Help me help you, kaže Jerry Mcguire. Show me the money, kažemo mi. Help me help you, kaže Jerry Mcguire. Za razliku od suseda, barem imamo toliko pameti da ne povećavamo PDV u vreme ozbiljne krize. Mi kažemo da bi se radije okrenuli smanjenju rashoda i reformama. Hvale vredno, samo što to guslamo već preko 60 godina u svim našim raznim reinkarnacijama. Zašto je sada drugačije? Zato što je kriza i što su svi u krizi.

Od starta "blogerske karijere" mučila me je neravnopravnost onih koji se svojim imenom i prezimenom potpisuju ispod tekstova i komentara u odnosu na one koji se kriju iza svakojakih nadimaka i skraćenica. Blog je jedna od logičnih i korisnih tekovina demokratizacije i liberalizacije medija, ali je, na žalost i na nesreću, zadržao nešto iz prethodnih, neslobodnih vremena: skrivanje iza šifri, tj. bežanje u anonimnost.

Tekst kolege Jurice Pavičića, koga takodje muči isti problem, sadrži u sebi argumentaciju sa kojom sam saglasan:

Konačno, dolazi kraj teroru

Dragi moji,

Evo nekoliko odlomaka iz mog novog romana ISAIJA, na koji sam ovih dana definitivno stavio tačku i koji će vas u knjižarama čekati od oktobra. Ili bar one koji još uvek svraćaju na takva mesta - u Grand zemlji tako retka.

Као и сваког јутра, стражар

Sram vas bilo, šta ste pomislili?

Čovek- kako to gordo, a ponekad gorko, zvuči.

Mnogo je mudrih izreka o čoveku, ali je i mnogo onoga što sam čovek radi devalvirajući čoveka u sebi.

"Neki su Darvina bukvalno shvatili pa od svakog majmuna očekuju da postane čovjek."

Čovek je najsavršeniji, ali ne  savršen, oblik života nastao na zemlji, a neki se pitaju da li je savršenstvo ili greška prirode. Ako zamislimo da je 4,5 milijarde godina Zemljine istorije sabijeno u jedan normalan zemaljski dan,

- foto: Jone&Dulejko
- ostali nastavci:
1. Na biciklu kroz mnogolske stepe, tajge i pustinje
3. Konji i gerontologija

Došao nam je MMF. Formalno da se vidi šta se sprovelo od dogovora koji smo sklopili kada su bili prošli put. Suštinski, pošto ni jedno obećanje nismo ispunili (zlobnici bi rekli da nismo ni pokušali) došli su da napravimo novi dogovor. Tražićemo još para, ovoga puta sa ciljem da ih "prrovučemo kroz budžet" tj da popunimo par budžetskih rupa. Svečano ćemo izjaviti da ćemo budžetski deficit održati na nivou od 4.5% (mada smo prošli put obećanih 3% pregazili brzinom svetlosti) istovremeno ćemo položiti zakletvu da ni jedan rashod iz budžeta neće biti smanjen, ni jedan novi namet neće biti nabačen na pleća nejake privrede... Naravno, taktika je poznata: "Zbuni ih, možda poveruju da znaš šta pričaš". Do sada im je Krkobabić rekao novo istorijsko ne ali svi su čekali povratak iz Kine. Iako je Dijana prestala da se javno zalaže za povećanje poreza kao meru povečanja budžetskih prihoda, njoj se ipak nije verovalo. Nama treba Mladjan. Da im objasni šta se on dogovorio sa Borisom. I Mladjan je danas  "predočio plan Vlade da bez povećanja poreza i drugih nameta privredi i građanima obezbedi pokriće budžetskog deficita". Plan se inače zasniva na "smanjenju javne potrošnje i ne uključuje smanjenje penzija i plata budžetskih korisnika". Odgovor koji je dobio je krajnje logičan: "Može šta hoćete ali dajte preciznu računicu kako to izgleda".

Ноћас је преминуо Тед Кенеди - један од последњих лавова Сената, глава најпознатије политичке династије Сједињених држава, сенатор са 40 година дугим стажом.

Не треба два пута да се понавља презиме породице која је обележила политички живот Америке у 20. веку.

Kažu mudri ljudi da nas naše navike čine onakvim kakvi smo, ustvari. Mislim još da nas naši izbori čine takvim kakvi smo, da nas umeće korišćenja slobode izbora (raznih) koji su pred nama - najbolje objašnjava i opisuje. Ali i za pravljenje izbora treba nekako i negde izgraditi - NAVIKU - da se ta veština stekne i neguje. Izgleda lako, ali samo na prvi pogled.

 Navike često, svesno ili nesvesno, delimo u grupi kojoj pripadamo, ne čine nas takvim kakvi smo samo naše male, privatne, individualne navike, već živeći u društvu usvajamo, prihvatamo i navike koje to društvo čiji smo deo, smatra poželjnim i prihvatljivim, često tako da uopšte i ne mislimo o tome ŽELIMO li za sebe takve "opšteprihvaćene" društvene navike. Kao da duboko u sebi osećamo nekakav strah da, ako ih ne usvojimo, može lako doći do toga da nas naša grupa odbaci, da nas etiketira, da i sve naše druge navike smatra - neprihvatljivim, jer se po "društvenim navikama" nekako "ne uklapamo" u sliku koju nekakva većina ima o tome ŠTA su poželjne navike. Tako obično počinju "morality plays", proces kojim se (a bez pravog prava i razloga) "osuđuje", "procenjuje", "morališe", "vrednuje" nečiji karakter i nečiji postupci bez obzira što taj/ta o kome je reč ne čini ništa nezakonito, samo se ponaša (ili postupa) shodno nekim svojim - navikama.

Zatvorim oči,

crtam tvoj lik,

na Boginju, na Kraljicu mi ličiš moja mila.

Negde daleko,

u sutonu sreće

mirno spavaš ti.

Opet te molim,

mislima svojim,

da mi se vratiš, ma gde bila ove noći.

Obrisi zore,

umire more( noćne )

i tako zaspim tad.

''Moja žena je još u obdaništu'', voleo sam da kažem kad me pitaju kada ću da se oženim.

''Jedva i sebe mogu da trpim , a kamoli još i neku upišulju''.

'' Moja tašta je nerotkinja '' , davao bih glup odgovor na još gluplja pitanja u kontekstui smirivanja.

''Niko nema žensku decu za bacanje'', imao sam običaj i strast božiju da kažem u tim trenucima.

Moj drugar i kolega likovnjak A. Rapić napravio je autoportret snimajući preplitanje senki u prostoru kojim se kreće tokom jednog dana. S njegovim dopuštenjem ovaj zapis iznosim pred vas.

Kakvi su vaši utisci?

Evropska Komisija je pre 20-tak dana pozvala (Call 5) zainteresovane da šalju predloge za finansiranje ideja na neke teme vezane za Information and Communication Technologies (ICT), a unutar Framework Programme 7 (FP7)

Radi se o 732 Miliona Evra i ako se nešto loše nije desilo poslednjih meseci Srbija je ravnopravan učesnik.

ovo gore moze biti tesko, ali ja cu se potruditi. par primera, isrgnutih iz konteksta, osvetljenih sa lepse strane i gledajuci ih kroz ruzicaste naocare: