Bon je grad muzeja. U tako malom gradu, u poredjenju sa drugim metropolama i prestonicama, smešteno je toliko mnogo zanimljivih zbirki, od Muzeja moderne umetnosti nemačke, preko Umetnikog i izložbenog paviljiona Savezne Republike Nemačke, Muzeja Rajne sa kosturom čuvenog neandertalca, Egipatskog muzeja, Akademskog muzeja umetnosti, Muzeja žena, sve do sjajnog prirodnjačkog Muzeja Aleksandra Keniga. Ceo niz zanimljivih mesta za obilazak smešten je u okviru "muzejske milje" - Musemsmeile. Stanovnici Bona s ponosom ističu da je 1770. godine ovde rodjen Ludvig van Betoven, možda najveći kompozitor svih vremena. Njegova kuća je očuvana u izvornom obliku i danas je muzej sa obiljem predmeta i sadržaja, uključujući portrete, originalne rukopise, prva izdanja njegovih remek dela, njegov poslednji veliki klavir i trubu za uvo (stari model slušnog aparata). Velikom umetniku je posvećena i Digitalna Betovenova kuća i Medjunarondi Betovenov festival u Bonu. 

No, ja nisam imao vremena da obilazim umetničke ili prirodnjačke muzeje. Bio sam kratko u poseti glavnom gradu Zapadnog dela nekada podeljene zemlje, i to na sastanku u Ujedinjenim Narodima, te nisam imao vremena niti bi raspoložen za tako nešto. Umesto toga, odabrao sam da saznam više o četrdesetogodišnjem periodu podeljene zemlje i naroda. Upravo stoga, iskoristio sam priliku da posetim Muzej istorije Savezne Republike Nemačke - Haus der Geschichte der Bundesrepublik Deutchland.

Poreski sistem u Srbiji je regresivan, nepravedan, najveći teret svaljuje na siromašne i srednju klasu, pogoduje novobogate bizmismene, težak je za administriranje i pravi je i glavni kreator sive ekonomije.

Ovaj tekst je lišen novih ideja. Koristeći već izmišljenu toplu vodu koju sam na sopstvenoj koži osetio u nekim malo naprednijim društvima, opisaću kako bi poreski sistem u Srbiji mogao da izgleda.

Istorija uspesnih i mudrih politicara pokazuje da se  na vanredne izbore ide kad si najaci, a ne nikako kad si najslabiji(primer Kostunica).
Dolazeci meseci mogu ici Tadicu na ruku, i na prolece mozda moze da ide na izbore. A, evo zasto.

1. Januar-Drzavljani Srbije krecu se po Jevropi bez viza.
2. Pocetak 2010 godine sa ili bez Generala Mladica - SSP pocne i Srbija u 2010 postane kandidat. (Uzgredna primedba,sudjenje Karadzicu,hm,ko to bese)
3. SEKA i DEKA su se ocesale o Srbiju, prosli smo mnogo bolje nego sto se bilo ko nadao(Il neka banka otisla u crveno-nije,

Šta smo? Lisice ili ježevi? Da li znamo mnogo manjih stvari ili jednu veliku stvar?

Pitanje bi, verovatno, većini nas promaklo, kao i većina drugih pitanja, da nas ne podsećaju kako ono ima mračniju i setniju stranu - umorni od površnosti svaštarenja umemo s tugom da se sećamo propuštenih prilika da se nečemu potpuno i iskreno prepustimo, da bi drugi među nama tugovali za šarolikim svetom i životom kroz koji su provukli jednodimenzionalno vreme neke uže strasti.

Često imamo osećaj da smo u pogrešnoj koži, i često izgleda da je naša potreba da se zašijemo u pogrešnu kožu iskonska, deo azbuke ljudskog karaktera.

Ovaj tekst je ustvari nastavak prethodnog bloga. Razdvajam ih jer ste nakačili 2 miliona jutjubova (neka ste :-), a Libkonz je na putu sa svojim vernim laptopom, daleko od "besne mašine", pa se muči sa otvaranjem. 

