U Republici Srbiji, za uspešno bavljenje svojim poslom, nacionalne penzije dobijaju sportisti i umetnici. Obe ove oblasti regulišu Uredbe nadležnih ministarstava-sporta i kulture. Zaslužni umetnici mesečno dobijaju 50.000 dinara, a doprinosi za sportiste mogu biti od jedne do tri prosečne plate, s tim što sportisti, osvajači važnijih medalja dobijaju i jednokratne nagrade od 10.000 do 30.000 evra.Nacionalne penzije kao nagradu za razvoj i afirmaciju sporta prima 538 sportista. Samo za umetnike država svake godine mora da izdvoji 2,28 miliona evra.

“Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji nisu mogli ništa dati.”, reče jednom Duško Radović.

Oni koji su bili deca u vreme kada je on to rekao sada su odrasli i imaju svoju decu prema kojoj se odnose isto kao njihovi roditelji prema njima i tako imamo „siromašne roditelje i siromašnu decu“, koji imaju novac ali malo šta drugo.

Ovih dana u medijima su objavljeni rezultati istraživanja o mladima,  odlasku ljudi iz Srbije,

ali i apel Dobrice Ćosića studentima da se vraćaju u otadžbinu. .

.

Konkurs za naj-maminu priču meseca decembra na temu Kada sam prvi put ugledala svoju bebu privodimo kraju dvema pričama:

1. Moj borac
2. Vilinsko čudo

Ovo je prilika da se zahvalimo svima na učešću i glasanju.

Naredna tema biće objavljena u januarskom izdanju časopisa Mama, ali i na blogu B92.
Tada će biti objavljen i spisak nagrađenih meseca decembra.

Glasanje za dve poslednje priče obavlja se kao i do sada klikom na oznaku „PREPORUČI" u dnu komentara. Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici Bloga B92. Svakoj priči

Zatekoh se jutros u apoteci kod železničke stanice da kupim aspirin a onda uđe ona mečka, još bunovnija nego juče, tetura neispavana i traži neke pilulice za spavanje, mumla kroz zube da joj je zimski san neophodan na ovoj zeznutoj planeti, daju joj ali ona nema da plati, dam sitnu kintu za te pilule, uze ih, proguta iz mesta i ode uz Balkansku ...

Posle je nisam više video, ako je sretnete nađite joj se pri ruci ... sugrađaninu uvek treba pomoći .... 

DRIm TIM

Međutim, ono što je ostalo između redova objašnjava kako su moguće i zašto su baš tolike zloupotrebe u raspolaganju sa javnim finansijama, dakle sa parama građanki i građana Srbije. Uzroci su, pre svega, nepostojanje odgovarajućih zakona i podzakonskih akata, zatim manjkavosti i nedorečenosti već donetih zakona i podzakonskih akata, pa nedovoljan broj revizora u DRI, nedelotvoran sistem interne kontrole i nepoštovanje zakonske obaveze organizovanja interne revizije.

Udariš kašikom u šerpu i čuješ zvuk. Zvuk proizvodi i cvokotanje zuba u zimskom periodu i opaljen šamar, udarac glavom u zid (i spoljašnji i unutrašnji zvuk), zvuk klepetuše, crkvenog zvona, nepotrebno je, čak besmisleno, pominjati zvukove koje proizvode instrumenti, zvuk šume, polja, reke, pa delikatni zvuk tišine! Život nam prolazi, od rođenja

Ispred Histofiziološkog instituta, tamo negde sedamdeset šeste, stojimo Dubravka Jovanović i ja, pred vežbu, i razgovaramo i tome zašto se pop muzika tako zove.

Ja tvrdim da to pop znači prasak, eksplozija, a Dubravka kaže da može i to, ali da ona misli da je pop skraćenica od popular…

To je bila uzgredna tema, u stvari smo se dogovorili da joj vratim knjigu o Staljinu Roja Medvedeva koju mi je dala na čitanje, što ću ja i učiniti par dana kasnije i tom ću prilikom upoznati jednog od budućih članova Idola.

Ovo je priča o 72-godišnjem profesoru muzike Miši Brankovu koji pod neobčnim okolnostima otkriva svoje pravo poreklo. Naime, prilikom iskopavanja na mestu gde je nekad bio Jugenlader Semlin, a sada su samo ostaci Starog sajmišta i nekadašnjeg logora, radnici pronalaze kutiju sa dokumentima koju je daleke 1941. godine zakopao logoraš Isak Vajs. Mišu, glavnog junaka jednog dana u Jevrejski muzej poziva radnica muzeja kako bi mu dala kutiju u kojoj se nalazi fotografija na kojoj se nalaze njegovi roditelji i on kada je bio mali. U kutiji se nalazi i pismo u kome roditelji

 Autor: Rodoljub Šabić

Ovaj post docni petnaestak dana. Želeo sam da ga napišem 7. decembra jer je tog dana 1928. godine rođen Noam Čomski jedan od najuticajnijih kritičkih mislilaca savremenog sveta. Ali, i nezavisno od povoda i docnje ima smisla (iz okvira jednog izuzetno širokog opusa koji obuhvata lingvistiku, ideologiju, politiku, informacione tehnologije, obrazovanje...) podsetiti na jedno izuzetno, kod nas nažalost zenemarivano štivo. Štivo sa „večito“ aktuelnom temom – manipulacija društvom.

Evo njegovih, pojednostavljenih, nadam se korektno parafraziranih Deset strategija manipulacije stanovništvom:

... sećam se kako sam pre dve  godine (al leti vreme, boktemazo) nešto zaređala pa  išla baš često, pa kako sam (dobro, to jeste davno, seže u prošli vek) živela na limanu, u musićevoj, u maksima gorkog...  i neke sive toyote corole  koju dan danas ne mogu da prežalim (to se nikad nije kvarilo) i jednog nemačkog ovčara, koji nije bio običan ovčar nego jedna ličnost neverovatnih karakternih osobina. živeo je sa mnom, odlično sam ga znala. 

ustvari, uvek me u'vati emocija (razne emocije) kada idem u novi sad, a ni bližeg grada ni brže za stići ni jednostavnije za biti (u njemu) a ja i posle trista godina od kako ne živim tamo imam neku čudnu vrstu nepotrebne  nostalgije  i osećanja kao da je sve  to toliko daleko, da je umelo da mi se učini da je bliže - recimo - kosovo.  a stvarno nije bliže.. ni u kom smislu.

Valkira je snazno stiskala falus u svojim rukama. Znala je da ce Odinu svaki njen stisak izazvati bol i gnev. -Ti veliki i snazni Boze, sto krojis sudbinu neba i zemlje, sto nas tvoje ponizne sluskinje drzis u svojoj vlasti, znaj da moje je srce jace. Izdrzace tvoju kaznu, spavace dubokim snom, jer zna da nece doci dan budjenja dok ne naidje Zasluzni da ga probudi.- Stajala je Valikira uspravno, i nikad odlucnija u svojo nameri da kaze „Ne“. Znala je da mora zarad svoga mira. Muke kazne ce proci, ali ce ona dostojanstveno podneti sve. Nije zelela vise da pristaje na ponizno uzimanje

.

Andy Roddick

meni je rodik bio nesimpatičan, nisam volela njegov dvodimenzionalni tenis,
ali sam poštovala ogromnu volju, duh i prisustvo na terenu,
težak rad, i posvećenost.

da ne pričam o harizmi koju je nosio van terena.

Fernando Gonzalez



sjajan forhend, ogromna harizma,
volela ga je i publika i igrači. sjajan lik.