistić na free-your-mind session-u; Potpisivanje peticije za Galeriju Kontekst; Lampa di Salone kod šrinka; Anti anti horke o Ratiborbu Tribincu; Grupa 484 u reenactmentu interkulturnog dijaloga 1941-44; Grupa ŠKART i Pet Sieger o Malim kutijama; šaneri o grupi URGH; Žanka Stokić i Milorad

Postoji uverenje da građani Beograda poseduju urbano obrazovanje sticano vremenom ili u najmanju ruku budu, ako poneko nije bio pažljiv i prilježan na časovima, obavešteni u najkraćim crtama o elementarnim pravilima života u gradu ne bi li zajedno, oni i grad, nekako opstali. Najčešći slučaj kada mnogi ostaju uskraćeni za naobrazbu o ovoj temi se dešava kada mama i tata propuste na vreme da ih obaveste o postojanju nekih pravila za vladanje u gradu te odu u gradski život tek tako, nedovoljno opismenjeni. Potom, ipak se pokaže potreba za bilo kakvim znanjem i onda posle dodatnih časova i provođena određenog vremena u gradskoj vrevi jedne ili dve generacije bar i upražnjavanja građanskih aktivnosti u urbanoj matrici, može se govoriti o začetku urbane kulture, neophodnog pomagala za život građana u Beogradu. Posle toga, dalje školovanje u oblasti urbane kulture i nije posebno zahtevan napor, postane način mišljenja, deo svakodnevnice, podrazumeva se, kao vožnja bicikla jednom naučena, okreću se pedale i stiže se na ciljano mesto.

Unutar Europske unije postoje zemlje koje poseduju državnu crkvu, postoje zemlje s većim ili manjim stupnjevima saradnje između države i religijskih zajednica (uz veće ili manje preferiranje najvećih među njima) i postoji model laičke republike, jedino, iako ne do kraja, sproveden u Francuskoj. Od Francuske revolucije, 1789., pa tokom celog 19. veka, do zakona o odvajanju crkve i države u Francuskoj, 1905., Francuska je proživljavala više prelomnih momenata koje bismo na istorijsko-institucionalistički način mogli interpretirati kao „zavisnima o (odabranom) putu".

Zvao me na ples. Onako prijateljski. Zaista. Samo da igramo.

Bal je pod maskama - kaže. Evo ja imam jednu. Stara je već. I svi znaju da je moja. Da idemo?

 

 

 

 

 

 

Dok srčem prvu jutarnju kafu ...
Srk ...
Listam novine,srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti...
Srk ...
Dočekasmo još jednu Novu godinu...izgleda da je dan posle novogodišnje noći, za neke bio...boli glava...

.

Tekst koji sledi je samo nastavak mog predhodnog posta na istu temu, fokusirano na ono šta nam rade oni koji su plaćeni da obrazuju i vaspitavaju decu, a valjda su nam  DECA  UKRAS SVETA .

Nekada su decu  učili na stihovima Branka Radičevića njegove pesme su bile  u udžbenicima udžbenicima. Danas su napisani neki novi udžbenici gde više nema Brankovog poziva “Brže braćo amo, amo da se skupa poigramo”, “ Dalje od nas tamo , tamo da vas više ne gledamo “.

Ne amnestiram roditelje ali i njima je teško da deci objasne glubosti i nebuloze koje se deci serviraju na časovima istorije, jezika i veronauke.

Najveći je problem što je teško naučiti onoga ko je nenaučen već postao učitelj drugima, kako je to još davno rekao vladika Nikolaj.A mi smo izgleda baš došli u tu situaciju.

U pravu je Dobrica Ćosić kada kaže  da se kod nas “Antropološka i mentalitetska dekadencija, ispoljila se u lenjosti, bahatosti, prostaštvu, nemoralu i hedonizmu bogatih”, ali nije u pravu kada za to traži krivucu u drugima.

Nad našom decom i omladinom već dobrih 20 godina provodi se pravi duhovni, moralni, vaspitni, obrazvni i mentalni genocid, zaglupljivanje, idijotizacija(poseban proces koji provode patriJote)  i debilizacija.

I ove godine je kao i predhodnih Novih Godina, po ko zna koji put, na domacim kanalima prikazivana "Zikina dinastija 1, 2, 3,...". Neko kaze "Dokle vise reprize" neko ih ignorise, a nekome se, kao meni, uvek dopadne. Skoro sam citala da su glumci koji su glumili Bobu i Mariju sada u nekim potpuno drugim poslovima i zivotima daleko od glumackog glamura.

Moram da priznam da svaki put sa istim odusevljenjem gledam decije nadmudrivanje dva matorca koji glume da se ne vole, ali su u svojoj biti suvise slicni da bi bilo tako. Svaki put iznova navijam za Bobu i Mariju i svaki put cekam kad ce Dara da zadene kukavicu u sesir.

 

Pratio sam pred kraj godine raznorazne manje ili više tradiocionalne izbore za sportistu godine u Republici Srbiji. Uglavnom su mišljenja bila nepodeljena, za najbolju je proglašavana Milica Mandić, jedina zlatna reprezentativka Srbije na Olimpijskim igrama u Londonu. Jedan od retkih disonantnih tonova je bio tekst u Blicu koji je postavio pitanje da li dovoljno cenimo Novaka i zašto on nije proglašen makar kao ko-najbolji, zajedno sa Milicom.

 

Ono što fali u svim tim izborima jesu naši paraolimpijci. 

 

Uz saglasnost autorke, tekst je preuzet sa bloga svetlo tamno.

Šta će mi ovo kamenje

Kada je u pitanju nastava iz predmeta  Likovna kultura postoje mnogobrojne objektivne teškoće ali i predrasude. Pokušaću da izdvojim  neke  sa kojima se svake školske godine nosim.

Učenici:

-   Sad još i likovno moram da učim!

-   Šta će mi ovo kamenje? ( arheološki lokaliteti - Grčka, Rim )

-   Zar moram da idem, vidim, posetim (izložbu, muzej...) pustite me molim vas...

Tu smo. Svi na broju. Brojali smo se par puta i još nekoliko za svaki slučaj i utvrđeno je da je sve kao što treba. Kontuzovano. Uspeli smo da dočekamo Novu Godinu po svim pravilima dobrog dočeka, promenivši usput planove tako da zavaramo tragove po kojima smo pokušavali da pratimo sami sebe. I ne samo to, uspeli smo da se probijemo i kroz prvi dan Nove Godine. A on nije šala.

Cjeli je dan bilo mracno i oblacno. Kao da je zadnjem danu stare godine vec svega bilo dosta pa se tromo i mrzovoljno vukao kroz vlastite tamne oblake. A i kisa se nesto neckala. Kao da je i njoj bilo ljeno da se posljednji put stare  godine  baci u narucje  zemlje.

Jedino je temperatura znala  kuda ide na izmaku stare godine, iako je bilo ocigledno da "vozi" suprotnim smjerom. Stepeni su  gotovo u stopu pratili sate. Tako da je  u 17 casova bilo isto toliko stepeni.

I dok su termometar  i  casovnik vodili mrtvu trku  tog zadnjeg decembarskog dana, komsilukom  je odjeknula sporadicna, ali ipak  glasna, paljba petardi i pokojeg vatrometa.

Prisećanje na dve TV KOME(N)DIJE, povodom rezultata istraživanja javnog mnjenja o popularnosti srpskih političara.

LICA:
ON - Sve i svja u jednoj srpskoj varoši, ključni član svake vladajuće koalicije u Srbiji i četvrti srpski političar po popularnosti, sa tendencijom uspona na top listi.
ONA - Visoki funkcioner