Povod za prethodni blog su razne fejsbuk grupe tipa "vesele devedesete" i slične tvorevine uma. Za mene su devedesete bile jedan mračni period koji nam je bespovratno ukrao najlepše godine života. Da stavimo na stranu ratove, sankcije, ubistva, hiperinflaciju, užasnu muziku i sva ta čuda. Svoj prvi pasoš sam napravio tek 2000. godine, prvi odlazak u inostranstvo

Inspirisana sjajnim tekstom blogokolege Unfa, a već odavno iznervirana autobusima GSP-a koji šaraju gradom izduvavajući otrovne gasove iz sebe, istovremeno bez blama optužujući mene da sam, kaobajagi, ja ubica a ne oni, reših da objavim ovaj blog, napisan još pre više od godinu dana. Prvi deo objavila sam još u Potpalublju, ko želi može ga pročitati ovde: "Da li je Krugolina ubica? (1. deo)".

Da li znate šta program Partnerstvo za mir znači za građane Republike Srbije? Da li zaista znate koje prednosti članstvo može doneti vašoj zemlji? Koji su stavovi vaših političara, vaših sunarodnika, ali i Srba u susednim zemljama, o aktivnostima koje se dešavaju u okviru Partnerstva za mir?

„Integracija" je serija od 24 dokumentarne emisije, u trajanju od 25 minuta, koje istražuju Partnerstvo za mir i kako ono utiče, ne samo na Srbiju, već i kako je članstvo uticalo na one susedne zemlje, koje već u potpunosti učestvuju u programu. Emisije traže odgovore ne samo od političara, već i od građana Srbije, kao i onih koji žive u inostranstvu.

Ništa tako ne zazveči kao stara uspomena

Otvorio sam oči i mutnim pogledom potražio svetlo. Tamo bolnički prozor s nakrivljenom roletnom, prazan čiviluk i crvena kanta za đubre, kao neka mala radost. Utrnulo telo mi govori da dugo ležim dok zamišljam ogledalo na plafonu i u njemu svoje žute oči, kolika mi je žurba za wc-om. Jedva se oslobodim tri sloja prekrivača i spustim noge na pod, hladan kao babin podrum. Kraj kreveta su velike papuče, poput peraja Kustoovih istraživača okeanskog dna ali ih navlačim i plovim u ćošak.

Red je da im neko kaže HVALA. Red je da pomenemo ljude koji su brzo, smireno i profesionalno evakuisali 280 pacijenata KBC "Dragiša Mišović"

Знам, то им је дужност: да воде рачуна о суграђанима; здравствено особље о здрављу, полиција, жандармерија и ватрогасци о безбедности...Међутим, осећам потребу да свима њима захвалим на професионализму који су демонстрирали у ноћи

...................

 ....Meni je noćas i jutros bilo važnije da se zbrine 300 pacijenata i da svako bude zbrinut kako zahteva njegovo zdravstveno stanje, nego da se noćas i danas bavim politikom....

a otkaz? resava li to ista?

Mogao bih da pišem o komunikaciji. Dugo bih mogao o tome. Vredelo bi. Nacrtao bih sliku. Bila bi nacrtana tako da leži. Pospana u svom krevetu, ne bi mi dozvolila da otvorim oči. Tražila bi da spavam. Predstava, kao i sve ostalo što treba da traje, traži da bude negovana. Stalno da je pred očima. Ukrašavana i obojena. Ponekad uramljena. Ramom od punog drveta, da odaje osećaj topline. Svežine, kao i istorije.

Kažu da ne možeš da sanjaš nešto

U Bajer Leverkuzenu nekada je igrao čuveni Štefan Kurc što je stvaralo dosta neprijatnosti komentatorima.

-Lopta stiže do Kurc-a
-Lopta se od Kurc-a odbila u aut
-Šol je sapleo Kurc-a i sada će za to dobiti žuti karton
-Na današnjoj utakmici se od Kurc-a mnogo očekuje
-Sada su tri igrača pratila Kurc-a, ali ga nisu mogli zaustaviti
-Sudija je sada svirao Kurcu ofsajd
-Šuster je dugom loptom pronašao Kurc-a
-Nema još mnogo vremena do kraja, i svi igrači Bajera sada šalju loptu do Kurc-a
-Trener sada nešto dobacuje Kurcu
-Svi golmani se plaše Kurc-a
-Kakav fantastičan gol. Bez Kurc-a Bajer ne bi bio ono što jeste
-Bio je to previsok centaršut. Bez obzira na visinu i skočnost, ne može se očekivati od Kurc-a da poleti